Hej živote, stara varalice!
Opet mi prašinu bacaš u lice
Crnih krila, zloslutne ptice,
šalješ kao svoje ponoćne ubice.
Ovog puta veoma nisko udaraš
Moje zidove kruniš i obaraš
Lažnu sigurnost u srcu stvaraš
Lažeš I varaš... opasno varaš!
Ali zaboravljaš, ti si me naučio!
Da ne živi se san koji si usnio.
Da lekcije daje, onaj ko te mučio!
Da jačom te čini bol, koji nije ubio!
Sve bliže s crnim pticama kružiš.
Sve više svojim plamenom pržiš,
mojim neprijateljima sveću držiš
u pokušajima da duh mi slomiš!
I jeste moje telo ponekad oslabilo
Pod nogama leptira se savijalo.
Tvoje se lice zlokobno smejalo,
Ali moje se biće iz pepela dizalo!
Shvatićeš da moja su ledja jaka
na njih staje tvoja izdaja svaka!
Ni ova bitka neće biti nimalo laka,
ali svetlost je moja jača od tvog mraka!
Zato udari slobodno, kao i obično!
Daj mi, pa mi oduzmi i tome slično.
Moje je srce neumorno, borbi vično,
pozdravlja te tvoj autor .... lično!
Idemo dalje...
