Može li mi neko preporučiti dobru literaturu iz Astronomije, a da nije preterano kompleksna sa terminima. Recimo , čitao sam neku od knjiga sa samog fakulteta iz Osnova Astronomije i pominju se termini poput dijametralno i tako. U redu je da potražim i nađem značenje reči. Učenje je zabavno, ali bih ipak voleo da suštinu shvatim na prostiji način, ne toliko strogo matematički. Ima te li neku literaturu da preporučite?
Nekada je, mada naravno to nije slučaj samo kod astronomije koju mu dođe prilično mejnstrim i popularnija od drugih oblasti nauke u zadnje, relativno duže vreme, korisno za svaku oblast podsetiti se njene istorije. Popularnija dela iz istorije nauke mogu svakom laiku da pomognu da bolje razume bilo koju oblast, pa i astronomiju čak i ako se u svom naslovu ili sadržaju ne tiču direktno te oblasti. Pre nekoliko godina, čitao sam više knjiga direktno iz oblasti teoretske fizike i astronomije kako bih samom sebi, u početku, uspeo da osvetlim ne toliko matematičko razumevanje nečega kao što je teorija struna, koliko da sebi objasnim koren, uzrok nastanka bilo koje teorije, a u ne malobrojnim slučajevima i pseudo-teorije. Nekada je biografija autora, naučnika osim što je zanimljiva kao put u njegovu ličnost i lične osobenosti, korisna i zato da se razume koje je isti puteve prošao da dođe do određene teorije ili modela u saradnji sa drugima. Naravno, svaki od tih autora neće isključiti neophodno poznavanje matematike za nešto što je iz domena fizike, ali velik broj njih se i u svetu i kod nas trudio da približi iz svoje struke drugoj struci ili čak potpunom laiku uvid u ono što radi ili da mu približi neku noviju, modernu teoriju. Ali, tu postoji trik, caka modernosti, koju je na sebi svojstven način pokušao da objasni i naš Milutin Milanković zamišljenoj prijateljici u onom putu kroz vasionu i vekove, koja je, izgleda pogrešno shvatila astronomiju kao nešto potpuno van nje za šta joj treba instant objašnjenje, kao što se danas daju instant-skraćeni, petominutni you-tube prikazi teorija toliko kompleksnih da su potrebni nekada celi tomovi i velik napor da bi se shvatili. Milanković nije to nije nešto posebno zamerio, niti bi skraćeni prikazi bilo čega predstavljali nešto loše, ali treba uvek imati u vidu prosto-logičku stvar da smo o nekoj teoriji počeli da čitamo iz radoznalosti da bi je pravilno razumeli, jer nepravilno razumevanje onoga što neki naučnik tvrdi može biti daleko gore i opasnije od potpunog nebavljanja tom i takvom teorijom. Mnogi naučnici su tokom cele istorije ljudskog roda, bezbroj puta odustajali od poduhvata te vrste prosvetiteljskog pisanja baš zbog toga što su naišli na laičko-lenjivski-inatski otpor ljudi da uopšte usvoje neku od raznih teorija u svoje svakodnevno funkcionisanje-kao da je ta nauka neka babaroga što se dešava van njih i čemu će povremeno da uskoče, pri čemu ovde naravno ne mislim na Alatoru, koji je postavio pitanje literature nego želim da istaknem jednu generalnu crtu. Golemo je nebo-te je golema i astronomija, pa bi možda bilo bolje da prvo određenije napišemo šta nas u astronomiji privlaći, koje su nam tu najzanimljvije tvrdnje, pa da se krene sa knjigama koje vode u tom pravcu. Lično poznajem ljude, koji su kao klinci čitali razne naučne fantastike, a kasnije po školama i faksovima otkrili ceo sličan takav univerzum u samoj, konkretnoj astronomiji. Mogućnosti pristupa bilo kojoj temi su skoro neograničeni i tu je već dolazi do izražaja filosofija nauke, pa samim tim uviđanje slićnosti u samo imenom prvidno različitih oblasti. Tako se danas neki iznenade kada u teoriji za neku pojavu iz svemira zateknu Dekartove demone. Sve u svemu, ni ona elegancija Grinovog kosmosa ili predavanja na našem jeziku od radio-galaksije, što se mogu skinuti-još i stara nisu na odmet za početnike.
