Aseksualnost

Mimi95:
Kako vreme prolazi,sve više mislim da sam asexualan.
Zanima me da li verujete da postoje asexualni ljudi i šta mislite o njima?
Kliknite za proširenje...

Ne samo zarad sebe (da bi se poštedeo bola), nego i zarad drugih ljudi bi s tim što pre trebao da raščistiš. Zarad drugih, naravno, kako ih ne bi uvlačio u emotivni odnos koji bi kasnije napuštao jer nisi u stanju da ispuniš određena očekivanja. Čitajući neke tvoje kasnije postove, treba postaviti pitanje da li si anksiozan u vezi sa seksom zato što ga nisi imao a u određenim si godinama kada bi trebalo da si ga imao, pa da je to izvor blokade? Ne znači da si aseksualan, nego da ti je frka, blam te je što si nevin sa 25 ili koliko već imaš godina, pa je proglašenje aseksualnosti neko kompromisno rešenje i opravdanje kojim nalaziš neki mir. Ako je zaista tako, onda bi trebalo da se posavetuješ s nekim stručnim licem i potražiš pomoć da prevaziđeš tu anksioznost.
Ovo pišem kao vrlo osvešćen aseksualan muškarac, koji živi s tim saznanjem već dvadesetak godina (imam 40+). Smestio bih sebe u grupu romantično aseksualnih osoba, jer volim bliskost, dodir, ljubljenje, maženje, ali ne i seks. Fizički je sve u redu, alatka je, što bi se reklo, sasvim ispravna - jednostavno postoji odustvo želje za bilo kakvim seksualnim odnosom. I to je to.
Put spoznaje ko sam i gde sam je bio prilično bolan. Kada si drugačiji imaš određenih problema u socijalizaciji, pošto ne možeš da se uključuješ u razgovore na teme intimnih odnosa, ili ako se uključuješ onda izmišljaš priče i laži da bi zadovoljio učešće. No ljudi s kojima sam se družio primećivali su da nešto nije kako treba. Onda želiš da izbegneš potencijalno neprijatne situacije, pa ukoliko ne možeš da nađeš osobu kojoj ne možeš da se poveriš rezultat je postepeno (nekad i radikalno) odstranjivanje iz društva.

U tim pokušajima ispitivanja šta možeš ili ne možeš upuštaš se u veze sa osobama, ali one, jedna po jedna, doživljavaju neuspeh što u nastavku može da pobudi brojne psihičke probleme - anksioznost, depresiju, potpuni gubitak samopouzdanja i lične vrednosti itd. Takođe, te osobe s kojima se upustiš u vezu pa se ona neslavno završi, one jednako pate, budu povređene. Zato je vrlo važno istražiti sebe, suočiti se objektivno sa situacijom i tražiti povezivanje unutar iste grupe ljudi. Ako si romantični aseksualac nije baš zgodno da tražiš sebi srodnu dušu među osobama koje su naglašenijeg libida, već na drugoj strani - među drugim aseksualnim osobama. I tu postoji šarolikost: ima aseksualaca koji mogu da imaju seksualne odnose, ali u njima ne uživaju - prepuštaju se tom seksualnom činu da bi ispunili potrebe/očekivanja partnera i to je to. I takvi odnosi su uglavnom iskreni, tj. druga strana je upoznata sa aseksualnošću prve.

Aseksualnost nije baš za zadirkivanje i ismevanje, posebno ako uzmete u obzir da mnoge aseksualne kao i druge marginalizovane grupe ljudi, i te kako prolaze ozbiljne duševne i mentalne krize. Stoga, ako ne možete da pomognete nekome ili ga posavetujete, ne stajte mu na muku.

Pozz
 
Eutanazije:
Ne samo zarad sebe (da bi se poštedeo bola), nego i zarad drugih ljudi bi s tim što pre trebao da raščistiš. Zarad drugih, naravno, kako ih ne bi uvlačio u emotivni odnos koji bi kasnije napuštao jer nisi u stanju da ispuniš određena očekivanja. Čitajući neke tvoje kasnije postove, treba postaviti pitanje da li si anksiozan u vezi sa seksom zato što ga nisi imao a u određenim si godinama kada bi trebalo da si ga imao, pa da je to izvor blokade? Ne znači da si aseksualan, nego da ti je frka, blam te je što si nevin sa 25 ili koliko već imaš godina, pa je proglašenje aseksualnosti neko kompromisno rešenje i opravdanje kojim nalaziš neki mir. Ako je zaista tako, onda bi trebalo da se posavetuješ s nekim stručnim licem i potražiš pomoć da prevaziđeš tu anksioznost.
Ovo pišem kao vrlo osvešćen aseksualan muškarac, koji živi s tim saznanjem već dvadesetak godina (imam 40+). Smestio bih sebe u grupu romantično aseksualnih osoba, jer volim bliskost, dodir, ljubljenje, maženje, ali ne i seks. Fizički je sve u redu, alatka je, što bi se reklo, sasvim ispravna - jednostavno postoji odustvo želje za bilo kakvim seksualnim odnosom. I to je to.
Put spoznaje ko sam i gde sam je bio prilično bolan. Kada si drugačiji imaš određenih problema u socijalizaciji, pošto ne možeš da se uključuješ u razgovore na teme intimnih odnosa, ili ako se uključuješ onda izmišljaš priče i laži da bi zadovoljio učešće. No ljudi s kojima sam se družio primećivali su da nešto nije kako treba. Onda želiš da izbegneš potencijalno neprijatne situacije, pa ukoliko ne možeš da nađeš osobu kojoj ne možeš da se poveriš rezultat je postepeno (nekad i radikalno) odstranjivanje iz društva.

U tim pokušajima ispitivanja šta možeš ili ne možeš upuštaš se u veze sa osobama, ali one, jedna po jedna, doživljavaju neuspeh što u nastavku može da pobudi brojne psihičke probleme - anksioznost, depresiju, potpuni gubitak samopouzdanja i lične vrednosti itd. Takođe, te osobe s kojima se upustiš u vezu pa se ona neslavno završi, one jednako pate, budu povređene. Zato je vrlo važno istražiti sebe, suočiti se objektivno sa situacijom i tražiti povezivanje unutar iste grupe ljudi. Ako si romantični aseksualac nije baš zgodno da tražiš sebi srodnu dušu među osobama koje su naglašenijeg libida, već na drugoj strani - među drugim aseksualnim osobama. I tu postoji šarolikost: ima aseksualaca koji mogu da imaju seksualne odnose, ali u njima ne uživaju - prepuštaju se tom seksualnom činu da bi ispunili potrebe/očekivanja partnera i to je to. I takvi odnosi su uglavnom iskreni, tj. druga strana je upoznata sa aseksualnošću prve.

Aseksualnost nije baš za zadirkivanje i ismevanje, posebno ako uzmete u obzir da mnoge aseksualne kao i druge marginalizovane grupe ljudi, i te kako prolaze ozbiljne duševne i mentalne krize. Stoga, ako ne možete da pomognete nekome ili ga posavetujete, ne stajte mu na muku.

Pozz
Kliknite za proširenje...
Поздрав!Имам више од 25 година и скоро сам сигуран да сам асе*суалан.
Није ме блам што сам невин,јер мислим да је рецимо 18 или 20 година превише рано за то.
Што се тиче романтичности,не осећам превелику потребу за тим,али то је можда из разлога што се никад нисам истински заљубио.
Генерално,не гледам експлицитне садржаје(мислим на п*рно филмове),нити ме то привлачи.Такође,скоро сам сигуран да нисам ни геј.
Иначе,са друштвом никад нисам причао о темама везаним за интимне односе.
 
Mimi95:
Поздрав!Имам више од 25 година и скоро сам сигуран да сам асе*суалан.
Није ме блам што сам невин,јер мислим да је рецимо 18 или 20 година превише рано за то.
Што се тиче романтичности,не осећам превелику потребу за тим,али то је можда из разлога што се никад нисам истински заљубио.
Генерално,не гледам експлицитне садржаје(мислим на п*рно филмове),нити ме то привлачи.Такође,скоро сам сигуран да нисам ни геј.
Иначе,са друштвом никад нисам причао о темама везаним за интимне односе.
Kliknite za proširenje...

Samo nemoj kod doktora, psihologa, da ucis o aseksualnosti. Nadji neku profi za novac? Odseli u Bangkok, negdje gdje ne hapse za razmjenu dobara. Zivis tamo, nadjes sebe. Svaki dan, svake sedmice, svaki mjesec, kolko para tolko zabave. Organizovano gradis navike.
 
Poslednja izmena:
Асексуалност је хормонски проблем....е сад да ли је та погрешна поставка хормона урођена или стечена то је већ питање.....али генерално то су људи којима полни хормони не допиру до мозга - најпростије речено
 
Постоје сигурно асексуални људи. Мислим да немају никаквих проблема што се тиче потреба за сексом јер ако нема жеље нема ни патње. Ја сам хтео да постанем асексуалан и мислим да је то најбоље за мене, размишљао сам о хемијској кастрацији, али не желим да имам остале нуспојаве као што је пад енергије и сл. То је сигурно рајско стање јер недостатак секса, једне од основних потреба, велика је патња. Да сам асексуалан намерно бих привлачио девојке само да бих могао да их одбијам а мени би било свеједно што нисам са њима.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top