Do pre samo desetak godina malo ko je mogao da zamisli situaciju da uđe u vozilo i kada sedne na mesto vozača, umesto volana da ga sačeka kompjuterski kontrolisano
električno vozilo koje će ga samostalno odvesti na željenu destinaciju. Iako je ova scena još uvek pomalo futuristička, više nije nezamisliva.
Postoji sve veći broj
vozila sa različitim stepenom automatizacije koja mogu u potpunosti ili delimično sama da voze. Što je još važnije, dobijaju podršku od dosad skeptičnih i previše opreznih zakonodavaca, vlada i parlamenata, koji su počeli da donose potrebne zakone i pravnu osnovu za njihovu širu primenu.
Interesatno je da se kombinuju dva trenda – autonomna vožnja i električni pogon u vozilima.
ŠTA SU ELEKTRIČNA, A ŠTA SAMOVOZECA VOZILA
Električna vozila pokreće jedan ili više električnih motora i poseduju (veoma) veliku i tešku bateriju koja ih napaja. Pored isključivo električnih, postoje i
hibridna vozila koja imaju dodatni motor sa unutrašnjim sagorevanjem.
Autonomni sistem vožnje je u osnovi autopilot koji sam upravlja vozilo, slično kao u avionima. Za tu namenu se koriste
kamere, senzori, lidari, radari, laseri, kao i kompleksni i visoko sofisticirani softverski alogoritmi koji omogućavuju samostalnu vožnju. Samovozeća vozila prate svaku promenu u saobraćaju i reaguju u realnom vremenu.
Električna vozila i autonomna vožnja idu ruku pod ruku.
Iako postoje i neelektrična samovozeća vozila, ona su retka i obično ograničena na industrijske primene.
ZAŠTO SE AUTNOMNA VOŽNJA POVEZUJE SA ELEKTRIČNIM VOZILIMA?
Autonomna vožnja se skoro isključivo povezuje sa razvojem električnih vozila, iako i vozila koja koriste motore sa unutrašnjim sagorevanjem mogu da budu samostalna. Za to postoje nekoliko razloga:
Tehnološka sinergija - električna vozila su tehnološki naprednija i već su opremljena sa senzorima, kamerama i softverskim paketima koji su potrebni za autonomnu vožnju. I
ntegracija dodatnih tehnologija je daleko lakša u vozilima koja već imaju sofisticirane kompujterske sisteme. Sinergija između autonomne tehnologije i električnih vozila pomaže u ubrzavanju razvoja obe oblasti i podstiče dalje inovacije;
Bolja implementacija novih tehnologija - u poređenju sa klasičnim modelima, električna vozila imaju jednostavniji pogonski sklop i daleko manje delova što olakšava implementaciju naprednih sistema za autonomnu kontrolu vozila (na primer nemaju kutiju za menjač, rezervoar za gorivo, ne koriste motorno ulje, rashladnu tečnost, itd.);
Ekološki aspekt - oba trenda, i električna vozila i autonomna vožnja, se promovišu kao deo
ekološki održivog transportnog sistema koji za ciljeve ima smanjivanje emisija štetnih gasova i poboljšanje efikasnosti u korišćenju energije;
Jeftiniji i efikasniji razvoj - proizvođači automobila rade na oba trenda istovremeno, kako bi iskoristili prednosti koje pruža kombinacija elektrifikacije i autonomne vožnje. Na taj način smanjuju se troškovi istraživanja i razvoja;
Promene strategija u automobilskoj industriji - tranzicija ka električnim i autonomnim vozilima se često podržava od strane vlada i investitora kao deo šire strategije za modernizaciju transportne infrastrukture i smanjivanja zavisnosti od fosilnih goriva (kao na primer
davanje subvencija za širenje mreže punjača i servisa, otvaranje tehnoloških centara, itd);
ISTORIJAT AUTONOMNE VOŽNJE
Smatra se da su se počeci tehnologije autonomne vožnje pojavili još 1980-tih godina. Od tada skoro svi proizvođači vozila eksperimentišu sa samovozećim vozilima. Na primer, japanski koncern Nissan je napravio samovozeću verziju svog potpuno električnog
Leaf-a 2003 godine. Međutim, vozilo je bilo eksperimentalno i nije bilo dostupno široj javnosti.
Prvi samovozeći serijski automobil lansirao je malo poznati francuski proizvođač
Induct Technology 2014-te. Automobil se zvao
Navia i više je izgledao kao kolica za golf. Imao je malu brzinu od oko 20 km/h, ali je mogao sam da upravlja.
Samovozeće električno vozilo Navia.
Izvor fotografije
Prvi pravi proboj na ovom polju je napravio
Elon Mask i njegova kompanija
Tesla. Ova kalifornijska kompanija je 2015 godine predstavila svoju tehnološku platformu
Autopilot koja je imala vrlo napredne opcije autonomnosti. Od tada je pređen veliki put i postignuta su mnoga dostignuća. Teslina vozila
Model 3 i Model Y se prodaju sa opcijom autonomne vožnje koja ipak zahteva priustvo vozača u slučaju da se nešto nepredviđeno desi. Trenutno je aktuelna softverska nadogranja
Full Self Driving koja je za sada dostupna samo u SAD i Kanadi. Uprkos svom nazivu, Full Self Driving ne omogućava potpunu autonomnu vožnju, nego je pod „
aktivnim nadzorom” vozača.
Postoje i potpuno autonomna vozila koji ne zahtevaju nikakvo ljudsko učešće prilikom vožnje. Takav je na primer Googlov projekat
Waymo koji je dostupan u četiri grada u SAD. Radi se o potpuno autonomnoj taksi službi bez vozača. Ovakav robotaksi postoji još u Seulu i nekoliko gradova u Kini.
Za potvrdu teze da će transport uskoro biti potpuno elektrificiran i autonoman, možda ne treba gledati Evropu i SAD. V
elike stvari i tehnološki proboji se dešavaju u istočnoj Aziji, Južnoj Koreji, Japanu, a posbno u Kini. Kinske kompanije BYD, Neo, Geely, Xiomi, danas su vodeće u razvoju električnih vozila. Prvo su osvojile tehnologiju pravljenja baterija za električna vozila, onda su počeli proizvodnju veoma kvalitetnih i jeftinih EV, a sada polako preuzimaju primat i u autonomnoj vožnji.
ZAVRŠNE REČI
Postoje brojni kritičari autonomne vožnje koji ukazuju na manje ili veće mane, promašaje i greške ovih sistema. I sama električna vozila malo posustaju sa prodajom.
Razlozi su uobičajeni - još uvek mali domet, nerazvijena mreža punjača i veća cena u odnosu na klasična vozila.
Ali istraživanja i razvoj nisu stali nego su se još više povećali. Ulaganja u autonomna i električna vozila su sve veća. Samo je pitanje vremena kada ćemo i na našim putevima da vidimo potpuno električne i autonomne automobile.
Izvor teksta
da je sakrio kepeca unutra da vozi dok ne crkne i eto miliona! Posle zameni kepeca uz softver update!
