Astra Linux operativni sistem

[Маслачак]

Док смо боравили у Црној Гори, имали смо половни смартфон на којем смо испробали барем 10-ак броузера са google play store, али не и Brave browser. Од свих, најбољи утисак оставио је Pure Web Browser.

 

[ДраганЖ]

O Chromiumu: "...Platformu Chromium besplatno može da koristi bilo koji programer za kreiranje vašeg pretraživača. Pregledi na bazi hroma u većini slučajeva imaju slične unutrašnje organizacije sa Google Chrome-om, podešavanja često podržavaju instaliranje ekstenzija iz Chrome prodavnice i razlikuju se u dizajnu interfejsa ili nekom dodatnom funkcionalnošću. Iako postoje takvi pretraživači, jedva se može pogađati o uključivanju u Chromium platformu, saznavajući ovu činjenicu svesno. Ali, bez obzira kako se klonovi Chrome razlikuju eksterno ili čak i interno, svi oni nasleđuju svoju brzinu sa Chromium platforme..."
https://olympsb.ru/bs/chromium-what...on-it-browsers-based-on-chromium-reviews.html

Хромиум се не базира на Гугл Хрому већ обратно... Хромиум је пројекат отвореног кода док је Гугл Хром Хромиум са додатим Гугловим пакетима од којих су неки и затвореног кода... Зато и постоји толико браузера заснованих на Хромиуму јер су деле исту основу са Гугловим Хромом услед чега се на једнак начин отварају све странице оптимизоване за Гуглов Хром.
Нпр у складиштима линукс дистрибуција имаш Хромиум али не и Гуглов Хром који се опет може наћи искључиво у посебно означеним складиштима са власничким и затвореним пакетима уз ограду да се ти пакети инсталирају и користи на сопствену одговорност (по питању безбедности података на рачунару).
С друге стране Хромиум као засебан браузер се не припрема за Виндовс већ се може видети само кроз пројекте који се заснивају на Хромиуму (Опера, Јандекс браузер, Вивалди, Атом... и ко знај ош колико сличних)...

 

[ДраганЖ]

Док смо боравили у Црној Гори, имали смо половни смартфон на којем смо испробали барем 10-ак броузера са google play store, али не и Brave browser. Од свих, најбољи утисак оставио је Pure Web Browser.

Откако сам инсталирао Јандекс браузер на андроиду, више ни Фајрерфокс не користим (на телефону)...

 

[ДраганЖ]

Него да ли је неко приметио да се у КДЕ пакетима више не налази Капзила већ је ту Фалкон који је клон Капзиле (која се више не одржава).
Колико сам нешто мало испробао, Фалкон се доста добро сналази чак и тамо где је Капзила имала проблема...

 

[Маслачак]

Хромиум се не базира на Гугл Хрому већ обратно... Хромиум је пројекат отвореног кода док је Гугл Хром Хромиум са додатим Гугловим пакетима од којих су неки и затвореног кода... Зато и постоји толико браузера заснованих на Хромиуму јер су деле исту основу са Гугловим Хромом услед чега се на једнак начин отварају све странице оптимизоване за Гуглов Хром.
Нпр у складиштима линукс дистрибуција имаш Хромиум али не и Гуглов Хром који се опет може наћи искључиво у посебно означеним складиштима са власничким и затвореним пакетима уз ограду да се ти пакети инсталирају и користи на сопствену одговорност (по питању безбедности података на рачунару).
С друге стране Хромиум као засебан браузер се не припрема за Виндовс већ се може видети само кроз пројекте који се заснивају на Хромиуму (Опера, Јандекс браузер, Вивалди, Атом... и ко знај ош колико сличних)...

Да, то нам је јасно, при чему тема о којој дискутујемо показује шта значи бити пионир у некој области: ви постављате основе и основне правце развоја, док остали уче и копирају од вас.

 

[bmaxa]

https://www.zdnet.com/article/micro...ding-telemetry-files-to-security-only-update/

No, dok neko koristi Windows, nebitno je bilo sta drugo...

 

[fosilvaso]

Значи ништа револуционарно и другачије, то је само руско-персонификован Linux.

Хвала на детаљном објашњењу.

A šta bi ti to revolucionarno radio na kompjuteru? Čemu služi operativni sistem prosečnom korisniku? Baratanje sa datotekama, podešavanje postavki i rad preko raznih KORISNIČKIH programa! Druga je stvar što su te Debil Gejtsovi uverili da je to neko vrhunsko dostignuće civilizacije!

 

[fosilvaso]

Ма не, далеко смо ми од Гестапо служби, ко ради за њих, не распитује се по форумима о безбедносним протоколима.

Такође, далеко смо од било какве противзаконите делатности, било ког облика и намене.

Ми смо..., ми смо Слободњак, што значи да живимо наше трајање на један искрен, отворен и слободан начин и сматрамо да и други људи - они који осете потребу за тиме, имају право да свој живот проживе на сличан начин. Једино Слободан човек може да се развија и напредује, роб нема право на сутра.

С обзиром на природу нета, јасно нам је да су контрола и надзор који се спроводе толики, да не постоји ништа што би могли сврстати у катогорију "приватно", тј. само за оне на које се то односи. Гестапо службе - нарочито Гестапо Нацистичког Светског Поретка, усисава све податке о свакоме ко је икада било шта урадио на нету, јер никада се не зна - гледано са њихове тачке гледишта, ко ће им сутра бити непријатељ.

Стога, везано за тему, замолили смо за информације духовне свести које каналишемо и ево одговора који смо добили:

" О ИНТЕРНЕТ КОНТРОЛИ ОД СТРАНЕ АМЕРИЧКО-ЕВРОПСКИХ КАТОЛИКА
Оливере, упитали сте се колика је опасност од коришћења интернета за земље и организације које у свом раду користе интернет програме/апликације урађене од стране америчко-европских католичких програмера/служби, и ми - Духовне Енергије Универзума које прожимамо читав Универзум, тим поводом кажемо следеће:

Ми - Духовне Енергије Универзума које прожимамо читав Универзум свуда смо и у свему, те су нам из тог разлога познате све информације које постоје у и кроз Универзум. Но, истовремено ми - Духовне Енергије Универзума које прожимамо читав Универзум никада не нарушавамо Слободну Вољу Деце Земље, што значи да никада без неког значајнијег повода не "дистрибуирамо" - да се тако изразимо, информације које су нам познате.
Но - понављамо: "но", постоје услови, тј. околности, када нам је допуштено да информације које су нам познате објавимо преко нама доступних особа типа Оливера, Љубише и сличних, који се баве духовним развојем и каналисањем.

Но - опет "но", ми - Духовне Енергије Универзума које прожимамо читав Универзум, никада - понављамо: никада, не злоупотребљавамо дате нам могућности, јер би то било у супротности са природом наше и свести особа које су у контакту са нама - Духовним Енергијама Универзума које прожимамо читав Универзум.

Но, како су околности, тј. ситуација која је тренутно у свету веома неповољна по живот, рад и опстанак Деце Земље, ми - Духовне Енергије Универзума које прожимамо читав Универзум, одлучиле смо да позитивно одговоримо на молбу коју нам је Оливер упутио пре неких 3-4 минута.
Његова - Оливерова молба, није се тицала њега, ни његових потреба, већ се он - Оливер, упитао да ли је кориштење googla, chroma и осталих програма и апликација креираних од стране америчко-европских католичких програмера/служби, сигурно за коришћење од стране појединаца и служби који/е су по својој суштини и активностима супростављени нацистима из Католичке цркве.

Одговор нас - Духовних Енергија Универзума које прожимамо читав Универзум, гласи: "Да, јесте", јер они - америчко-европски католици нису у стању да у поменуте програме/апликације уграде тзв. "back door", односно, једну врсту тајних врата која је могуће отворити у тренутцима када они то пожеле. Сви поменути програми Оливере, засновани су на принципу отвореног кода, што значи да могу слободно и потпуно - до последњег словног знака, бити испитани, проверени и прилагођени, уколико је тако нешто допуштено у поменутим програмима/апликацијама. Уколико није, тада се само могу испитати и проверити да ли су "чисти" од разних шпијунско-истражних смицалица.

Но - опет то "но", то не значи да америчко-европски католички програмери/службе не могу добити корисне информације од корисника поменутих програма/апликација, информације које по својој суштини не представљају тајну, али које једна, по једна - и све заједно, дају детаљну и јасну слику/портрет интересовања и склоности особе о којој је реч, тј. која се "ради" од стране америчко-европског католичког Гестапоа.

Иако те информације на први поглед могу деловати прилично наивно, па и безазлено, оне то свакако нису, јер све оне када се након година/деценија кориштења поменутих програма/апликација скупе, саберу и класификују - информације о особи која се "ради", дају тако прецизну слику њених активности и интересовања, да је то просто речено застрашујуће.

Како сте ви Оливере приморани да користите програме/апликације које су креирали америчко-европски католички програмери/службе, такође сте стављени "на мере" од стране америчко-европског католичког Гестапоа, што значи да се све ваше активности на интернету свакодневно анализирају, класификују и презентирају особама које су заинтересоване за оно чиме се бавите. Те особе у 95% случајева су свештеници, монаси и монахиње Католичке и Србијанске цркве, која је у садашњем тренутку црква-кћер Католичке цркве.

Њима - мислимо на претходно поменуте свештенике, монахе и монахиње, од изузетне важности је да буду упознати са свим вашим интернет активностима, како би могли унапред да смисле неку стратегију или тактику којом ће их осујетити, и на тај начин успешно вас спречити у ширењу духовности међу Духовним Трагаоцима и шире гледано, свим заинтересованим за област духовности и духовног развоја.

Захваљујући томе, успели су да вам за известан период - недељу дана, блокирају исцељујуће-развојне активности које сте спроводили преко Zello апликације. Да ли ће и даље успети у томе, остаје да се види.

У нади да смо вам овим каналисањем додатно појасниле стварност у коју сте уроњени и коју проживљавате из дана у дан, поздрављамо вас Децо Земље, као што поздрављамо и вас Оливере, и желимо вам пријатан боравак и рад у Црној Гори.

Духовне Енергије Универзума"

Е сад, нама та контрола не наноси штету, јер оно што Гестапо може да сазна о нама преко нета, увек је мање од онога што ми јавно и отворено о објавимо на сајту.

Значи, тиче се других...

Poražavajuća činjenica za razne špijunske službe: tehnologija omogućuje praćenje i spremanje CELOKUPNE komunikacije preko interneta, ali ih HEBE jedna sitnica: KO ĆE DA OBRADI TE SILNE tera-tera-tera bajtove informacija!? ŠPIJUNI, JEDITE VNAGO! Sami ste sebe shebali!

 

[fosilvaso]

Знаш како, мени се чини да што се тиче непријатеља, ми као поражени нисмо много сада интересантни. Русија и Кина свакако, али опет и Русији и Кини су они интересантни. Шпијунажа било војна било индустријска је увек била актуелна, само сада у доба неограничених информација преко интернета, дошло је до тога да кртице и нису нешто неопходне, довољно је проваилити у компјутер на интернету.

Kako kod koga? Na mom kompjuteru koji je spojen na internet se nalaze samo stvari koje su skinute sa interneta! Onaj drugi NIJE ni fizički spojen na internet!

 

[Маслачак]

https://www.zdnet.com/article/micro...ding-telemetry-files-to-security-only-update/

No, dok neko koristi Windows, nebitno je bilo sta drugo...

О томе и говоримо: да се углавном користи "wide-open-door-Windows", док неки опрезнији користе Linux. Е сад, Linux нема тако широку примену као Windows, и у табели испод, можемо видети нека поређења између Windowsa и Linuxa:

​

Virusi zadaju velike poteškoće, gubi se dosta vremena na proveravanja	Virusa skoro da i nema, dok je ceo Linux operativni sistem tako napravljen da virusi ne mogu da pričine skoro nikakvu štetu
Programi se zaustavljaju bez vidnih uzroka, rešavamo tako što ćemo ih ponovo pokrenuti. Pri tome se dosta puta gube lični podaci	Ima vrlo malo programa koji se ponekada radi neke greške zaustave sami od sebe
Programi ponekad zaustave ceo sistem, pa se Windows mora pokrenuti iz početka	Da neki programi zaustave ceo sistem, to se nikada ne dešava. Ceo Linux sistem je tako napravljen da je to malo verovatno da se desi
Programi zaustave rad nekih drugih programa	Ni jedan program ne zaustavlja rad drugih programa. Kada jedan program ne radi dobro, drugi sasvim normalno nastavljaju svoje izvršavanje
Prilikom podešavanja Windows-a, vrlo često moraju da se snime svi programi na kojima se radi, i da se Windows pokrene iz početka. Tako se gubi vreme.	Podešavanje Linuxa ne zahteva pokretanje celog sistema iz početka
Programi su zauzimaju mnogo više mesta na hard disku	Programi su manji, ne zahtevaju toliko kilobajta ili megabajta
Prilikom instaliranja nekih programa i njihovog deinstaliranja, gube se lični podaci, kao npr. e-mail-ovi.	Deinstaliranje i instaliranje programa skoro nikada ne briše vlastite podatke
Internet programi su sporiji i ne mogu da rade stabilno	Internet programi rade vrlo stabilno i brzo
Ogromni troškovi za nameštanje jednog web servera u internetu, radi potrebe kupovine jednog router-a, kao npr. Cisko tipa.	Uštedećemo 3000 DM za web server u internetu, jer Linux može da zameni upotrebu jednog router-a, kao npr. Cisko
Zbog raznih zaštita originalnih programa, kao i shareware programa, gubi se vreme kroz šifre i druge zaštitne mere	Na Linuxu ima vrlo malo Shareware programa i oni ne prave ograničenja pri njihovom korišćenju, kao čekanje 10 sekundi da program počne ili da se završi i druga silčna ograničenja. Skoro svi programi su ili ,,otvorenog tipa” ili su čisto komercijalni.
Mnogo vremena se izgubi prilikom podešavanja Windows-a za korisnike, kao i na otklanjanje raznih greški	Kada se Linux jednom podesi kako treba, malo šta treba da se dodaje.
Veliki troškovi prilikom kupovine vrlo neophodnih programa	Iste programe koji su potrebni za Windows i za koje se potroši dosta novca, pronalaze se u Linux-u besplatno, a mnogi programi koji u Windowsu koštaju i do 200-300 DM, možemo sami da napravim u Linux-u, zahvaljujući dobroj podršci programiranju
Programi zauzimaju dosta megabajta.	GNU/Linux programi zauzimaju uopšteno manje prostora na hard disku
Otežano programiranje, pogotovo za internet prezentacije. Perl nije u potpunosti podržan. Proveravanje kompajliranih programa je otežano, jer to može lako da zaustavi ceo sistem.	GNU/Linux je odličan za programiranje. Postoje skoro svi programerski jezici za Linux, kompajleri za C, C++, ANSI C, Pascal, Fortran, BASIC, programerski jezici kao Lisp, COBOL, ADA, Module 2, Eifel, Python, Tcl/Tk i Perl. Na Linux-u ima puna podrąška za Perl, dok na Windowsu postoji barem 35 raznih komandi koje ne mogu da se izvrše u Perl-u i to samo radi strukture operativnog sistema. Kompajleri na Windowsu su prilično skupi, dok se za Linux dobiju skoro svi kompajleri besplatno. Proveravanje i izvršavanje kompajliranih programa na GNU/Linuxu može da se izvršava bez problema i bez potrebe gašenja kompjutera ili pokretanja sistema iz početka.

http://www.ftn.kg.ac.rs/publikacije/OS/11/OS kroz IT Zbornik 2003/2. nivo - Seminarski (dodiplomske)/2.5 Neki od najboljih radova/UNIX_V. Mihailovic'_HTML/pog12.htm

A šta bi ti to revolucionarno radio na kompjuteru? Čemu služi operativni sistem prosečnom korisniku? Baratanje sa datotekama, podešavanje postavki i rad preko raznih KORISNIČKIH programa! Druga je stvar što su te Debil Gejtsovi uverili da je to neko vrhunsko dostignuće civilizacije!

Када кажемо "револуционарно", мислимо на аутентично. Овако, све или скоро све везано за софтвер долази нам са Запада (са хардвером је супротна ситуација), углавном од Американаца, нешто мање и Европљана. Утисак је да остали делови света не пружају неки "револуционаран" допринос, развоју софтвера.

 

[bmaxa]

Ostali pruzaju, ali rade za zapad. U MS-u ces naci vise istocnjaka nego autenticnih Amerikanaca.

 

[fosilvaso]

О томе и говоримо: да се углавном користи "wide-open-door-Windows", док неки опрезнији користе Linux. Е сад, Linux нема тако широку примену као Windows, и у табели испод, можемо видети нека поређења између Windowsa и Linuxa:

​

Virusi zadaju velike poteškoće, gubi se dosta vremena na proveravanja	Virusa skoro da i nema, dok je ceo Linux operativni sistem tako napravljen da virusi ne mogu da pričine skoro nikakvu štetu
Programi se zaustavljaju bez vidnih uzroka, rešavamo tako što ćemo ih ponovo pokrenuti. Pri tome se dosta puta gube lični podaci	Ima vrlo malo programa koji se ponekada radi neke greške zaustave sami od sebe
Programi ponekad zaustave ceo sistem, pa se Windows mora pokrenuti iz početka	Da neki programi zaustave ceo sistem, to se nikada ne dešava. Ceo Linux sistem je tako napravljen da je to malo verovatno da se desi
Programi zaustave rad nekih drugih programa	Ni jedan program ne zaustavlja rad drugih programa. Kada jedan program ne radi dobro, drugi sasvim normalno nastavljaju svoje izvršavanje
Prilikom podešavanja Windows-a, vrlo često moraju da se snime svi programi na kojima se radi, i da se Windows pokrene iz početka. Tako se gubi vreme.	Podešavanje Linuxa ne zahteva pokretanje celog sistema iz početka
Programi su zauzimaju mnogo više mesta na hard disku	Programi su manji, ne zahtevaju toliko kilobajta ili megabajta
Prilikom instaliranja nekih programa i njihovog deinstaliranja, gube se lični podaci, kao npr. e-mail-ovi.	Deinstaliranje i instaliranje programa skoro nikada ne briše vlastite podatke
Internet programi su sporiji i ne mogu da rade stabilno	Internet programi rade vrlo stabilno i brzo
Ogromni troškovi za nameštanje jednog web servera u internetu, radi potrebe kupovine jednog router-a, kao npr. Cisko tipa.	Uštedećemo 3000 DM za web server u internetu, jer Linux može da zameni upotrebu jednog router-a, kao npr. Cisko
Zbog raznih zaštita originalnih programa, kao i shareware programa, gubi se vreme kroz šifre i druge zaštitne mere	Na Linuxu ima vrlo malo Shareware programa i oni ne prave ograničenja pri njihovom korišćenju, kao čekanje 10 sekundi da program počne ili da se završi i druga silčna ograničenja. Skoro svi programi su ili ,,otvorenog tipa” ili su čisto komercijalni.
Mnogo vremena se izgubi prilikom podešavanja Windows-a za korisnike, kao i na otklanjanje raznih greški	Kada se Linux jednom podesi kako treba, malo šta treba da se dodaje.
Veliki troškovi prilikom kupovine vrlo neophodnih programa	Iste programe koji su potrebni za Windows i za koje se potroši dosta novca, pronalaze se u Linux-u besplatno, a mnogi programi koji u Windowsu koštaju i do 200-300 DM, možemo sami da napravim u Linux-u, zahvaljujući dobroj podršci programiranju
Programi zauzimaju dosta megabajta.	GNU/Linux programi zauzimaju uopšteno manje prostora na hard disku
Otežano programiranje, pogotovo za internet prezentacije. Perl nije u potpunosti podržan. Proveravanje kompajliranih programa je otežano, jer to može lako da zaustavi ceo sistem.	GNU/Linux je odličan za programiranje. Postoje skoro svi programerski jezici za Linux, kompajleri za C, C++, ANSI C, Pascal, Fortran, BASIC, programerski jezici kao Lisp, COBOL, ADA, Module 2, Eifel, Python, Tcl/Tk i Perl. Na Linux-u ima puna podrąška za Perl, dok na Windowsu postoji barem 35 raznih komandi koje ne mogu da se izvrše u Perl-u i to samo radi strukture operativnog sistema. Kompajleri na Windowsu su prilično skupi, dok se za Linux dobiju skoro svi kompajleri besplatno. Proveravanje i izvršavanje kompajliranih programa na GNU/Linuxu može da se izvršava bez problema i bez potrebe gašenja kompjutera ili pokretanja sistema iz početka.

http://www.ftn.kg.ac.rs/publikacije/OS/11/OS kroz IT Zbornik 2003/2. nivo - Seminarski (dodiplomske)/2.5 Neki od najboljih radova/UNIX_V. Mihailovic'_HTML/pog12.htm

I plus što na Linuxu možeš preko WINE da vrtiš i Windows aplikacije!

 

[Маслачак]

Ostali pruzaju, ali rade za zapad. U MS-u ces naci vise istocnjaka nego autenticnih Amerikanaca.

То је тачно, рецимо, својевремено смо се изненадили док смо читали имена програмера који су урадили Фотошоп, већина њих су источњаци или барем не-западњаци. Значи, Запад као идејни творац ИТ области има предност коју одржава тако што регрутује најбоље програмере из других земаља, чиме одржава сопствену доминацију на пољу ИТ-а, док истовремено урушава развој других земаља. На тај начин задржава позицију продаваца, док остатак човечанства представља потенцијалне купце њиховог софтвера.

Једини начин да се то промени, јесте да Русија, Кина и Индија оформе сопствени ИТ хуб, који ће окупити све програмере којима из приватних или пословно-финансијских разлога, не одговара сарадња са Американцима/Западом.

I plus što na Linuxu možeš preko WINE da vrtiš i Windows aplikacije!

(са претходног линка) - Nedostaci Linux-a u odnosu na Windows :
Moramo da naučimo veliki broj novih komandi za rad u GNU/Linuxu, da prevedemo mnogo novih rečči. Ali, gledajući u prošlost isto to smo trebali da prođemo i sa Windows-om.

Instaliranje novih programa nije tako jednostavno kao u Windows-u. Moramo da naučimo neke nove procedure, a ne samo da odgovaramo na pitanje ,,DA” ili ,,NE”. Ne postoje drajveri za toliko hardvera kao na Windows-u, paralelni skeneri nisu tako dobro podržani kao SCSI skeneri, digitalne kamere kao i uopšteno USB port nije još tako dobro podržan. Još jedan izvor nevolja su modemi, iako će većina spoljašnjih i mnogi unutrašnji raditi pod Linux-om. Problem se javlja kod uređaja poznatih pod imenom WINMODEMI. Oni rade kao obični modemi (i prodaju se kao samostalne jedinice), ali se oslanjaju procesor računara da bi izvršili veći deo obrade, što standardni modemi obavljaju samostalno. Zbog toga su winmodemi jeftiniji, ali prouzrokuju sukobe sa Linux-om, pošto softver koji ih pokreće radi isključivo pod Windows-om. Proizvođači modema, u strahu od odavanja tajni, odbili su da programerima koji pišu otvoreni kod dostave tehničke inofrmacije koje su potrebne za pisanje nezavisnih upravljačkih programa za winmodeme.

Što se tiče štampača, situacija je slična. Većina sadašnjih aplikacija za Linux (i većina aplikacija za UNIX uopšte) daje izlaz u formatu PostScript, a njega podržavaju samo najmoderniji i skupi štampači. Uslužni program GhostScript omogućava takvim aplikacijama da komuniciraju sa drugim štampačima, međutim i oni su još uvek retki u prodaji.

Neke digitalne kamere preko paralelnog porta ipak rade (kao npr. Creative Blaster II ). Tako treba da posebno biramo hardver koji kupujemo. Nema još tako mnogo najnovijih igara, multimedija programa i baza podataka na CD ROM-ovima, kao npr. geografske mape, telefonski imenici i sl.

Za Windows postoji podrška za sav hardver koji može da se dobije u trgovini, uključujući sve skenere kao i USB port, kao i svi potrebni drajveri. Postoji veliki broj modernih igri, multimedija CD ROM-ova kao i veliki broj CD ROM-ova sa bazama podataka. To proizilazi ne iz neke mane od GNU/Linux sistema, većć iz dugoroččne upotrebe kao i masivne reklame od strane Microsoft-a u svetu.

Najveća prepreka koju Linux treba da savlada je nedostatak popularnog softvera, koji će raditi pod njim. Nedostatak Linux-ovih verzija se ogleda se ogleda u nedostatku popularnih poslovnih i ličnih aplikacija, kao što su programi za grafičku obradu, grafički dizajn, tehničko crtanje, multimedijalnu obradu (Adobe Photoshop, ACAD,...), što sputava ovaj operativni sistem. Nezavisna rešenja, od kojih se ističu programi kompanije VMWare, omogućavaju računarima pod ovim operativnim sistemom da pokreću softver za Windows 9x i NT.

Tehnologija virtuelnih mašina kompanije VMWare razara konvencionalnu vezu operativnih sistema i hardvera, omogućavajući veću fleksibilnost, produktivnost i bezbednost. Ona omogućava da na jednom računaru pokrenemo više operativnih sistema bez ponovne podele čvrstog diska na particije i opcije za podizanje.
Broj operativnih sistema koji se mogu pokrenuti ograničen je količinom radne memorije (minimalno 96 MB po mašini) i brzinom procesora (svaka mašina proporcionalno upošljava procesor). Omogućeno je i preseljenje kompletne virtuelne mašine sa jednog računara na drugi.

VMWare postoji u dve verzije: za Linux (domaćin je Linux, a gosti mogu biti DOS, Windows 95/98/2000/NT ili bilo koji Linux) i za Windows 2000/NT (domaćin Windows, a mogu se pokrenuti Linux, Free BSD ili bilo koji operativni sistem iz porodice Windows-a ). To se postiže tako što u okviru operativnog sistema koji je domaćin tj. glavni operativni sistem, napravi virtuelni PC i nakon toga na virtuelnoj mašini instalira sekundarni operativni sistem.

 

[fosilvaso]

То је тачно, рецимо, својевремено смо се изненадили док смо читали имена програмера који су урадили Фотошоп, већина њих су источњаци или барем не-западњаци. Значи, Запад као идејни творац ИТ области има предност коју одржава тако што регрутује најбоље програмере из других земаља, чиме одржава сопствену доминацију на пољу ИТ-а, док истовремено урушава развој других земаља. На тај начин задржава позицију продаваца, док остатак човечанства представља потенцијалне купце њиховог софтвера.

Једини начин да се то промени, јесте да Русија, Кина и Индија оформе сопствени ИТ хуб, који ће окупити све програмере којима из приватних или пословно-финансијских разлога, не одговара сарадња са Американцима/Западом.

Da, ALI! Šta se sada npr. događa sa Huavej? Recimo da ostali stvore jaki IT klub. Onda bi recimo proizvođači procesora i/ili čipseta mogli izbaciti neku novu generaciju bez da odaju 'poslovnu' tajnu bez koje ne možeš ni da napišeš (dobar) OS za tu generaciju? Plus što i ovako ipak postoji konkurencija i među tim proizvođačima, a kompatibilnost recimo sputava i ograničava razvoj ili 'razvoj'?

 

[ДраганЖ]

Da, ALI! Šta se sada npr. događa sa Huavej? Recimo da ostali stvore jaki IT klub. Onda bi recimo proizvođači procesora i/ili čipseta mogli izbaciti neku novu generaciju bez da odaju 'poslovnu' tajnu bez koje ne možeš ni da napišeš (dobar) OS za tu generaciju? Plus što i ovako ipak postoji konkurencija i među tim proizvođačima, a kompatibilnost recimo sputava i ograničava razvoj ili 'razvoj'?

Не разумем шта си хтео да кажеш? То што си описао већ функционише тако. Мајкрософт, Aple и други користе своје технологије тако да спутавају друге произвођаче. Услед Мајкрософтових "убеђивања" произвођача хардвера дошли смо у ситуацију да се за сав нови хардвер управљачки програми раде прво за Мајкрософтове производе па тек онда ако се након неког времена смилују да ураде и за друге оперативне системе.
С друге стране да ли су Мајкрософтови производи стандардизовани (знаш то је оно када се уреде спецификације које сви виде и свако се управља према добијеним спецификацијама које неки производ треба да задовољи - лаички речено)?
Колико је познато Мајкрософтови производи нису стандардизовани према неком службеном стандарду и самим тим не задовољавају принцип компактибилности са другим произвођачима.
ПРоблем је у перцепцији људи којиуслед непознавања теме сматрају да је Мајкрософт сам по себи "сдандард" према којме сви други треба да се управљају...

 

[Маслачак]

Da, ALI! Šta se sada npr. događa sa Huavej? Recimo da ostali stvore jaki IT klub. Onda bi recimo proizvođači procesora i/ili čipseta mogli izbaciti neku novu generaciju bez da odaju 'poslovnu' tajnu bez koje ne možeš ni da napišeš (dobar) OS za tu generaciju? Plus što i ovako ipak postoji konkurencija i među tim proizvođačima, a kompatibilnost recimo sputava i ograničava razvoj ili 'razvoj'?

Не разумем шта си хтео да кажеш? То што си описао већ функционише тако. Мајкрософт, Aple и други користе своје технологије тако да спутавају друге произвођаче. Услед Мајкрософтових "убеђивања" произвођача хардвера дошли смо у ситуацију да се за сав нови хардвер управљачки програми раде прво за Мајкрософтове производе па тек онда ако се након неког времена смилују да ураде и за друге оперативне системе.
С друге стране да ли су Мајкрософтови производи стандардизовани (знаш то је оно када се уреде спецификације које сви виде и свако се управља према добијеним спецификацијама које неки производ треба да задовољи - лаички речено)?
Колико је познато Мајкрософтови производи нису стандардизовани према неком службеном стандарду и самим тим не задовољавају принцип компактибилности са другим произвођачима.
ПРоблем је у перцепцији људи којиуслед непознавања теме сматрају да је Мајкрософт сам по себи "сдандард" према којме сви други треба да се управљају...

Решење проблема очигледно је, а подразумева компатибилност израде софтвера и хардвера, те би то требао представљати правац развоја будућег (за сада само у машти) ИТ хуб-а Руса, Кинеза и Индуса + осталих добровољаца.

Тиме би значајно допринели развоју ИТ индустрије у својим земљама, јер би временом већина појединаца и држава,тј. министарстава задужених за ИТ проблематику, прешли на кориштење слободних и међусобно компатибилних софтвер и хардвер производа.

 

[fosilvaso]

Не разумем шта си хтео да кажеш? То што си описао већ функционише тако. Мајкрософт, Aple и други користе своје технологије тако да спутавају друге произвођаче. Услед Мајкрософтових "убеђивања" произвођача хардвера дошли смо у ситуацију да се за сав нови хардвер управљачки програми раде прво за Мајкрософтове производе па тек онда ако се након неког времена смилују да ураде и за друге оперативне системе.
С друге стране да ли су Мајкрософтови производи стандардизовани (знаш то је оно када се уреде спецификације које сви виде и свако се управља према добијеним спецификацијама које неки производ треба да задовољи - лаички речено)?
Колико је познато Мајкрософтови производи нису стандардизовани према неком службеном стандарду и самим тим не задовољавају принцип компактибилности са другим произвођачима.
ПРоблем је у перцепцији људи којиуслед непознавања теме сматрају да је Мајкрософт сам по себи "сдандард" према којме сви други треба да се управљају...

Recimo ono što često čujemo za drivere od proizvođača hardvera! Oni nisu dužni sklepati hardver koji će raditi i na nekom budućem OS-u jer naravno i nisu dalekovidni. A Majkrosoft nije dužan napraviti novi OS koji će podržavati stari hardver i drivere! I imamo zatvorenu petlju gomilanja smeća jer bacamo ispravni stari hardver i kupujemo novi...a neki dobro zarađuju na tome.

 

[ДраганЖ]

Recimo ono što često čujemo za drivere od proizvođača hardvera! Oni nisu dužni sklepati hardver koji će raditi i na nekom budućem OS-u jer naravno i nisu dalekovidni. A Majkrosoft nije dužan napraviti novi OS koji će podržavati stari hardver i drivere! I imamo zatvorenu petlju gomilanja smeća jer bacamo ispravni stari hardver i kupujemo novi...a neki dobro zarađuju na tome.

И није потребно да произвођачи стварају хардвер према оперативном систему већ да направе управљачке програме (ткз драјвере) који ће омогућити њиховом кроизводу да ради на неком оперативном систему. Да се разумемо само произвођач хардвера може да направи квалитетан управљачки програм за његов производ и то не раде нити МС програмери нити Линуксови програмери...
На жалост Линускаша добар део произвођаче не жели да прави драјвере за Линукс језгро (драјвери се праве за Линукс језгро а не за сваку појединачну ГНУ/Линукс базирану дистрибуцију) па се тим послом баве независни програмери који опет најчешће недобијају спецификација датих производа од произвођача услед чега се баве истраживачким програмирањем што опет неможе да доведе до квалитетног управљачког програма за дати уређај...

Друга ствар је због чега произвођачи уређаја (хардвера) не желе да за своје производе израде и одржавају у управљачке програме за Линукс језгро - неде је у питању комерцијално исплатив уговор са Мсјкрософтом, негде је просто комерцијализација сопствених производа при чему компанија развија своју верзију Линукс оперативног система и за њега припрема управљачке програме за свој хардвер (нпр компаније које се баве израдом суперкомпјутера исл...) а има и оних компанија које просто не желе да запосле програмере који би се бавили и прављењем управљачких програма и за линукс језгро...

 

[fosilvaso]

И није потребно да произвођачи стварају хардвер према оперативном систему већ да направе управљачке програме (ткз драјвере) који ће омогућити њиховом кроизводу да ради на неком оперативном систему. Да се разумемо само произвођач хардвера може да направи квалитетан управљачки програм за његов производ и то не раде нити МС програмери нити Линуксови програмери...
На жалост Линускаша добар део произвођаче не жели да прави драјвере за Линукс језгро (драјвери се праве за Линукс језгро а не за сваку појединачну ГНУ/Линукс базирану дистрибуцију) па се тим послом баве независни програмери који опет најчешће недобијају спецификација датих производа од произвођача услед чега се баве истраживачким програмирањем што опет неможе да доведе до квалитетног управљачког програма за дати уређај...

Друга ствар је због чега произвођачи уређаја (хардвера) не желе да за своје производе израде и одржавају у управљачке програме за Линукс језгро - неде је у питању комерцијално исплатив уговор са Мсјкрософтом, негде је просто комерцијализација сопствених производа при чему компанија развија своју верзију Линукс оперативног система и за њега припрема управљачке програме за свој хардвер (нпр компаније које се баве израдом суперкомпјутера исл...) а има и оних компанија које просто не желе да запосле програмере који би се бавили и прављењем управљачких програма и за линукс језгро...

Da! I kladim se da bi slučajno ( ) ili namerno slično bilo i sa IT-proizvodima koje bi radile kompanije izvan USA!

 

[Маслачак]

Шибицарење муштерија од стране произвођача софтвера и хардвера које сте описали у претходних пар постова, функционише захваљујући (при)сили Америке. На тај начин њихове компаније "баве се бизнисом" у свим областима: од хране и пића, преко лекова, челика... до ИТ производа.

Стога, како глобална моћ Америке буде опадала, тако ће се тржиште ИТ производа нормализовати у правцу компатибилности софтвер-хардвер производа. Овај процес неминован је, јер јасно је да "компјутери" нису пролазни тренд, већ грана науке и индустрије која ће у деценијама што су пред нама, имати све већу и одговорнију улогу у животу и раду становника планете. Да би њихов рад био стабилан и функционалан, неопходно је одрадити претходно поменуту софтвер-хардвер компатибилност, или што би рекли: стандардизацију ИТ производа.

 

[Маслачак]

Почело је:


MICROSOFT OFFICE 365 JE ZABRANJEN U NJEMAČKIM ŠKOLAMA, ZBOG STRAHA ZA PRIVATNOST

Njemačka savezna država, Hesse kaže da su informacije o učenicima i nastavnicima mogle biti “dostupne” američkim špijunskim agencijama. Školama u toj državi rečeno je da je sada nezakonito koristiti Microsoft Office 365.
Državni povjerenik za zaštitu podataka donio je odluku u kojoj stoji kako se upotrebom standardne konfiguracije Microsoft Office 365 izlažu osobni podaci o učenicima i nastavnicima. Navodno, američki dužnosnici mogu imati pristup tim podacima.

Odluka Hessenskog ureda za zaštitu podataka i slobodu informacija rezultat je višegodišnje domaće rasprave o tome trebaju li njemačke škole i druge državne institucije uopće koristiti Microsoftov softver.
Osim pojedinosti koje njemački korisnici pružaju kada rade s platformom, Microsoft Office 365 također šalje telemetrijske podatke natrag u SAD.

Prošle godine, istražitelji u Nizozemskoj otkrili su da bi ti podaci mogli uključivati sve, od standardne softverske dijagnostike do korisničkog sadržaja iz aplikacija, kao što su rečenice iz dokumenata i naslovi e-pošte. Sve je to u suprotnosti s Općom uredbom EU-a o zaštiti podataka (GDRP), rekao je Nizozemac.

Kako bi se u Njemačkoj ublažio strah zbog privatnosti Microsoft je uložio milijune u njemački Cloud servis. Stoga su 2017. godine vlasti u Hessenu donijele odluku da lokalne škole mogu koristiti Office 365.

“Sve je uredu dok podaci o Njemačkoj ostaju u zemlji”, rekao je Hessin povjerenik za zaštitu podataka, Michael Ronellenfitsch.

No, u kolovozu 2018. Microsoft je odlučio ugasiti njemački servis. Dakle ponovno, podatci se lokalnih korisnika Office 365 prenose preko Atlantika.

Razlog zbog kojeg u Njemačkoj vjeruju da su ti podatci dostupni američkim dužnosnicima su upravo američki zakoni. Nekoliko zakona u SAD-u, uključujući Zakon CLOUD iz 2018. i Zakon o slobodi SAD-a iz 2015. godine, daju vladi SAD-a više prava u traženju podataka od tehnoloških tvrtki.

„To je zapravo jednostavno“ tvrdi Max Schrems, austrijski zastupnik za digitalna prava, koji je ovog tjedna na najvišem europskom sudu uzeo slučaj o prijenosu podataka između EU-a i SAD-a.
“Učenici obično ne mogu dati pristanak”, ističe on. “A ako se podaci šalju Microsoftu u SAD, to je podložno zakonima SAD-a o masovnom nadzoru. Prema zakonima EU to je nezakonito.”

Čak i da nije riječ o javnim institucijama, kao što su škole, sve institucije imaju posebnu odgovornost za ono što rade s osobnim podacima i koliko su transparentne u vezi s tim, objasnio je Hessenov Ronellenfitsch u izjavi.

Ranije ove godine Vitako, njemačka savezna udruga općinskih pružatelja IT usluga požalila se kako su njihovi podatci potencijalno izloženi vladi SAD-a. Budući da je riječ o privatnim informacijama njemačkih državljana koji su, primjerice, podnijeli zahtjev za vozačke dozvole ili vjenčane listove, razumljiva je želja za zaštitu privatnosti.

Za novac koji trošimo na softverske licence, mogli bi očekivati proizvod koji zahtijeva manje upravljanja i nudi više sigurnosti, jedan je viši IT administrator iz grada Kölna promrmljao: “Umjesto toga, to je skup rizik za općine.”

NJEMAČKA NIJE JEDINA EU ZEMLJA KOJA JE ZABRINUTA ZA PRIVATNOST
U utorak je pred Europskim sudom pravde saslušan slučaj austrijskog aktivista Schremsa. Schrems je već imao jedan uspjeh u borbi za zaštitu podataka. U 2015. godini poništio je takozvani sporazum Safe Harbor, koji je odlučivao o prijenosu podataka između EU-a i SAD-a.

Schremesov novi slučaj mogao bi dovesti u pitanje pravila o zaštiti podataka (Privacy Shield) koja su zamijenila Safe Harbor u 2016. godini. Zahvaljujući načinu na koji se slučaj odvijao u zemlji podrijetla, Irskoj, mogao bi sada i osporiti takozvane „standardne ugovorne klauzule“ koje uređuju trans-Atlantsko kretanje podataka.

Odluka u ovom slučaju se ne očekuje prije sredine prosinca.

Tako će se u međuvremenu učenici iz središnje Njemačke morati snaći. Povjerenik za privatnost iz Hessena predložio im je da koriste slične uredske proizvode s lokalnim licencama, no svi čekaju da im se Microsoft vrati.

https://www.logicno.com/novac-...zbog-straha-za-privatnost.html