Asteroid

Sacekaj, hoces da kazes da se ostaci medjusobo ne sudaraju? Tj da se ostaci koje se nalaze recimo u Kajperovog pojasu ne sudaraju medjusobno? Ako to hoces da kazes, onda apsolutno gresis....
Kao sto rekoh ne postoji objekat dovoljno masivan da izbaci gomilu asteroida iz njihove orbite, tj recimo planeta koja nije u stabilnoj orbiti ili ako cemo se baviti pseudo naukom, hipoteticki crveni patuljak Nemesis. Naravno da se sudaraju tu i tamo, kosmicki sudari su relativno cesta stvar, mada je to sad mnogo redje nego kada je Suncev sistem bio mlad. Ne znam iz cega si izvukao to :)
 
Poslednja izmena:
Не ударају астероиди тек тако.
А валидност Дискаверија је пре свега, бар у њихивим очима, одређена гледаношћу.
Отуд претеривања, адреналин, паника итд.
Иначе никакав пажње вредан, не астероид(то је већ повелика зверка од више десетина км пречника, каква није звекнула у последње 4 милијарде година, можда само неколико пута), већ ни метеор пречника (додуше они се пре кромпирасти него лоптасти) неколико километара неће пасти на Земљу.
Таква тела се могу уочити на време и прате се, а каменчићи од неколико стотина метара могу збрисати велики град, али то нема везе са уништењем људске врсте.

У еzгзактним наукам став се доказује тиме што се брани од постављених питањa, а позивање на став сам по себи...
Па за тако нешто је рецимо астрологија, бајање, враџбине, пророчанства итд.
После саме математике и квантне механике, астрономија је вероватно најматематизованија научна дисциплина.
Ако тај твој став не можеш математички да поткрепиш, а не можеш, онда је он тек нешто више од ништа, тј најобичнији маркетинг као ,,оно" црвено...
А веруј ми да се и начници баве маркетингом, чак и преварама.
Apsolutno. Naucnici nekad izbacuju lazne podatke da bi dobili resurse i finansije.
 
Sacekaj, hoces da kazes da se ostaci medjusobo ne sudaraju? Tj da se ostaci koje se nalaze recimo u Kajperovog pojasu ne sudaraju medjusobno? Ako to hoces da kazes, onda apsolutno gresis....
Не сударају се, тј готово се уопште не сударају.
Примера ради узми да је Кајперов појас иза Плутона, а то је 5,9 милијарди километара(средња вредност удаљености Плутона) од Сунца па још преко тога.
Маса свих објеката, којих има до 100.000 је приближно до величине масе Земље.
Е сад распореди на укупну дужину кружнице тих до 100.000 објеката и видећеш да је готово искључиво у питању простор, материје једва да има.
Незнатно је другачије код Астероидног појаса између Марса и Јупитера(ту је кружница мања али је и маса далеко мања.).
Једино где постоје нешто чешћи судари је Сатурнов прстен, мада то са нама и нема везе.
Метеорити и евентуално комете који стигну из Кајперовог појаса нису резултат судара већ им се орбита помери због утицаја неке друге звезде која прође поред Сунца на удаљености од неколико светлосних година.
Зато се и реална опасност од великих метеорита, реда величине пречника од 5+ км цени на око 50 милиона година или више, бар на основу регистрованих кратера.
 
Svetlost za godinu dana prodje ( ako sam dobro pomnozio ) priblizno 9.5x10^12km. Nisam siguran da neko Sunce koje je udaljeno par svetlosnih godina utice na njih. Pre ce biti da su upale u "klopku" naseg Sunca pa ih je ono privuklo.

Koliko su cesti sudari mozemo samo da nagadjamo, da ih nema to uopste nije tacno.



Dokaz za to ti je ovaj Asteroid :)
http://en.wikipedia.org/wiki/951_Gaspra
 
Sta ti je UPALO smesno?

Covek na Zemlji postoji izmedju 3,5 i 4,5 miliona godina.

Citaj malo, nauci nesto.

Pa ako smatraš da si iz roda Australopiteka, onda tvoja vrsta jeste nastala pre 4 miliona godina, evo kako su otprilike izgledali pa se uporedi da li pripadas toj vrsti
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/5e/Australopithecus_afarensis.JPG

A ja pripadam homo sapiens-u, tj. homo sapiens regens-u, evo kako mi izgledamo koji smo nastali pre oko 200 do 400 hiljada god.
http://i1.trekearth.com/photos/11280/us_citizens.jpg
 
Svetlost za godinu dana prodje ( ako sam dobro pomnozio ) priblizno 9.5x10^12km. Nisam siguran da neko Sunce koje je udaljeno par svetlosnih godina utice na njih. Pre ce biti da su upale u "klopku" naseg Sunca pa ih je ono privuklo.

Koliko su cesti sudari mozemo samo da nagadjamo, da ih nema to uopste nije tacno.



Dokaz za to ti je ovaj Asteroid :)
http://en.wikipedia.org/wiki/951_Gaspra
До судара, ретко, долази само у астероидном појасу између Марса и Јупитера, али и тада је новонастала орбита објеката који су се сударили и даље врло приближно у астероидном појасу, као и фрагемената који су настали колизијом.
Узми само да је у питању судар ,,претицањем" и слагање вектора и то је то. Тако да из овог појаса веома ретко долазе објекти ниже од Марсове орбите.
Кајперов појас и Ортов облак пак протежу се и преко једне светлосне године удаљености од Сунца, а како Сунце баш и није нешто масивна звезда, јасно је да неки пролазак поред каквог тешкаша од звезде итекако својом гравитацијом утиче на објекте на периферији Сунчевог гравитационог поља.
И постоје још два извора страних тела.
а)Остаци тј фрагменти преостали од времена настанка Сунчевог система и околних звезданих система.
б)Анализа ранијих удара показала је да постоји периодика падова страних тела на планету Земљу која је у вези са ротацијом саме Галаксије. Другим речима за око 220 милиона година, колико је потребно да се Сунчев систем окрене пун круг око галактичког средишта, због природе ротације Галаксије која није само гравитациона, наш Сунчев систем се мало издиже и спушта испод нивоа галактичке равни и тада смо више изложени ударима.
Тек негде од 1970.+ је почело да се на задовољавајући начин објашњава ротација спиралних галаксија,нарочито кракова, (каква је и наша) и вртња истих није само зависна од гравитационе силе већ део објашњења припада и тумачењу вртложног кретања флуида, а још се после 1990. у све уплео и утицај тамне материје.
 
До судара, ретко, долази само у астероидном појасу између Марса и Јупитера, али и тада је новонастала орбита објеката који су се сударили и даље врло приближно у астероидном појасу, као и фрагемената који су настали колизијом.
Узми само да је у питању судар ,,претицањем" и слагање вектора и то је то. Тако да из овог појаса веома ретко долазе објекти ниже од Марсове орбите.
Кајперов појас и Ортов облак пак протежу се и преко једне светлосне године удаљености од Сунца, а како Сунце баш и није нешто масивна звезда, јасно је да неки пролазак поред каквог тешкаша од звезде итекако својом гравитацијом утиче на објекте на периферији Сунчевог гравитационог поља.
И постоје још два извора страних тела.
а)Остаци тј фрагменти преостали од времена настанка Сунчевог система и околних звезданих система.
б)Анализа ранијих удара показала је да постоји периодика падова страних тела на планету Земљу која је у вези са ротацијом саме Галаксије. Другим речима за око 220 милиона година, колико је потребно да се Сунчев систем окрене пун круг око галактичког средишта, због природе ротације Галаксије која није само гравитациона, наш Сунчев систем се мало издиже и спушта испод нивоа галактичке равни и тада смо више изложени ударима.
Тек негде од 1970.+ је почело да се на задовољавајући начин објашњава ротација спиралних галаксија,нарочито кракова, (каква је и наша) и вртња истих није само зависна од гравитационе силе већ део објашњења припада и тумачењу вртложног кретања флуида, а још се после 1990. у све уплео и утицај тамне материје.


Pa da al do promene dolazi, mozda neznatne al ko kaze da ako je doslo do sudara pre 4miliona godinja, novonastala putanja tog objekta nece biti takva da se u narednih 10god " odvoji " iz pojasa i krene ka unutrasnosti naseg sistema. Mozda usled delovanja gravitacije nase planete krene ka njoj.
Slazem se sa tobom da zvezde, npr velicine 100xSunce, a da ne govorim o zvezdi VY Canis Majoris imaju i te kakav uticaj na ostale sisteme ako im se "priblize" dovoljno blizu, slazem se za kreatanje nase galaksije, al nemozes zanematiri cinjenicu da taj pojas, iako milijardama ( recimo ) godina ima stabilnu rotaciju nemoze da "proizvede" neki asteroid koji ce se naci na putanji ka zemlji. Da to nije jedna od mogucnosti onda naucnici ne bi obracali paznju na njega i pratili kretanja vecis objekata unutar njih, zar ne?
 
Poslednja izmena:
Pa da al do promene dolazi, mozda neznatne al ko kaze da ako je doslo do sudara pre 4miliona godinja, novonastala putanja tog objekta nece biti takva da se u narednih 10god " odvoji " iz pojasa i krene ka unutrasnosti naseg sistema. Mozda usled delovanja gravitacije nase planete krene ka njoj.
Slazem se sa tobom da zvezde, npr velicine 100xSunce, a da ne govorim o zvezdi VY Canis Majoris imaju i te kakav uticaj na ostale sisteme ako im se "priblize" dovoljno blizu, slazem se za kreatanje nase galaksije, al nemozes zanematiri cinjenicu da taj pojas, iako milijardama ( recimo ) godina ima stabilnu rotaciju nemoze da "proizvede" neki asteroid koji ce se naci na putanji ka zemlji. Da to nije jedna od mogucnosti onda naucnici ne bi obracali paznju na njega i pratili kretanja vecis objekata unutar njih, zar ne?
Да, слажем се да као последиџце судара, кроз дуги низ година може доћи до померања орбите метеорита, али сам нарочито споменуо ону опасност која се јавља услед проласка кроз неке области Галаксије током ротације Сунчевог система јер је периодика удара показала да се то поклапа са областима нешто изнад и нешто испод равни нашег Млечног Пута и такве области галаксија се зову хало. Ово се односи углавном на ударе већих метеора или астероида, мада је исправан назив пад, јер све и да је астероид пречника 100 км његова маса је и даље неколико милиона пута мања од Земаљске, а реч судар обично асоцира на колизију објеката приближно истих димензија.
 
Pa da al do promene dolazi, mozda neznatne al ko kaze da ako je doslo do sudara pre 4miliona godinja, novonastala putanja tog objekta nece biti takva da se u narednih 10god " odvoji " iz pojasa i krene ka unutrasnosti naseg sistema. Mozda usled delovanja gravitacije nase planete krene ka njoj.
Slazem se sa tobom da zvezde, npr velicine 100xSunce, a da ne govorim o zvezdi VY Canis Majoris imaju i te kakav uticaj na ostale sisteme ako im se "priblize" dovoljno blizu, slazem se za kreatanje nase galaksije, al nemozes zanematiri cinjenicu da taj pojas, iako milijardama ( recimo ) godina ima stabilnu rotaciju nemoze da "proizvede" neki asteroid koji ce se naci na putanji ka zemlji. Da to nije jedna od mogucnosti onda naucnici ne bi obracali paznju na njega i pratili kretanja vecis objekata unutar njih, zar ne?
Velicina, tj radijus, nije isto sto i masa. Recimo Eta Carinae ima od 100-150 solarnih masa, dok VY Canis Majoris ima samo 30-40.
 

Back
Top