- Poruka
- 67.090
Koja je vaša omiljena vrsta grožđa? Koju preporučujete?
Naše autohtone vrste grožđa od kojih se dobijaju vrhunska vina
Prvi pisani tragovi o uzgoju vinove loze na teritoriji Srbije, stari su dva milenijuma. Drevni Rimljani, uzgajali su je u njihovim tadašnjim pokrajinama Panoniji i Meziji. Vinima dobijenim od njih gostili su se rimski carevi i imperatori.
Od Rimljana preko srednjeg veka, pa sve do polovine 20. veka, vino i vinova loza ostavljali su duboke tragove u našem nacionalnom biću.
Vinova loza gajena je svuda u Srbiji, od severa do juga, a vino su pili svi: od kraljeva i velikaša do seljaka. Svaki seljak je od davnina gajio mali vinograd kako bi imao vina za svoje potrebe. Vino je opevano u pesmama, pričama, starim zapisima…
Danas se u Srbiji gaji na desetine sorti vinove loze. Vinova loza gaji se u Šumadiji, Pocerini, Vojvodini, Timočkoj krajni, Kosovu i Metohiji. Ipak među njima su izdvajaju sorte koje su iznikle na našem podnevlju, a ovo su neke od njih:
Tamjanika
Ova sorta u Srbiji se gaji više od 5 vekova. Od nje se dobija belo suvo vino. Postojbina Tamjanike je Župa, ali se danas gaji širom Srbije. Ime je dobila po tamjanu čiji miris pročišćava srce i dušu. Tamjaniku često nazivaju „vinska kraljica Srbije“.
Župljanka
Župljanka je stvorena u Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima, priznata je 1970. godine. Daje vino žuto-zelene boje, koje je puno i osvežavajuće. Najviše se gaji na Fruškoj gori
Prokupac
Naziv je dobila po gradu iz koga potiče – Prokuplju. Prokupac je star više od 1.000 godina, a vino dobijeno iz njega, pilo se u doba Nemanjića. On je ujedno i naša najstarija sorta za koju postoje pisani tragovi. Vino dobijeno iz Prokupca može biti roze i crne boje. Takođe koristi se za proizvodnju rakije lozovače i vinjaka. Od Prokupca se pravilo vino koje se nalazilo na trpezi srpskih kraljeva i velikaša. Ovo vino bilo je pod zaštitom cara Dušana Silnog.
Italijanski Rizling
Iako u nazivu nosi prefiks „Itaijanski“ ipak je reč o našoj domaćoj sorti vinove loze. Poznata je i po nazivima Graševina, Grašac, Grašica… Ona daje vino zlatne boje i visokog kvaliteta. Ovo je najzastupljenija sorta u našoj zemlji.
Smederevka
Još jedna domaća sorta vinove loze, čija je postojbina okolina Smedereva. Daje bela vina visokog kvaliteta. Poznata je još po imenima Belina, Dimjat, Semendra
Golgota i vaskrsenje srpskog vinarstva i vinogradarstva
Dolaskom komunizma došli su i crni dani našim vinogradima. Iako je do tada maltene svaka kuća imala makar omanji vinograd, vlasti to zabranjuju. Vina od tada mogu da se proizvode samo i isključivo u velikim državnim gazdinstvima. Ovakva „industrijska” vina bila su lošeg kvaliteta.
Raspadom bivše Jugoslavije i smutnim vremenima koja su usledela, srpsko vinogradarstvo doživljava novi pad. Vinogradi se krče, a dotadašnji giganti koji su proizvodili kakva takva vina prestaju da postoje.
Ipak u proteklih desetak godina vinarstvo i vinogradarstvo doživljavaju svoju renesansu. Sve više preduzetnika odlučuje da se vrati ovoj drevnoj veštini. Država je prepoznala potencijal vinske industrije, pa je uložila velike svote novca u subvencije.
Danas država na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivo daje mnoštvo različitih podsticaja. To su uglavnom subvencije za kupovinu mehanizacije i opreme, nabavku sadnica i raznog materijala kao i za izgradnju objekata za proizvodnju i skladištenje vina. Takođe subvencije se dobijaju i za razvoj vinskog turizma koji je jako popularan širom evropskog kontinenta.
Da je srpsko vinarstvo i vinogradarstvo, uz pomoć države, doživelo svoje vaskrsnuće, možda najbolje oslikava činjenica, da su prošlog juna, na najvećoj svetskoj smotri vina u Londonu, popularnom Dekanteru, srpski vinari osvojili čak 89 medalja!
Od 9 zlatnih medalja, 6 su dobila vina napravljena od gore navedenih autohtonih sorti!
Naše autohtone vrste grožđa od kojih se dobijaju vrhunska vina
Vinova loza se na prostorima naše zemlje gaji od pamtiveka. Ona rađa vina vrhunskog kvaliteta, a ovo je priča o našim najčuvenijim domaćim sortama.
Vino se na našim prostorima, gaji milenijumima. Najstarije svedočanstvo o proizvodnji vina su sudovi iz bronzanog doba, koji datiraju iz 2200 godine pre nove ere.Prvi pisani tragovi o uzgoju vinove loze na teritoriji Srbije, stari su dva milenijuma. Drevni Rimljani, uzgajali su je u njihovim tadašnjim pokrajinama Panoniji i Meziji. Vinima dobijenim od njih gostili su se rimski carevi i imperatori.
Od Rimljana preko srednjeg veka, pa sve do polovine 20. veka, vino i vinova loza ostavljali su duboke tragove u našem nacionalnom biću.
Vinova loza gajena je svuda u Srbiji, od severa do juga, a vino su pili svi: od kraljeva i velikaša do seljaka. Svaki seljak je od davnina gajio mali vinograd kako bi imao vina za svoje potrebe. Vino je opevano u pesmama, pričama, starim zapisima…
Danas se u Srbiji gaji na desetine sorti vinove loze. Vinova loza gaji se u Šumadiji, Pocerini, Vojvodini, Timočkoj krajni, Kosovu i Metohiji. Ipak među njima su izdvajaju sorte koje su iznikle na našem podnevlju, a ovo su neke od njih:
Tamjanika
Ova sorta u Srbiji se gaji više od 5 vekova. Od nje se dobija belo suvo vino. Postojbina Tamjanike je Župa, ali se danas gaji širom Srbije. Ime je dobila po tamjanu čiji miris pročišćava srce i dušu. Tamjaniku često nazivaju „vinska kraljica Srbije“.
Župljanka
Župljanka je stvorena u Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima, priznata je 1970. godine. Daje vino žuto-zelene boje, koje je puno i osvežavajuće. Najviše se gaji na Fruškoj gori
Prokupac
Naziv je dobila po gradu iz koga potiče – Prokuplju. Prokupac je star više od 1.000 godina, a vino dobijeno iz njega, pilo se u doba Nemanjića. On je ujedno i naša najstarija sorta za koju postoje pisani tragovi. Vino dobijeno iz Prokupca može biti roze i crne boje. Takođe koristi se za proizvodnju rakije lozovače i vinjaka. Od Prokupca se pravilo vino koje se nalazilo na trpezi srpskih kraljeva i velikaša. Ovo vino bilo je pod zaštitom cara Dušana Silnog.
Italijanski Rizling
Iako u nazivu nosi prefiks „Itaijanski“ ipak je reč o našoj domaćoj sorti vinove loze. Poznata je i po nazivima Graševina, Grašac, Grašica… Ona daje vino zlatne boje i visokog kvaliteta. Ovo je najzastupljenija sorta u našoj zemlji.
Smederevka
Još jedna domaća sorta vinove loze, čija je postojbina okolina Smedereva. Daje bela vina visokog kvaliteta. Poznata je još po imenima Belina, Dimjat, Semendra
Golgota i vaskrsenje srpskog vinarstva i vinogradarstva
Dolaskom komunizma došli su i crni dani našim vinogradima. Iako je do tada maltene svaka kuća imala makar omanji vinograd, vlasti to zabranjuju. Vina od tada mogu da se proizvode samo i isključivo u velikim državnim gazdinstvima. Ovakva „industrijska” vina bila su lošeg kvaliteta.
Raspadom bivše Jugoslavije i smutnim vremenima koja su usledela, srpsko vinogradarstvo doživljava novi pad. Vinogradi se krče, a dotadašnji giganti koji su proizvodili kakva takva vina prestaju da postoje.
Ipak u proteklih desetak godina vinarstvo i vinogradarstvo doživljavaju svoju renesansu. Sve više preduzetnika odlučuje da se vrati ovoj drevnoj veštini. Država je prepoznala potencijal vinske industrije, pa je uložila velike svote novca u subvencije.
Danas država na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivo daje mnoštvo različitih podsticaja. To su uglavnom subvencije za kupovinu mehanizacije i opreme, nabavku sadnica i raznog materijala kao i za izgradnju objekata za proizvodnju i skladištenje vina. Takođe subvencije se dobijaju i za razvoj vinskog turizma koji je jako popularan širom evropskog kontinenta.
Da je srpsko vinarstvo i vinogradarstvo, uz pomoć države, doživelo svoje vaskrsnuće, možda najbolje oslikava činjenica, da su prošlog juna, na najvećoj svetskoj smotri vina u Londonu, popularnom Dekanteru, srpski vinari osvojili čak 89 medalja!
Od 9 zlatnih medalja, 6 su dobila vina napravljena od gore navedenih autohtonih sorti!
.
