Apsint – Zelena vila i umetnici

[Poli46]

Sigurno ste već čuli kako je apsint inspirisao mnoge književnike i umetnike u poslednjih 150 godina,
mada je možda neke uspeo i da uništi. Kakve to čudnovate moći ovo piće ima?

Absinthe-Albert-Maignan-La-muse verte-1895

Apsint se nametnuo kao glavna muza umetnika u periodu od 1859. kada je Eduar Mane svojom slikom
The Absinthe Drinker šokirao godišnji pariski salon umetnosti pa sve do 1914. kada je Pablo Pikaso
stvorio svoju oslikanu bronzanu skulpturu Čaša apsinta.

Tokom takozvanog Zlatnog doba (La Belle Époque), Zelena vila (kako je apsint popularno prozvan zbog
svoje karakteristične boje) bilo je piće za koje su se odlučivali brojni pisci i umetnici u Parizu.

 

[Poli46]

Popularnost je rasla do te mere da se u pariskim krugovima mogao čuti nadimak Zeleni čas
koji se odnosio na pet sati popodne, što je bilo vreme kada bi se kafići napunili mušterijama
koju su sedeli sa čašicom zelenog alkohola pred sobom.
Apsint je učvršćivao prijateljstva, ili ih je pak uništavao, izazivao vizije i stanja polusna da bi ih
kasnije umetnici pretakali u svoja umetnička dela. Ovo je piće redom oblikovalo simbolizam, nadrealizam, modernizam, impresionizam, postimpresionizam i na kraju kubizam.

Maneov The Absinthe Drinker

Na desetine umetnika je uzimalo ljude koji su pili apsint za svoje modele, kao i standardan
pribor za absint – čašu, kašičicu sa prorezima, kocke šećera (šećer se koristio kako bi
ublažio gorak ukus jeftinijih sorti), kao i česme iz kojih kaplje hladna voda koja je služila
da se razblaži alkohol.

 

[suave]

https://edu.rsc.org/feature/vincent-van-gogh-chemistry-and-absinthe/2020272.article

 

[Poli46]

Novije analize pokazuju da je tujon, organsko jedinjenje koje se nalazi u pelinu, bilo prisutno
u malim količinama u valjano destilovanom apsintu kako bi piće imalo blago psihoaktivno
dejstvo. Na osnovu toga da se zaključiti da su veće šanse da je ovakvu štetu nanosilo ozbiljno trovanje alkoholom nakon konzumiranja između dvanaest i dvadeset čašica dnevno.
Ipak, fama o dejstvu apsinta i dalje živi.

Absinthe Drinker by Viktor Oliva

 

[Poli46]

Rembo, Bodler, Pol Verlen, Emil Zola, Alfred Žari i Oskar Vajld bili su među desetinama
pisaca koji su bili notorni ljubitelji Zelene vile.

Žari je, na primer, insistirao na tome da se apsint mora piti čist. Bodler ga je pio uz tunkturu opijuma ili sam opijum, dok ga je pak Rembo kombinovao sa hašišom. Svi su redom pisali o njegovoj zaraznoj dopadljivosti i uticaju na kreativni proces. Isto tako su i svoja dela
postavljali u absintom zasićeni milje.

U pesmi „Otrov“ iz zbirke pesama Cveće zla iz 1857. godine, Bodler je na listi omiljenih
književnih poroka postavio apsint iznad vina i opijuma.

„None of which equals the poison welling up in your eyes that show me my poor soul reversed,
my dreams throng to drink at those green distorting pools.

***

Ništa od ovoga ne može se porediti sa otrovom koji suzi iz tvojih očiju što mi pokazuje moju
jadnu dušu naopaku, moji snovi žude da se napoje na tim zelenim jezerima što obmanjuju.“

 

[Poli46]

Absinthe-Poster The End of the Green Fairy-1915

Picasso, Toulouse-Lautrec, Oscar Vilde, Hemingvay, Degas, Gauguin ... La Fee Verte-
Zelena vila i njene primamljive moći nisu bili nepoznati. Simbolista Alfred Jarri vozio je
bicikl sa zeleno obojenim licem u znak proslave radosti apsinta.
Van Gogh ga je popio do krajnosti.

 

[Poli46]

Edgar Degas- The absinthe drinker

Pisac Oskar Vajld je još jedan od uživalaca apsinta, a konzumiranje je opisao kao ništa posebno prilikom prvog stepena opijanja, ali u drugom "već počinju da vam se priviđaju čudovišne i okrutne stvari, ali ako izdržite, na kraju dolazite do završne faze i tada ćete videti ono što želite, prekrasne
i neopisive stvari". Pablo Pikaso, Mane, Dega, Van Gog su takođe obožavali ovo piće.

 

[Poli46]

U Belgiji je apsint zabranjen 1905. godine, a u Švajcarskoj i Holandiji 1910, a u SAD 1912 i Francuskoj 1915. Međutim u Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu nikada apsint nije bio zabranjen.

 

[Poli46]

Izgleda da je Van Gogh patio od PIKA, kompulsivnog jedenja ne-hranljivih sastojaka.
Umetnici su u to vreme koristili jedinjenja olova za nekoliko svetlih boja - za crvenu ili
narandžastu; kao hrom žuta; i osnovni olovni karbonat.
Absint je bio samo jedan od nekoliko faktora Van Goghovog načina života koji su mogli biti
faktori za akutnu intermitentnu porfiriju.

 

[Poli46]

The Philosopher by Edouard Manet

Blizu završetka slike, Manet je pokazao delo svom bivšem majstoru, koji je uzvratio:
„Pijač apsinta! I tako slikaju gadosti! Jadni moj prijatelju, ti si apsint. Vi ste ti koji ste
izgubili moralni smisao “. Međutim, vredi primetiti da je Manet već slikao u osnovi
istu stvar; puno jadnih, raščupanih propalica.

 

[Poli46]

Komentator Lautrecovih slika (poput ove) rekao je da ih je„u potpunosti naslikao absint“.

Henri de Toulouse Lautrec

 

[Poli46]

Van Gogh se nije zadovoljio samo slikanjem, očajnički je želeo da bude uspešan, priznat,
umetnik galerije i pokušavao je. Da je sačekao deset godina umesto da se upuca 1890.
godine, verovatno bi to i učinio. (Inače - neki dokazi sugerišu da je na njega slučajno
pucao neispravan pištolj.)
Takođe, evo i Van Gogovih radnika koji piju absint.

 

[Neprilagođena]

Priča o apsintu je obavijena romantikom i mistikom, a tome je doprinela i predivna, prozirna zelena boja ovog pića, “nešto kao iskušenje samog đavola”. Apsint je bio toliko popularan jer su ljudi verovali da će ih ubiti – to je flert sa smrću, suočavanje sa opasnošću i nečim uzvišenim u tom riziku.
Čak i sam ritual ispijanja apsinta u sebi sadrži nešto mistično i neobično.

Mrtva priroda sa absintom

V.Van Gogh

 

[Neprilagođena]

Ispijač absinta

P.Pikaso

 

[Neprilagođena]

Otrov


Vino zna da učini od neke rupe gnusne
Dvorac od kog lepšeg nema,
I u zlatno blistanje bajovitoga trema
Crvena para mu se zgusne
Kao sunce sutonsko, kada u magli drema.

Opijum povećava sve čemu nema međa,
Čini da beskraj duže traje,
Dubinu i vremenu i sladostrašću daje,
U duši crne slasti ređa
Čak i više nego ih u njezin ponor staje.

No sve to nadmašuje taj otrov što ga liju
Oči zelene , oči tvoje.
Jezera gde mi duša naličje vidi svoje,
Ponori gorki koji kriju
Vrela gde ožedneli snovi se moji poje.

Ali otrov čudesan, strašniji od svih, to je
Pljuvačka tvoja što ujeda,
Što, kad mi zaboravu bez griže dušu preda,
Kroz vrtloge je nosi svoje
Sve dok je kopnu smrti, obeznanjenu, ne da!

Šarl Bodler

 

[krompir 2.1.]

jednom davno u REBUBLIKA , na Skadarliji pojavi se i zelena vila u sanku.
Probao naravno...
Najlepsi deo noci tri piva i treca vila u grlu...ujutro do trece vile sam sve znao sta se dogodilo , sa kim sam pricao i sta, muvao jednu devojku...
i onda magla...pocepana stvarnost i ni sna se nisam setio. Probudio se i resio da ikada ako je budem opet mazio, Zelenu Vilu
bice samo jedna...

A da ne pricam koliko volim Tuluz Lorteka

 

[krompir 2.1.]

malo c/p u duhu teme


Za pripremu nam je potrebno (pored kvalitetnog absinta) i

- čaša za absint (poslužiće i bilo koja druga, poželjno da je gore šira)

- hladna voda (najhladnija koju možete da pripremite) - najbolje je je napuniti neku posudu ledom i preko toga dodati malo vode

- kašičica za absint (pošto je retko ko ima, može i obična kašičica ili viljuška)

- kocka šećera

sipati absint u čašu, u kašičicu staviti šećer, položiti kašičicu preko čaše i vrlo, vrlo polako, ako možete u kapljicama, sipajte vodu preko kocke šećera. Trebalo bi da se sav šećer otopi sa datom količinom vode (to umeće se dostiže praksom). Za to vreme uživajte u formiranju luša. Sasuti ostatak šećera u čašu i promešati da se isti otopi. Ako vam je to prvi absint u životu, znam da jedva čekate da ga probate, ali nemojte. Držite čašu u ruci i dok se polako zagreva absint otpušta mirisne note koje ga i čine izvanrednim pićem. Kad ga otpijete, zadržite ga na jeziku, da bi etarska ulja, koja su nosioc aromatičnih komponenti, ostavile kremasti sloj iz kog vaše papile za ukus mogu da dobiju vrhunsko zadovoljstvo. Polako progutajte i uživajte.

Pošto dobro napravljen absint uopšte nije preterano gorak, čak štaviše, ima specifičnu slast koju daju anis i komorač, neki ga piju bez šećera. Probajte , nađite svoj način.

Absint, kao retko šta, daje pun vizuelno organoleptički doživljaj, ostavljajući impresivni utisak na većinu naših čula.

 

[Neprilagođena]

Absint ima fin ukus i miris ..Ali razređen..i bez šećera..
I ne znam...
Ja nikakve halucinacije nisam imala.
Ni maglu , ni opijenost , ništa....

 

[krompir 2.1.]

Absint ima fin ukus i miris ..Ali razređen..i bez šećera..
I ne znam...
Ja nikakve halucinacije nisam imala.
Ni maglu , ni opijenost , ništa....

zavisi koliko si popila ... jedan je odlican...bas ima neke vilinske moci ali sam se izgleda ja bio precenio

 

[Neprilagođena]

zavisi koliko si popila ... jedan je odlican...bas ima neke vilinske moci ali sam se izgleda ja bio precenio

Nisam mnogo ..oko 2dcl.(sa vodom , naravno)

 

[Poli46]

Nisam mnogo ..oko 2dcl.(sa vodom , naravno)

Nisam probala,nemam lična ni slična iskustva

 

[Neprilagođena]

Absinthe
Jean-Georges Beraud

 

[Neprilagođena]

Jean Beraud


OSKAR VAJLD I NJEGOVA PRIČA O ABSINTU
Oskar Vajld je bio poznati pisac i ima jednu priču o tome
kako se apsint petlja sa umom:


„Posle prve čaše apsinta vidite stvari kakve biste želeli da jesu.
Posle druge vidite ih onakvima kakve nisu.
Konačno vidite stvari onakve kakve zaista jesu,
a to je nešto najstrašnije na svetu. Mislim razdvojeno.
Mislite da to vidite onako kako zaista jeste.
Ali ne zato što to povezujete sa drugim stvarima i idejama.
Da nikada ranije niste čuli za neku stvar , a odjednom je videli -
uplašili biste se ili biste se smejali.
To je efekat apsinta ....Sedeo sam tri noći ispijajući absint, i
misleći da mi je glava bistra i razum zdrav,,,
Ušao je konobar i počeo da zaliva piljevinu.
Najdivnije cveće,- lale, ljiljani i ruže, niklo je i napravilo baštu u kafeu.
"Zar ih ne vidite?" pitao sam ga..."

~ Oskar Vajld

Jean Beraud

 

[Poli46]

Poster za Absinthe Ducros fils, Leonetto Cappiello, 1901.
Le Buveur d'absinthe (Pijač apsinta) Eduara Manea je neraspoložena evokacija urbanog života. Mane je zasnovao portret na alkoholičaru skitnici koga je poznavao po imenu Kolarde, koji se
motao po pariskom delu Luvra. Maneova slika ima brutalnu iskrenost i prizvuk usamljenog očaja. Nije iznenađujuće da su reklame za absint predstavljale prilično drugačiju sliku. Umetnici plakata kao što su Henri Privat-Livemont i Leonetto Cappiello promovisali su radosnu i društvenu viziju konzumiranja apsinta. U skladu sa vremenom, koristili su klasične elemente secesije - tečne organske forme.

Edouard Manet-Absinthe drinker

 

[Neprilagođena]

Lisa Parker