Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Ateroskleroza: Kad se krvni sudovi zapuše...
Ateroskleroza javlja se od najranijeg detinjstva i može da dovede do teških komplikacija i smrti. Masne materije su glavni okidač, pre svega loš holesterol koji se unosi hranom
Ateroskleroza, odnosno zakrečavanje arterija, jedna je od najčešćih bolesti. Javlja se u najranijem detinjstvu, tiho i neprimetno teče, a u zrelom dobu izaziva ozbiljne zdravstvene probleme. Može da se razvija sporije ili brže, kojom brzinom će stradati krvni sudovi zavisi od uzročnika bolesti.
- Krvni sudovi gube elastičnost zbog taloženja štetnih materija u zidovima, koje ih postepeno sužavaju, a mogu i u potpunosti da ih začepe. Masne materije, pre svega loš holesterol koji se unosi hranom, glavni su okidač ovog stanja. Ulaze u zid arterije gde ih sačekuju ćelije koje se sa njima bore "gutajući ih". To može da traje određeno vreme, ali ako je količina lošeg holesterola prevelika, odbrambene ćelije postaju pretovarene i zbog ogromnog pritiska na kraju prskaju, pretvarajući se u kašastu masu - objašnjava kardiovaskularni patolog, akademik profesor dr Vladimir Kanjuh, predsednik Udruženja za aterosklerozu Srbije, predsednik Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU i član savetodavnih odbora Evropskog i Internacionalnog društva za aterosklerozu.
* Šta se tačno dešava na zidovima krvnih sudova?
- Unutrašnji sloj krvnog suda deblja, zatim se u njemu stvaraju masne trake, a potom aterosklerotične ploče. Ove ploče su sastavljene od lipidnog bazena i vezivne kape, koja odvaja lipidni depo od površine arterije kroz koju protiče krv. Kada vezivna kapa popusti, dolazi do pucanja i izlivanja sadržaja bazena i stvaranja krvnog ugruška, odnosno tromba. Krvni ugrušak u manjoj ili većoj meri zapušava arteriju, blokirajući protok krvi u delu koji ova arterija hrani. Ukoliko se to dešava na srcu, dolazi do srčanog udara. Infarktom zahvaćeni deo srčanog mišića više ne može da pumpa krv i vremenom se pretvara u ožiljak. Kada se to dogodi na arterijama koje hrane mozak, nastaje moždani udar, odnosno šlog. Ateroskleroza može da zahvati i arterije nogu, bubrega i drugih organa, a posledice su gangrena nogu, insuficijencija bubrega...
* Kada bolest počinje da se ispoljava i ko je u rizičnoj grupi?
- Ateroskleroza se povećava sa starenjem i već u petoj deceniji počinje ozbiljno da preti. U zavisnosti od genetske predispozicije, pola, uzrasta i načina života, nekad se razvija sporije, a nekada brže i u težoj formi. Na ovu bolest posebno treba da obrate pažnju osobe koje imaju bliske rođake sa teškim komplikacijama koje se ispoljavaju u vidu srčanog i moždanog udara. Ništa manje ne rizikuju ni pušači, osobe sa visokim i neadekvatno lečenim krvnim pritiskom, šećernom bolešću, kao i povišenim holesterolom. Rizik raste sa godinama kod oba pola, a kod žena je povećan ulaskom u menopauzu. Proces ateroskleroze ubrzava i produžena izloženost psihičkom stresu, ali i neke reumatske bolesti kojima je u osnovi hronično obolenje, kao što je reumatoidni artritis.
Profesor dr Arsen Ristić, interventni kardiolog Kliničkog centra Srbije i koordinator Ministarstva zdravlja za kardiologiju, ističe i da je veoma važno obratiti pažnju na karakteristične simptome.
- Obratite pažnju na bol u grudima koji se ispoljava i pri najmanjem naporu, ali i kada se potrči za autobusom, izlađe iz tople sobe na hladnoću i vetar ili posle obilnog obroka. Istina, srčani bol može i da zavara, da se ne lokalizuje u predelu srca i grudnog koša sa širenjem u levu ruku, već da se javi u vilici, čak i u trbuhu, imitirajući bol zapaljene žučne kese ili slepog creva. Naravno, nije svaki bol u grudnom opasan, ali o tome konačni sud daje lekar, a ne pacijent.
* Kako se bolest dijagnostikuje?
- Ako se blagovremeno prepoznaju tegobe, testovi pokazuju da li bolesniku sa aterosklerozom preti srčani ili moždani udar. Posle kliničkog pregleda i ultrazvuka srca, testovima opterećenja se proverava da li srce dobija dovoljno krvi u naporu ili postoje suženja na arterijama koja ometaju protok krvi. Ako se sumnja na aterosklerozu, radi se kateterizacija srca i koronarografija, odnosno snimanje srčanih arterija, koja tačno pokazuje broj, raspored i stepen suženja. Ateroskleroza arterija koje hrane mozak se dijagnosrtikuje ultrazvučnim pregledom vrata ili skenerom.
* Kakva je terapija kod ateroskleroze?
- Daju se lekovi za aterosklerozu i smanjenje rizika od komplikacija. To mogu biti statini, lekovi za masnoće, kao i za krvni pritisak, dijabetes, medikamenti koji sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka u arterijama srca, aspirin i drugi koji sprečavaju pojavu tromba. Uz to je ključna i korekcija oslabljene srčane cirkulacije širenjem krvnih sudova iznutra, odnosno balon dilatacija i izgradnja specijalnih mrežica, stentova. Ako je potrebno, radi se bajpas operacija, to je hirurško premošćenje obolelih krvnih sudova. Suština je da se što je moguće više sačuva srčani mišić.
INFARKT I ŠLOG
Za čak 80 odsto infarkta srca i mozga odgovorna je ateroskleroza. Kada se arterija suzi više od 70 procenata, kroz nju ne stiže dovoljno krvi u određeni deo srčanog mišića, zbog čega srce pati pokazujući bolom u grudnom košu. Bol je kratkotrajan i uglavnom se širi u levu ruku, a u tom slučaju se dijagnostikuje stabilna angina pektoris. Međutim, mnogo je opasnije ako dođe do pucanja aterosklerotske ploče, jer masne materije dospevaju u krv dovodeći odmah do lokalne tromboze. Ako je začepljenje manje i krv može da prolazi, dolazi do takozvane nestabilne angine pektoris koja je uvod u infarkt, ali do njega ne mora i da dođe. Ukoliko se potpuno začepe arterije, krv i kiseonik ne stižu do srca što izaziva dugotrajni bol u grudima. Istovremeno, počinje nekroza i smrt tog dela srčanog mišića, odnosno infarkt miokarda.
Isto se dešava i sa mozgom i drugim organima, samo što su simptomi drugačiji - objašnjava akademik Kanjuh.
U Srbiji su bolesti srca i krvnih sudova najcesci uzrok smrti, oko 51% smrtnih slucajeva ( podatak iz 2017 godine).
Taj bi procenat mogao da se smanji, ali ljude niko ne edukuje, ne objasnjava im, a s druge strane tu nista ne boli
tako da pacijent odlazi hitnom pomoci kod lekara, a tada je obicno kasno. Prevencija jednostavno ne postoji a za to
su krivi i lekari i pacijenti ili nas celokupan zdravstveni sistem sto zapravo znaci nase siromastvo.
Gradjani ne mogu doci do specijaliste koji bi mogao utvrditi pocetni stadijum nekog od kardiovaskularnih oboljenja.
Vecina ljudi ide na dijagnostiku u privatnu praksu, ali mnogo njih ne moze to sebi da priusti i tako su prepusteni sami sebi.
Mozda bi u domovima zdravlja trebalo da se pacijentima daju broshure u kojima je opisana opasnost , a smrt je uvek najopasnija
za svakog coveka, koja preti. Pretpostavljam da bi bilo manje smrtnih slucajeva ako bi se ljudi pridrzavali nekih najosnovnijih
pravila, a to je prestanak pusenja, zdrava ishrana pri cemu to ne podrazumeva da se zdravo hrane samo bogati ljudi
i naravno fizicka aktivnost sto opet ne podrazumeva da se ide u teretane nego da se hoda.
Ateroskleroza javlja se od najranijeg detinjstva i može da dovede do teških komplikacija i smrti. Masne materije su glavni okidač, pre svega loš holesterol koji se unosi hranom
Ateroskleroza, odnosno zakrečavanje arterija, jedna je od najčešćih bolesti. Javlja se u najranijem detinjstvu, tiho i neprimetno teče, a u zrelom dobu izaziva ozbiljne zdravstvene probleme. Može da se razvija sporije ili brže, kojom brzinom će stradati krvni sudovi zavisi od uzročnika bolesti.
- Krvni sudovi gube elastičnost zbog taloženja štetnih materija u zidovima, koje ih postepeno sužavaju, a mogu i u potpunosti da ih začepe. Masne materije, pre svega loš holesterol koji se unosi hranom, glavni su okidač ovog stanja. Ulaze u zid arterije gde ih sačekuju ćelije koje se sa njima bore "gutajući ih". To može da traje određeno vreme, ali ako je količina lošeg holesterola prevelika, odbrambene ćelije postaju pretovarene i zbog ogromnog pritiska na kraju prskaju, pretvarajući se u kašastu masu - objašnjava kardiovaskularni patolog, akademik profesor dr Vladimir Kanjuh, predsednik Udruženja za aterosklerozu Srbije, predsednik Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU i član savetodavnih odbora Evropskog i Internacionalnog društva za aterosklerozu.
* Šta se tačno dešava na zidovima krvnih sudova?
- Unutrašnji sloj krvnog suda deblja, zatim se u njemu stvaraju masne trake, a potom aterosklerotične ploče. Ove ploče su sastavljene od lipidnog bazena i vezivne kape, koja odvaja lipidni depo od površine arterije kroz koju protiče krv. Kada vezivna kapa popusti, dolazi do pucanja i izlivanja sadržaja bazena i stvaranja krvnog ugruška, odnosno tromba. Krvni ugrušak u manjoj ili većoj meri zapušava arteriju, blokirajući protok krvi u delu koji ova arterija hrani. Ukoliko se to dešava na srcu, dolazi do srčanog udara. Infarktom zahvaćeni deo srčanog mišića više ne može da pumpa krv i vremenom se pretvara u ožiljak. Kada se to dogodi na arterijama koje hrane mozak, nastaje moždani udar, odnosno šlog. Ateroskleroza može da zahvati i arterije nogu, bubrega i drugih organa, a posledice su gangrena nogu, insuficijencija bubrega...
EFIKASNA PREVENTIVA Za ovu bolest ne postoji specifičan lek, ali može da se spreči uklanjanjem faktora rizika. Preventivnim programima je u SAD i zapadnoj Evropi smrtnost od ateroskleroze "pala" ispod 50 odsto, a životni vek produžen četiri do šest godina. Da bi se izbegla bolest, trebalo bi da se održava normalna telesna težina u skladu sa polom, uzrastom, visinom. Neophodno je svakodnevno vežbanje ili brza šetnja od najmanje 30 minuta jer 40 odsto tela čine skeletni mišići koji traže kretanje. Zabranjeni su pušenje i masna hrana, a obavezna kontrola masnoća i šećera u krvi, krvnog pritiska. Neophodno je napraviti balans između posla i odmora, uz izbegavanje stresnih situacija. Preporučuje se jedna čaša crnog vina dnevno, jer sadrži blagotvornu supstancu rezveratrol koja smanjuje rizik od svih kardiovaskularnih bolesti - savetuje dr Ristić. |
* Kada bolest počinje da se ispoljava i ko je u rizičnoj grupi?
- Ateroskleroza se povećava sa starenjem i već u petoj deceniji počinje ozbiljno da preti. U zavisnosti od genetske predispozicije, pola, uzrasta i načina života, nekad se razvija sporije, a nekada brže i u težoj formi. Na ovu bolest posebno treba da obrate pažnju osobe koje imaju bliske rođake sa teškim komplikacijama koje se ispoljavaju u vidu srčanog i moždanog udara. Ništa manje ne rizikuju ni pušači, osobe sa visokim i neadekvatno lečenim krvnim pritiskom, šećernom bolešću, kao i povišenim holesterolom. Rizik raste sa godinama kod oba pola, a kod žena je povećan ulaskom u menopauzu. Proces ateroskleroze ubrzava i produžena izloženost psihičkom stresu, ali i neke reumatske bolesti kojima je u osnovi hronično obolenje, kao što je reumatoidni artritis.
Profesor dr Arsen Ristić, interventni kardiolog Kliničkog centra Srbije i koordinator Ministarstva zdravlja za kardiologiju, ističe i da je veoma važno obratiti pažnju na karakteristične simptome.
- Obratite pažnju na bol u grudima koji se ispoljava i pri najmanjem naporu, ali i kada se potrči za autobusom, izlađe iz tople sobe na hladnoću i vetar ili posle obilnog obroka. Istina, srčani bol može i da zavara, da se ne lokalizuje u predelu srca i grudnog koša sa širenjem u levu ruku, već da se javi u vilici, čak i u trbuhu, imitirajući bol zapaljene žučne kese ili slepog creva. Naravno, nije svaki bol u grudnom opasan, ali o tome konačni sud daje lekar, a ne pacijent.
* Kako se bolest dijagnostikuje?
- Ako se blagovremeno prepoznaju tegobe, testovi pokazuju da li bolesniku sa aterosklerozom preti srčani ili moždani udar. Posle kliničkog pregleda i ultrazvuka srca, testovima opterećenja se proverava da li srce dobija dovoljno krvi u naporu ili postoje suženja na arterijama koja ometaju protok krvi. Ako se sumnja na aterosklerozu, radi se kateterizacija srca i koronarografija, odnosno snimanje srčanih arterija, koja tačno pokazuje broj, raspored i stepen suženja. Ateroskleroza arterija koje hrane mozak se dijagnosrtikuje ultrazvučnim pregledom vrata ili skenerom.
* Kakva je terapija kod ateroskleroze?
- Daju se lekovi za aterosklerozu i smanjenje rizika od komplikacija. To mogu biti statini, lekovi za masnoće, kao i za krvni pritisak, dijabetes, medikamenti koji sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka u arterijama srca, aspirin i drugi koji sprečavaju pojavu tromba. Uz to je ključna i korekcija oslabljene srčane cirkulacije širenjem krvnih sudova iznutra, odnosno balon dilatacija i izgradnja specijalnih mrežica, stentova. Ako je potrebno, radi se bajpas operacija, to je hirurško premošćenje obolelih krvnih sudova. Suština je da se što je moguće više sačuva srčani mišić.
INFARKT I ŠLOG
Za čak 80 odsto infarkta srca i mozga odgovorna je ateroskleroza. Kada se arterija suzi više od 70 procenata, kroz nju ne stiže dovoljno krvi u određeni deo srčanog mišića, zbog čega srce pati pokazujući bolom u grudnom košu. Bol je kratkotrajan i uglavnom se širi u levu ruku, a u tom slučaju se dijagnostikuje stabilna angina pektoris. Međutim, mnogo je opasnije ako dođe do pucanja aterosklerotske ploče, jer masne materije dospevaju u krv dovodeći odmah do lokalne tromboze. Ako je začepljenje manje i krv može da prolazi, dolazi do takozvane nestabilne angine pektoris koja je uvod u infarkt, ali do njega ne mora i da dođe. Ukoliko se potpuno začepe arterije, krv i kiseonik ne stižu do srca što izaziva dugotrajni bol u grudima. Istovremeno, počinje nekroza i smrt tog dela srčanog mišića, odnosno infarkt miokarda.
Isto se dešava i sa mozgom i drugim organima, samo što su simptomi drugačiji - objašnjava akademik Kanjuh.
U Srbiji su bolesti srca i krvnih sudova najcesci uzrok smrti, oko 51% smrtnih slucajeva ( podatak iz 2017 godine).
Taj bi procenat mogao da se smanji, ali ljude niko ne edukuje, ne objasnjava im, a s druge strane tu nista ne boli
tako da pacijent odlazi hitnom pomoci kod lekara, a tada je obicno kasno. Prevencija jednostavno ne postoji a za to
su krivi i lekari i pacijenti ili nas celokupan zdravstveni sistem sto zapravo znaci nase siromastvo.
Gradjani ne mogu doci do specijaliste koji bi mogao utvrditi pocetni stadijum nekog od kardiovaskularnih oboljenja.
Vecina ljudi ide na dijagnostiku u privatnu praksu, ali mnogo njih ne moze to sebi da priusti i tako su prepusteni sami sebi.
Mozda bi u domovima zdravlja trebalo da se pacijentima daju broshure u kojima je opisana opasnost , a smrt je uvek najopasnija
za svakog coveka, koja preti. Pretpostavljam da bi bilo manje smrtnih slucajeva ako bi se ljudi pridrzavali nekih najosnovnijih
pravila, a to je prestanak pusenja, zdrava ishrana pri cemu to ne podrazumeva da se zdravo hrane samo bogati ljudi
i naravno fizicka aktivnost sto opet ne podrazumeva da se ide u teretane nego da se hoda.
