Аушвиц (нем. Konzentrationslager Auschwitz) је био највећи нацистички концентрациони логор. Налазио се у јужној Пољској, 50 km западно од Кракова и 286 km од Варшаве. Име је добио од по оближњем селу Освјенћим (Аушвиц на немачком). Након немачке окупације Пољске септембра 1939, Освјенћим је постао део Немачке и име му је промењено у Аушвиц.
Комплекс се састојао од три главна логора: Аушвиц I, административни центар; Аушвиц II (Биркенау) камп за истребљивање и Аушвиц III, радни камп. Прва два се налазе на Листи светске баштине од 1979. Постојало је око 40 помоћних кампова, од којих су неки били неколико десетина километара од главних кампова, са бројем затвореника који је ишао од неколико десетина до неколико хиљада.[1]
Комадант логора Рудолф Хес је на Нирнбершком процесу сведочио да је до 2,5 милиона људи умрло у Аушвицу. Музеј Аушвиц-Биркенау је преиспитао тај број 1990, а нови прорачуни стављају тај број у распон од 1,1-1,6 милиона,[2][3] од којих су 90 % били Јевреји из скоро сваке европске државе.[4] међу страдалима је и 19.000 Рома који су убијени у јулу 1944, и око 83.000 Пољака. Већина жртава је убијено у гасним коморама користећи гас Циклон-Б. Други разлози су били системско изгладњивање, присилан рад, недостатак медицинске неге, појединачна погубљења и медицински експерименти.
Комплекс се састојао од три главна логора: Аушвиц I, административни центар; Аушвиц II (Биркенау) камп за истребљивање и Аушвиц III, радни камп. Прва два се налазе на Листи светске баштине од 1979. Постојало је око 40 помоћних кампова, од којих су неки били неколико десетина километара од главних кампова, са бројем затвореника који је ишао од неколико десетина до неколико хиљада.[1]
Комадант логора Рудолф Хес је на Нирнбершком процесу сведочио да је до 2,5 милиона људи умрло у Аушвицу. Музеј Аушвиц-Биркенау је преиспитао тај број 1990, а нови прорачуни стављају тај број у распон од 1,1-1,6 милиона,[2][3] од којих су 90 % били Јевреји из скоро сваке европске државе.[4] међу страдалима је и 19.000 Рома који су убијени у јулу 1944, и око 83.000 Пољака. Већина жртава је убијено у гасним коморама користећи гас Циклон-Б. Други разлози су били системско изгладњивање, присилан рад, недостатак медицинске неге, појединачна погубљења и медицински експерименти.