Australijski požari podstakli cvetanje algi veće od samog kontinenta

[Sensei]

Šumski požari 2019. i 2020. u Australiji zapalili su područje šume eukaliptusa veće od države Zapadna Virdžinija. Oslobodili su više ugljenika nego što ga je cela zemlja proizvela 2018. godine, šaljući oblake dima 20 milja u vazduh i stvarajući atmosferski vrtlog veličine Montane.

Taj dim je učinio nešto još neočekivanije, prema novom istraživanju objavljenom danas u Nature: pao je na Južni okean istočno od Australije, što je izazvalo višemesečno cvetanje algi. Procvat se raširio na hiljade kilometara, sa neizvesnim efektima i na morski život i na globalne emisije - i ilustrovao je kako smo tek počeli da razumemo globalne talase klimatskih promena.

„Kada vidite slike požara, uticaj ovih požara na životnu sredinu je prilično očigledan na lokalne ekosisteme“, kaže Nicolas Cassar, biogeohemičar sa Univerziteta Duke i autor rada. "Za mene je iznenađenje kako ovi požari mogu imati uticaj na okeanske ekosisteme udaljene hiljadama kilometara."

Cvetanje algi su kratkotrajne eksplozije populacije malih morskih biljaka. Obično se dešavaju kada je vodeni put preplavljen nekom vrstom kritičnog, oskudnog nutrijenta. Alge proždiru svu tu hranu, brzo rastu, a zatim odumiru. Dok se raspadaju, oni isisavaju kiseonik iz vode.

izvor; Popular Science

 

[Isidor**]

Normalna pojava, kada se u prirodi pojavi velika količina hranljivih materija, mora nešto da ih pojede. Da je taj pepeo pao na zemlju povećo bi joj plodnost, ovako su to iskoristile alge za kratkotrajnu ekspanziju.

 

[Lada]

Oni inace svake sezone imaju iste dogadjaje

 

[Sensei]

ovo je jedan od prvih slučajeva da je eksplozija algi u otvorenom okeanu povezana sa požarom. Na moru alge mogu otrovati druge organizme direktno ispumpavanjem toksina - često nazvanih „crvena plima“ - ili mogu ugušiti morski život dok trule.

 

[Sensei]

U ovom slučaju, istraživači misle da je rast podstaknut gvožđem u dimu. Južni okean sadrži mnoge druge esencijalne minerale koji su algama potrebni za rast, ali gvožđe je relativno retko. Ono malo što postoji dolazi iz dubine okeana, topljenja leda ili prašine koja pada na površinu mora. „Veruje se da je isporuka [gvožđa] u ove vode ključni pokretač rasta algi, pišu autori.

 

[Sensei]

Još uvek nije jasno šta je cvetanje značilo za morski život širom Južnog okeana ili širom sveta. Prema istraživanju objavljenom ranije ove godine, u regionu se već nalaze neki od najvećih cvetanja algi na planeti - i ako postanu češći sa klimatskim promenama, te biljke mogu završiti upijanjem vitalnih hranljivih materija koje bi inače oplodile druge delove okeana.