"Пијаде је изнео предлог о територијалној аутономији Срба у Хрватској. Он се био вратио из Хрватске с торбом пуном статистика о броју и распореду Срба у хрватским областима. Имао је омеђену српску аутономију, коју је требало да сачињавају општине са српском већином у Лици, Банији и Кордуну. У Пијадеовој мапи, та територија је изгледала искривљена као црева, а није обухватала Србе Славоније, будући да је морала обухватити бројне хрватске области. Идеја је била нова, Срби у Хрватској веома су заслужни за устанак. Сви су заћутали у недоумици. Учинило се да на Титову лицу видим потиштеност, ваљда му је као Хрвату било незгодно да се супротстави или су се сударале у њему супротне мисли. Први сам се ја успротивио Пијадеову предлогу; омеђена територија је неприродна, без цеста и услова, а поврх свега уље на хрватски национализам. Кардељ се одмах сложио. Пијаде је важио за најревноснијег Србина међу нама, али Ранковић га је поклопио; нису Срби и Хрвати толико различити да сваку општину издвајају. Тито је спокојно прихватио наш став, додавши "класну" мотивацију; па то ће код нас бити административна подела, а не границе као код буржоазије . . . "