Svakog aprila ista priča...
Pobacam trave i granja po plićaku u rakitama na Torinama za smuđeve da imaju materijala zapravljenje mrestnih gnezda i produžim dalje do onog useka sa znakom sidrenja barži...
Osmatram, usput, boju Dunava pri obali i lepo vidim da zelena prejako od fitoplanktona...
Usek me strpljivo čeka sa svojom udobnošću i krivinom mini špora u kom ciljam okom
poveliko somče mojih naivnih budnih snova...
Širim štapove,kačim durboke i kad pozavršavam,s one dve crne džumare od kerova izlazim na bair da se igramo kopanja rupa i jurcanja za štapom...
Na pecaljkama zvonca,klasika...Ima kod Kineza onih alarma već i za siću,ali ova klasika
od zvonca su Zakon! Kad zazvoni somče na pecaroška vrata! ! ! Srce u dupe siđe i oči ko
šes banki (cigane moj sviraj mi ti...) od adrenalina...
Međutim -tišina,reka kao od ulja prerađenog motornog i samo po koja višebojna izdužena fleka od nafte iz potiskivača...
Samo džumare neumorne...Skontale žapce i nastaje trka! Uhvate njokla (poveći žabac) u
zube i nosaju ga dok se ovaj ne popiša od straha,a onda ga gadljivo puste...He! Koje lujke
ti kerovi-žabe im interesantne samo kad skaču! Kad naiđe na njokla koji ne mrda,samo ga
onjuše i produže...
Crnn,cern! ! ! Jedan od štapova se energićno propinje reskim zvukom i sjurujem se niz bajir,
grabim savijen štap i kontriram!
Zapinje teško i otima se ko konj!
A onda stop!
Zapelo za nešto!
E majkumu...
Ostavim u pobadač i strpljivo sedam iza štapa na rasklopivu stolicu...Keruša me pogledom
doziva da im bacim suvarak,očima joj kažem da neću,da čekam da som otkači i da izađe
ispod te topole ili vrbe koju nanela voda...
Štap miruje skoro pola sata i konačno ga čupam i kidam predveze tamo duboko na drvetu...
Predvezi mi o,45 najlon monofilac,a struna neki japanac o,35 -i konja bi izvukla...
Vezujem preddveze kad zazveči drugi štap! ! !
Yebemti! ! !
Čekam da zabode prema vodi-samo drpa! Crrn,crrn! Lonačno povuče i udaram kontru!
Opet stop! Bemmumater!
Kidam odmah i montiram predveze jer sam i na drugom štapu iskidao...Računam:udica
oko pedeset,olovo trideset i četiri durboka osamdeset...Ode dva pivkana na jednom
kidanju!
Do kraja kidam "gajbu pivkana",odnosno -kidam udice i olova dok sam imao durboke...
Kud je voda nanela to drvo i poprečilas mi ga na aprilskom mestu...
Kupim štapove pakujem rezignirano i sam sebe tešim da bar ne moram da čistim ribu...
Kao da je očistiti soma velika medicina bledolikog...Ha! Znači:ćorak!
Pa i nije...Bar su džumare se naigrale i nanosale žabaca...
Zvoni telefo,pita šurak ša sam uvatio...Kad sam pišo.odgovaram i krećem kroz šumu ka nasipu i kolima...Džumare neumorno letaju kroz šumu...Ih,bar sam smuđevima za gnezda...
Pobacam trave i granja po plićaku u rakitama na Torinama za smuđeve da imaju materijala zapravljenje mrestnih gnezda i produžim dalje do onog useka sa znakom sidrenja barži...
Osmatram, usput, boju Dunava pri obali i lepo vidim da zelena prejako od fitoplanktona...
Usek me strpljivo čeka sa svojom udobnošću i krivinom mini špora u kom ciljam okom
poveliko somče mojih naivnih budnih snova...
Širim štapove,kačim durboke i kad pozavršavam,s one dve crne džumare od kerova izlazim na bair da se igramo kopanja rupa i jurcanja za štapom...
Na pecaljkama zvonca,klasika...Ima kod Kineza onih alarma već i za siću,ali ova klasika
od zvonca su Zakon! Kad zazvoni somče na pecaroška vrata! ! ! Srce u dupe siđe i oči ko
šes banki (cigane moj sviraj mi ti...) od adrenalina...
Međutim -tišina,reka kao od ulja prerađenog motornog i samo po koja višebojna izdužena fleka od nafte iz potiskivača...
Samo džumare neumorne...Skontale žapce i nastaje trka! Uhvate njokla (poveći žabac) u
zube i nosaju ga dok se ovaj ne popiša od straha,a onda ga gadljivo puste...He! Koje lujke
ti kerovi-žabe im interesantne samo kad skaču! Kad naiđe na njokla koji ne mrda,samo ga
onjuše i produže...
Crnn,cern! ! ! Jedan od štapova se energićno propinje reskim zvukom i sjurujem se niz bajir,
grabim savijen štap i kontriram!
Zapinje teško i otima se ko konj!
A onda stop!
Zapelo za nešto!
E majkumu...
Ostavim u pobadač i strpljivo sedam iza štapa na rasklopivu stolicu...Keruša me pogledom
doziva da im bacim suvarak,očima joj kažem da neću,da čekam da som otkači i da izađe
ispod te topole ili vrbe koju nanela voda...
Štap miruje skoro pola sata i konačno ga čupam i kidam predveze tamo duboko na drvetu...
Predvezi mi o,45 najlon monofilac,a struna neki japanac o,35 -i konja bi izvukla...
Vezujem preddveze kad zazveči drugi štap! ! !
Yebemti! ! !
Čekam da zabode prema vodi-samo drpa! Crrn,crrn! Lonačno povuče i udaram kontru!
Opet stop! Bemmumater!
Kidam odmah i montiram predveze jer sam i na drugom štapu iskidao...Računam:udica
oko pedeset,olovo trideset i četiri durboka osamdeset...Ode dva pivkana na jednom
kidanju!
Do kraja kidam "gajbu pivkana",odnosno -kidam udice i olova dok sam imao durboke...
Kud je voda nanela to drvo i poprečilas mi ga na aprilskom mestu...
Kupim štapove pakujem rezignirano i sam sebe tešim da bar ne moram da čistim ribu...
Kao da je očistiti soma velika medicina bledolikog...Ha! Znači:ćorak!
Pa i nije...Bar su džumare se naigrale i nanosale žabaca...
Zvoni telefo,pita šurak ša sam uvatio...Kad sam pišo.odgovaram i krećem kroz šumu ka nasipu i kolima...Džumare neumorno letaju kroz šumu...Ih,bar sam smuđevima za gnezda...
