Atlantida

  • Začetnik teme Začetnik teme Nina
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Nina

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
390.700
Najpoznatiji opis Atlantide dao je drevni grčki filozof Platon, koji je izneo u dva svoja dijaloga Timaeusu i Critiasu. Prema zapisu u Timaeusu,
priču o cvetajućoj civilizaciji na ostvru Atlantida i njenoj propasti ispričao je atinskom državniku Solonu jedan egipatski sveštenik.

Po njemu, ovo veliko ostrvo - kontinent, nalazilo se iz Herkulovih stupova (Gibraltara), i imalo je površinu od 154.000 kvadratnih kilometara.
Na njemu je živelo oko 20 miliona stanovnika, a zemlja je obilovala toplim izvorima, plodnim ravnicama koje su bile ispresecane mnogim kanalima koji su omogućavali dve žetve godipnje. O bogatstvu Atlantide govorio je podatak da je njen glavni grad bio opkoljen visokim bronzanim zidom, a dvorci i hramovi bili su prekriveni zlatom i srebrom.

Do 9.000 godina pre Hrista ta je civilizacija gospodarila u tom delu sveta i njena državna zajednica poslužila je Platonu da osmisli svoje najveće delo "Država".
A onda, po zabeleškama Platonovim, "jednog užasnog dana i jedne užasne noći, Atlantidu je progutalo more".

atlantida-grad.jpg
 
Vizije Edgara Kejsa

Poznati američki vidovnjak Edgar Kejs imao je viziju Atlantide kao kontinenta koji su zapravo pogodile tri katastrofe: prve dve oko 15.600 godina pre Hrista, kada se podelila na ostrva, a prilikom poslednje kataklizme, pre 12.000 godina, potopljen je i ostatak. Atlantida se prostirala od Sargaškog mora do Azora, na površini jednakoj veličini Evrope i Male Azije zajedno.

Pre poslednje katastrofe, rekao je Kejs, Atlantiđani su se iselili u Peru, Egipat, Meksiko, Novi Meksiko i Kolorado, i mada je njihova civilizacija u početku bila zaista na visokom nivou, vremenom je nestala.

Na samom kontinentu, tvrdi Edgar Kejs, Atlantiđani su znali tajnu koncentrisanja solarne energije u takozvani 'kamen sa magnetskim svojstvima', i ona se koristila u poljoprivredi, industriji, transportu, pa čak i u domaćinstvima.

Veliki 'Atomski kamen' bio je smešten ispod kupole sa pokretnim zidovima, nalik onima u astronomskim opservatorijima. 'Njegova nevidljiva radijacija delovala je na primajuće kamenje koje je snabdevalo pogonskom snagom vazdušne, kopnene i morske mašine. Veliki kamen bio je cilindrični kristal sa mnogo zaravnina, a njegov vrh je bio oblikovan na takav način da je zarobljavao solarnu energiju i koncentrisao je u sredinu cilindra.

Kejs je predvideo da će tragovi Atlantide biti otkriveni na tri mesta: u Egiptu, na ostrvu Biminiju i na Azorskim ostrvima. Ovo proročanstvo je dao 1940. godine, a informacije o Atlantiđanima, kako je tvrdio, dobio je 'direktno sa one strane'. Takođe je predvideo početak ponovnog uzdizanja Atlantide, navodeći da će Posejdonija biti prvo ostrvo koje će se ponovo pojaviti, i to oko 1968. ili najkasnije do 1976. godine. Dva su se proročanstva do sada ostvarila
 
Postoji organizacija Edgar Cayce's A.R.E. koja se izmedju ostalog bavi i tim pitanjem

Već nekoliko godina članovi A.R.E. i sama organizacija sprovode ekspedicije u potrazi za ruševinama ili bilo kakvim ostacima izgubljenog kontinenta Atlantide. Prema Kejsiju, Atlantida— koja se nalazi od Meksičkog zaliva do Gibraltara — uništena je u poslednjem katastrofalnom događaju oko 10.000 B.C. Međutim, u centru pažnje napora A.R.E. bilo je u oblasti Bimini, ali su istražene i druge povezane lokacije. Istraživanja o takozvanom Bimini putu su otežana jer su istraživači podeljeni oko porekla građevine: neki veruju da se radi o veštačkoj gradjevini (putu ili temelju) dok drugi tvrde da se radi o prirodnoj steni na plaži, koja se prelomila na mestu. Međutim, retko se govori o činjenici da je deo Bimini puta uklonjen posle uragana 1926.

Edgar Kejsi je govorio o Bimini kao o jednom od vrhova planina drevne Atlantide.
 
Zanimljiv tekst sa interneta na koji sam naišla citajuci o Atlantidi

Atlantida ce ponovo izroniti na svetlost dana

Kada su, po Velikom majstoru rozenkrojcera, Rajmonu Bernaru, mudraci sa Atlantide izbegli pre poslednje katastrofe u Egipat, oni nisu obnovili svoju imperiju, poučeni iskustvom koje su imali, nego su stvorili jedan univerzalni plan – kako da ceo svet postane nova Atlantida.

Učinili su to tako što su se povukli u tajnost, ali su, ostavljajući ipak ljudima slobodnu volju, vodili i usmeravali čitav naš razvoj. Oni su davali čovečanstvu otkrića, navodeči ga na njih, polako otvarajući bogatu riznicu naučnog i tehnološkog znanja sačuvanog sa Atlantide.

Međutim sve to znanje je poreklom iz druge galaksije, i doneli su ga oni koji su postali prvi vladari Atlantide, dakle vanzemaljci! Neki od njih vratili su se na svoju planetu, drugi su ostali na Zemlji da svoju misiju ispune do kraja. Sve zemaljske civilizacije potiču od te druge grupe – barem tako tvrdi Rajmon Bernar.

Sada je došlo vreme izbora! Biće označeno ponovnim pojavljivanjem atlantiđanskih mudraca u javnosti, i čovečanstvo će se suočiti sa mogućnošću velikog napretka, ukoliko dostignuća bude koristilo u prave svrhe, ili totalne propasti – ali ovog puta ne samo jednog kontinenta, nego čitave planete.

Atlantida će, ubeđen je Rajmon Bernar, izroniti iz mora i ljudska rasa će se vratiti na nju, upravo tamo odakle zapravo i potiče, a nakon toga krenuće u nova osvajanja, i budući vekovi doneće uniju planeta i galaksija, što će konačno, sa univerzalnim buđenjem svesti, do kraja ispuniti početni plan.

Rozenkrojcerski tajni spisi nagoveštavaju da današnji Atlantiđani, koji su zamenili bivši Savet mudraca, i sada deluju rasuti svuda po svetu, i to u saradnji sa ‘Visokim Savetom A…’ – ne navodeći o kakvom je Savetu ovde reč.

Da li će budućnost potvrditi ovakva predviđanja, ostaje da se vidi, a što se tiče prošlosti, poslednjih godina sve je više potvrda da se između 9.000 i 9.600 godina pre Hrista zaista dogodila kataklizma kakva je mogla da uništi Atlantidu!

Naime, proučavanjem dna Meksičkog zaliva, naučnici su ustanovili da je pre 12.000 godina nivo mora naglo porastao, i da se podigao za oko 50 metara i poplavio kopno. Da li je to bila posledica topljenja glečera po završetku ledenog doba, ili udara velikog asteroida o Zemlju, kako pretpostavljaju drugi naučnici, može samo da se nagađa. u svakom slučaju, u Bibliji je sačuvana uspomena o opštem potopu.

Drugi dokaz pružio je poznati istraživač morskih dubina Žak Kusto, koji je u blizini ostrva Andros, na Bahamima, otkrio na dubini od 50 metara podvodnu pećinu ispunjenu stalagmitima i stalaktitima. Poznato je, međutim, da oni nastaju samo na površini zemlje, a ni u kom slučaju na morskim dubinama, i to postepenim taloženjem krečnjaka koje traje hiljadama godina. I u blizini Hondurasa, Kusto je pronašao čitav niz pećina sa ovim pećinskim nakitom, ali oni su stajali horizontalno a ne vertikalno, što se protivi svim zakonima prirode
 
Svi raspoloživi dokazi ukazuju na to da je filozof Platon, negde oko 360 godina pre Hrista, izmislio tu ostrvsku zemlju kako bi ilustrovao opasnosti agresivnog imperijalizma. Po Platonovoj priči, Atlantida nije bila utopija. Radije, to je bila folija za idealizovanu verziju Atine mnogo pre Platonovog vremena. Ova drevna Atina "bila je vrlo slična Platonovom poimanju idealne države", kaže Jyl Gentzler, profesor filozofije na Amherst koledžu. Platon je izneo detalje kako bi takvo stanje izgledalo u njegovom čuvenom radu Republika. Prema Gentzlerovim rečima, trebalo bi da bude mali i čestit, i da odbaci ostinjenost. Stanovnici Atlantisa, sa druge strane, na kraju su bili "ispunjeni nepravednom žudnjom za imovinom i moći", prema Platonovom liku koji je opisao ostrvo.
 
U godinama nakon što je Kolumbo vratio vesti o Novom svetu u Evropu, mnogi su tvrdili da je Amerika basnoslovna Atlantida. Ali potraga se stvarno zaoštrila u 20. i 21. veku.

Neki tragači su ukazali na vulkansku erupciju koja je uništila delove ostrva Santorini oko 1600 razarajući minojska naselja.

Godine 2018. tim istraživača je saopštio, sa mnogo fanfara, da su pronašli "KONKRETAN dokaz da Atlantida postoji". Ključni dokazi uključivali su niz krugova u nacionalnom parku u Španiji. Ispostavilo se da su to eksperimentalne bare nastale 2004. i 2005. za studiju koja uključuje zooplankton.
 
Nina:
I u blizini Hondurasa, Kusto je pronašao čitav niz pećina sa ovim pećinskim nakitom, ali oni su stajali horizontalno a ne vertikalno, što se protivi svim zakonima prirode
Kliknite za proširenje...
Znaci, u toj pecini se nalazila gravitaciona masina, iliti kristalni cilindar iz uvodnog teksta, koji je slao energiju okolnim masinama.:D
 
a još kažu

U starim vremenima ljudi su bili sigurni da je Atlantida zaista postojala, i čak se verovalo da je taj mistični kontinent stajao na mestu današnjeg Atlantskog okeana

Platonu bi bilo drago kada bi znao da i 2 500 godina posle njega ima puno ljudi koji veruju da je Atlantida stvarno postojala i da se oko toga da li je Atlandita postojala ili ne i dalje vode rasprave

Moderni mit da je Atlantida zaista postojala i da se ne radi o samo legendi isplivala je na površinu u 19. veku. Pisac Ignjatijus Doneli je 1882.godine u svojoj knjizi “Atlantida, svet pre potopa” ponovo pokrenuo ovu raspravu, pišući o uspesima ovog starog sveta. On navodi da pojedini uspesi stare civilizacije kao što su jezik, metalurgija i poljoprivreda nisu mogli nastati bez oslanjanja na neku prethodnu, napredu civilizaciju jer drevni narodi nisu bili u mogućnosti da se tako brzo i uspešno razvijaju. Pod pretpostavkom da je Atlanski okean bio samo nekoliko stotina metara dubok, Doneli je opisao da je kontitent potopljen pomeranjem voda okeana i na istom mestu gde je Platon tvrdio da se nalazio. Nakon skoro dva veka, ova teorija i dalje ima svoje pristalice.

Danas ima dosta arheologa širom sveta koji misle da je mit o Atlantidi nastao sa velikim vulkanskim erupcijama u Egejskom moru koje su uništile tada moćnu i bogatu minojsku civilizaciju na današnjem ostrvu Santorini oko 1450. p. n. e.

e4.jpg


Santorini je vulkansko ostrvo u Egejskom moru i pripada grupi Kiklade. Ostrvo ima oblik bikovog oka sa prstenom oko centra i vulkan, za koji se zna da je bio aktivan i u antičkom dobu. Prema vulkanu je okrenuta stenovita i strma Kaldera, zapadna strana ostrva. Kada su 1967. na ostrvu iskopani arheološki ostaci kod grada Akrotiri, to je bila prava senzacija. Pred arheolozima se pojavio grad iz bronzanog doba, minojske civilizacije, sa dvospratnim i trospratnim kućama. Grad je stradao u vulkanskoj erupciji 1627. god. p. n. e. na ostrvu Tera (Santorini) i mogao bi biti Atlantida. Izgledalo je da su stanovnici ostrva bili evakuisani, a vulkanski pepeo konzervirao je prekrasne freske, na kojima su prikazani plavi majmuni, berač šafrana, ribar, žena sa papirusom, remek-dela minojske civilizacije, danas u muzeju u Akrotiriju i u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini. Tamo gde se nalazio centar antičkog ostrva Tera, danas zjapi krater veličine 80 km kvadratnih. Strane Santorinija su, zapravo, samo prstenasti rub kratera.

(rts)
 
Nekako verujem da je stari Platon dobro znao razliku izmedju 1000 i 10 000 godina, koja podvlaci distinkciju izmedju Santorina i mitske Atlantide u njegovo doba. Stavio bi prst na celo pre nego sto uzme pisaljku u ruke...;):) No, dobro, misterija ostaje.:cool:
 
Laguna je izdala Pekicevu knjigu Atlantida u kojoj Pekic kaže:

„Još od prapostojanja, još od zore čovečanstva, vodi se na ovoj planeti najpresudniji i najkrvavljiji građanski rat koji od ovih sporednih, sekundarnih, nevažnih, niko i ne primećuje. To je rat između ljudi i androida. U Atlantidi ću eliminisati sve elemente fabule i baviti se isključivo svojim shvatanjem da je ova naša civilizacija već hiljadama godina metaforično – androidska.“

Pekićeva knjiga koja je deo antropološke trilogije Besnilo – Atlantida – 1999. dinamična je priča o borbi između robotske i ljudske civilizacije koje uporedo obitavaju na zemlji, ovaj roman je spoj negativne utopije, klasičnog epa i fantastičnog trilera.
„I tako već ulazimo u čarobnu tajnu. A tajne se ne ispovedaju.“
 
Nina:
a još kažu

U starim vremenima ljudi su bili sigurni da je Atlantida zaista postojala, i čak se verovalo da je taj mistični kontinent stajao na mestu današnjeg Atlantskog okeana

Platonu bi bilo drago kada bi znao da i 2 500 godina posle njega ima puno ljudi koji veruju da je Atlantida stvarno postojala i da se oko toga da li je Atlandita postojala ili ne i dalje vode rasprave

Moderni mit da je Atlantida zaista postojala i da se ne radi o samo legendi isplivala je na površinu u 19. veku. Pisac Ignjatijus Doneli je 1882.godine u svojoj knjizi “Atlantida, svet pre potopa” ponovo pokrenuo ovu raspravu, pišući o uspesima ovog starog sveta. On navodi da pojedini uspesi stare civilizacije kao što su jezik, metalurgija i poljoprivreda nisu mogli nastati bez oslanjanja na neku prethodnu, napredu civilizaciju jer drevni narodi nisu bili u mogućnosti da se tako brzo i uspešno razvijaju. Pod pretpostavkom da je Atlanski okean bio samo nekoliko stotina metara dubok, Doneli je opisao da je kontitent potopljen pomeranjem voda okeana i na istom mestu gde je Platon tvrdio da se nalazio. Nakon skoro dva veka, ova teorija i dalje ima svoje pristalice.

Danas ima dosta arheologa širom sveta koji misle da je mit o Atlantidi nastao sa velikim vulkanskim erupcijama u Egejskom moru koje su uništile tada moćnu i bogatu minojsku civilizaciju na današnjem ostrvu Santorini oko 1450. p. n. e.

Pogledajte prilog 931827

Santorini je vulkansko ostrvo u Egejskom moru i pripada grupi Kiklade. Ostrvo ima oblik bikovog oka sa prstenom oko centra i vulkan, za koji se zna da je bio aktivan i u antičkom dobu. Prema vulkanu je okrenuta stenovita i strma Kaldera, zapadna strana ostrva. Kada su 1967. na ostrvu iskopani arheološki ostaci kod grada Akrotiri, to je bila prava senzacija. Pred arheolozima se pojavio grad iz bronzanog doba, minojske civilizacije, sa dvospratnim i trospratnim kućama. Grad je stradao u vulkanskoj erupciji 1627. god. p. n. e. na ostrvu Tera (Santorini) i mogao bi biti Atlantida. Izgledalo je da su stanovnici ostrva bili evakuisani, a vulkanski pepeo konzervirao je prekrasne freske, na kojima su prikazani plavi majmuni, berač šafrana, ribar, žena sa papirusom, remek-dela minojske civilizacije, danas u muzeju u Akrotiriju i u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini. Tamo gde se nalazio centar antičkog ostrva Tera, danas zjapi krater veličine 80 km kvadratnih. Strane Santorinija su, zapravo, samo prstenasti rub kratera.

(rts)
Kliknite za proširenje...
Mišljenja sam da je Santorini bio jedna od kolonija Atlantide baš kao i Krit.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top