APP-Ustanak-ekonomska reforma Srbije

[KianyRiws]

Sve vise ljudi svakoga dana vidi da smo totalno upali u glib iz kojeg ne mozemo naci nikako izlaz,deca nam zavrsavaju skole i odlaze zauvek napolje,broj nezaposlenih raste,broj korisnika Narodne kuhinje raste,broj ocajnih i nezadovoljnih raste...kriza je sve dublja i dublja.Vlast nam nudi resenja putem uzimanja novih kredita,a opozicija nam nudi ponovo Karice,Vuline,Vucice i sve one koje smo vec osetili na svojoj kozi.Sve izgleda da se svesno i namerno radi kako bi se odrzala vlast,a za narod i njegov na kraju krajeva i bioloski opstanak,niko se ne obazire.Posto je ova kriza pre svega ekonomska,oseca se najvise po dzepu i stomaku,te kako su ekonomsko lose postavljeni modeli doveli do pada standarda i loseg zivota,jasno se dalje logicnim putem namecu zakljucci da se iz tog loseg gospodarenja doslo u neke nove krize i padove,moralne,socijalne,kulturne i politicke ,gde se funkcijom bavljenja politikom podrazumeva nerad i kradje,a ne savesno obavljanje posla za koji si placen novcem poreskih obveznika.Trazio sam vec duze vremena sta nam nude pozicija i opozicija,kakav to ekonomski model misle da primene,te pokrenu ova nasa kola iz blata u kojem se davimo...i nisam nasao nista dobrog.Imaju neke uopstene price,sa vec dobro poznatim frazama,price pune ljubavi prema Srbiji,price pune razumevanja za obicnog coveka,ali sam model niko nije i nece spominjati,jer ga jednostavno nemaju.Trazeci dalje,naisao sam na APP-Ustanak i njihov ekonomski model(http://ustanak.rs/plan_za_ekonomski_oporavak.html),koji je priblizno onom cemu se nadam da cemo jednog dana i imati,ali imam tu neka pitanja da im postavim.Kako oni kazu za sebe da su otvoreni za sve postene ljude ove zemlje i sa dobrim namerama,evo obracam im se na najposecenijem srpskom forumu,pa neka neko iz njihovog tima priblizi taj model,neka ga malo bolje objasni,ako moze da se i poboljsa,zajedno sa svima nama.U sledecem postu pocecu sa pitanjima,pa da vidimo...za sad bez politike,samo ekonomija...

 

[KianyRiws]

Evo,par pitanja iz njihove prve tacke (Nova monetarna politika),koja su mi malo nejasna,vise tehnicki nego teoretski:
1.Подразумева се да власт не чини партократија, већ стручни и одговорни људи. АПС Устанак ће гарантовати за то, уз истовремено просвећивање народа по питању новца и банкарства, да нам се ово зло никада више не понови.
2.За свој рад и поступке ће директно одговарати изабраној влади уз подношење извештаја минимум једном месечно, док ће владу контролисати СВГ (стална већа грађана), као изворно демократска замена за отуђени парламент.
3.За потребе платног промета биће ангажоване овлашћене банке или поште.

4.Одобраваће се само динарски кредити, што значи да банке неће примати девизе на штедњу, већ само на чување. Ко хоће да штеди, нека то ради у динарима или куповином трајних добара.

Odgovor mi treba na ovo podebljano.Evo,za sad toliko pa cemo preci na dalje.

 

[hakim bej]

ERROR 404 - PAGE NOT FOUND

Oops! Looks like the page you're looking for was moved or never existed.

 

[KianyRiws]

http://ustanak.rs/plan_za_ekonomski_oporavak.html

Samo da razmatramo napisano kroz ekonomiju.Nikakva politicka prepucavanja i slicno.Znaci,sta je ono sto autori modela i mi danas vidimo kao nepravilno sto vodi u dalji sunovrat i sta je dobro u predlozenom ekonomskom modelu.

 

[Astral-Blade]

Поздрав и хвала на интересовању. Ево пробаћу да одговорим на питања као један од коаутора:

1. То је једноставно залог за будућност, да се не би десило да банкари опет преузму власт својим подвалама и махинацијама, кад ми који знамо једног дана поумиремо. Треба народу избити из главе уверење да је новац роба (богатство) или некакав недостајући капитал и објаснити му аргументовано и примерима да је у питању обична белешка о потраживању у функцији размене правих вредности, тј. добара и услуга. То у пракси значи да за једну суверену државу све друго може бити проблем, али новац баш никада! На који начин? Коришћењем средстава јавног информисања и ако треба (а вероватно да хоће) лустрацијом неспособних и корумпираних професора.

2. Организовање становништва на локалном нивоу, при чему би свака општина имала свог представника у новој Народној Скупштини са укупно 125 посланика, који би вршили контролу Извршне власти формиране јавним конкурсом, а који могу бити опозвани у сваком тренутку.

3. Оно што омогућава банкама да кривотворе новац је управо платни промет и монопол у вођењу текућих рачуна. Њега зато треба да врше или државне банке (институције) или овлашћене приватне банке, али уз 100% обавезну резерву и остале поменуте услове, како не би могле да злоупотребе свој положај.

4. Динаризација домаће привреде у пракси. Држава не може да контролише емитовање девиза, нити економски амбијент у иностранству. Може само динаре и домаћи привредни систем. Ако се све трансакције обављају у динарима, где је основ да неко остварује девизну штедњу, тј. припис камате?
Уколико је реч о дознакама из иностранства, пуко чување девиза би наравно било могуће. Кад су извозници у питању, њих би требало условити да свој девизни прилив искористе у року од годину дана увозом неке робе/услуге или ако нису заинтересовани да исти продају НБС или заинтересованим увозницима. Тезаурисање девиза (остварених ангажовањем домаћих ресурса) је непожељно исто као и динара.

 

[hakim bej]

1. То је једноставно залог за будућност, да се не би десило да банкари опет преузму власт својим подвалама и махинацијама,

Ne mogu "opet" preuzeti nesto sto je vec njihovo.
Posto se vlasti nikada nece odreci, sigurno je da je nece "opet" preuzeti.

Треба народу избити из главе уверење да је новац роба (богатство)

izbiti? Istuci ili nekako drugacije "izbiti"?
Kolektivna svest, svest drustva, zajednice, se menja generacijama. Reko i Platon, i Bakunjin, i Hitler, i drug Marks. A finansiranje promene svesti tokom nekoliko generacija kosta para. A pare su u vlasnistvu banaka.

објаснити му аргументовано и примерима да је у питању обична белешка о потраживању у функцији размене правих вредности, тј. добара и услуга. То у пракси значи да за једну суверену државу све друго може бити проблем, али новац баш никада! На који начин? Коришћењем средстава јавног информисања и ако треба (а вероватно да хоће) лустрацијом неспособних и корумпираних професора.

Ajde, molim te, za pocetak objasni svom ili komsijinom sinu da ne treba da nosi najke, da nije "in i pozitivno" da vadi budalu, da je kul da se aca lukas drogira samo je vazno da to javno prizna i onda moze legalno da nastavi. Objasni mu da je bljak prodavati igrace i pola zarade dati za ogrlicu, da je super kada pauk promasi bembaru sa cetiri cifre i digne caletovog juga... Objasni mu da je super biti na birou ici kod drzavnog zubara, a bljak maznuti zajam za preporod i kupiti neko trulo ostrvce sa havajkama. Objasni i dozivotno cu glasati za tebe.

2. Организовање становништва на локалном нивоу, при чему би свака општина имала свог представника у новој Народној Скупштини са укупно 125 посланика, који би вршили контролу Извршне власти формиране јавним конкурсом, а који могу бити опозвани у сваком тренутку.

Mogucnost opoziva znaci da postoji kalif umesto kalifa. A to je "is no good". Banke su na vrhu lanca ishrane i to se nece promeniti.

3. Оно што омогућава банкама да кривотворе новац је управо платни промет и монопол у вођењу текућих рачуна. Њега зато треба да врше или државне банке (институције) или овлашћене приватне банке, али уз 100% обавезну резерву и остале поменуте услове, како не би могле да злоупотребе свој положај.

Ko sto rekoh, banke su na vrhu lanca ishrane, i sa te pozicije donose zakone. Nece banka doneti zakon na svoju stetu.

4. Динаризација домаће привреде у пракси. Држава не може да контролише емитовање девиза,

Banke su jedini vlasnik drzave. Drzava je svestan organizam koliko i muva u paukovoj mrezi. Tuzno je sto je dobrovoljno usla u mrezu.

 

[Astral-Blade]

Ne mogu "opet" preuzeti nesto sto je vec njihovo.
Posto se vlasti nikada nece odreci, sigurno je da je nece "opet" preuzeti.

Ако би се променила политичка опција, тачније политички систем, и банкари би изгубили власт, а богами и новац, јер би држава сада коначно почела да се бави својим послом - емитовањем националне валуте. Закони ће бити измењени и допуњени тако да само држава може да емитује новац, укључујући и жирални чије постојање се мора демистификовати. У том смислу, новац као појам ће по први пут бити прецизно дефинисан и унет у сам текст закона.

izbiti? Istuci ili nekako drugacije "izbiti"? Kolektivna svest, svest drustva, zajednice, se menja generacijama. Reko i Platon, i Bakunjin, i Hitler, i drug Marks. A finansiranje promene svesti tokom nekoliko generacija kosta para. A pare su u vlasnistvu banaka.

Подразумева се да би доласком на власт имали приступ медијима, макар "јавном сервису". Идеја је да се свакодневно емитује образовни програм (интервјуи, документарци, читање текстова, сучељавања и сл.) на тему новца и банкарства који би се бавио раскринкавањем овог "заната" и указивао народу на апстрактну или нематеријалну природу новца. Тема је готово неисцрпна и увек би било интересантних и поучних ствари. Неће то сваког занимати, али многе хоће. Важно је допрети до омладине. За банкаре би то био хорор филм, јер се њихове махинације управо базирају на тајности и неразумевању широких маса чиме се они то уствари баве и како.

Ajde, molim te, za pocetak objasni svom ili komsijinom sinu da ne treba da nosi najke, da nije "in i pozitivno" da vadi budalu, da je kul da se aca lukas drogira samo je vazno da to javno prizna i onda moze legalno da nastavi. Objasni mu da je bljak prodavati igrace i pola zarade dati za ogrlicu, da je super kada pauk promasi bembaru sa cetiri cifre i digne caletovog juga... Objasni mu da je super biti na birou ici kod drzavnog zubara, a bljak maznuti zajam za preporod i kupiti neko trulo ostrvce sa havajkama. Objasni i dozivotno cu glasati za tebe.

Кад новац престане бити средство уцене и нешто око чега се сви други безразложно "кољу", побољшаће се и морално стање нације.

Mogucnost opoziva znaci da postoji kalif umesto kalifa. A to je "is no good". Banke su na vrhu lanca ishrane i to se nece promeniti.

Не видим никакав проблем у опозиву, напротив. Општински представник би само испољавао вољу своје локалне заједнице у Народној Скупштини. Ако то не ради савесно и у складу са инструкцијама, логично је да лети са положаја. Не мислиш ваљда да га треба пустити да дивља неколико година, па да онда буде смењен?

Ko sto rekoh, banke su na vrhu lanca ishrane, i sa te pozicije donose zakone. Nece banka doneti zakon na svoju stetu.

Банке су на врху ланца исхране захваљујући тајности и политичким партијама које спроводе њихову вољу. Ми нудимо "лек" и за ту болест. Јавно раскринкавање њихове "делатности" (што се у доброј мери већ сада ради путем интернета) и укидање политичких партија формирањем Извршне власти путем јавног конкурса.

Banke su jedini vlasnik drzave. Drzava je svestan organizam koliko i muva u paukovoj mrezi. Tuzno je sto je dobrovoljno usla u mrezu.

То је тачно само ако државу изједначиш са политичким странкама као профитерским, ненародним групама које једино гледају сопствени и интерес својих финансијера. Међутим, држава је много више од тога, јер њу пре свега чини народ. То што је тај народ систематски обмањиван и индоктринисан је друга ствар. Али то се може променити, јер многи више не верују партијама и траже алтернативна (права) решења као одговор на све јачу кризу у друштву.

 

[KianyRiws]

Поздрав и хвала на интересовању. Ево пробаћу да одговорим на питања као један од коаутора:

1. То је једноставно залог за будућност, да се не би десило да банкари опет преузму власт својим подвалама и махинацијама, кад ми који знамо једног дана поумиремо. Треба народу избити из главе уверење да је новац роба (богатство) или некакав недостајући капитал и објаснити му аргументовано и примерима да је у питању обична белешка о потраживању у функцији размене правих вредности, тј. добара и услуга. То у пракси значи да за једну суверену државу све друго може бити проблем, али новац баш никада! На који начин? Коришћењем средстава јавног информисања и ако треба (а вероватно да хоће) лустрацијом неспособних и корумпираних професора.

2. Организовање становништва на локалном нивоу, при чему би свака општина имала свог представника у новој Народној Скупштини са укупно 125 посланика, који би вршили контролу Извршне власти формиране јавним конкурсом, а који могу бити опозвани у сваком тренутку.

3. Оно што омогућава банкама да кривотворе новац је управо платни промет и монопол у вођењу текућих рачуна. Њега зато треба да врше или државне банке (институције) или овлашћене приватне банке, али уз 100% обавезну резерву и остале поменуте услове, како не би могле да злоупотребе свој положај.

4. Динаризација домаће привреде у пракси. Држава не може да контролише емитовање девиза, нити економски амбијент у иностранству. Може само динаре и домаћи привредни систем. Ако се све трансакције обављају у динарима, где је основ да неко остварује девизну штедњу, тј. припис камате?
Уколико је реч о дознакама из иностранства, пуко чување девиза би наравно било могуће. Кад су извозници у питању, њих би требало условити да свој девизни прилив искористе у року од годину дана увозом неке робе/услуге или ако нису заинтересовани да исти продају НБС или заинтересованим увозницима. Тезаурисање девиза (остварених ангажовањем домаћих ресурса) је непожељно исто као и динара.

1.Nije mi jasno tehnicki kako izvesti ,,obrazovanje"stanovnistva ,a i sam sam o tome pisao cesto da je lose znanje jedan od pogonskih motora ove ekonomske katastrofe.Ti i ja,kao i slicni nama,shvatili su sami u zivotu kakav je znacaj ekonomije za sudbinu pojedinca,naroda ,drzave,pa smo sami ucili i trazili odgovore na pitanja koja su nam se nametala.Kako onda znanje,,nametnuti"masama,kad je to jako,jako tehnicki skoro pa neizvodljivo. Tvoj me odgovor nije bas ohrabrio.
2.Posteni i ljudi sa znanjem su uglavnom skromni ljudi.Kako ce oni pretrcati ove bahate,glasne i pokvarene?Treba i Ustav menjati i to ne samo po ovom pitanju.
3.Bojim se da se tu nismo najbolje razumeli.Kako ces odrediti koje banke mogu imati tu privilegiju da uzimaju dnevni pazar od firmi i samim tim omogucujes im i da okrecu taj primljeni novac?Na taj nacin dovodis ih u neravnopravan polozaj,zar ne?Sa kojim pravom si nekima dao ovlascenje,a drugima toisto si uskratio?
4.Ne mozes da zabranis deviznu stednju,jer to nije u samom sklau sa bankarskim poslovanje.To je jedan od nacina kako neko shvata zaradu,a da pri tme novac radi za njega i dok spava.Postoje razni ljudi sa razlicitim pogledima na svoja ulaganja.Neko misli da je evizna stednja najbolji odabir,neko smatra da je to dinarska,neko-kao ja npr.-da je stednju najbolje ulagati u posao...znaci,da to bas nikako ne bi proslo.

 

[Astral-Blade]

1. На ово сам одговорио у претходној поруци, па да се не понављам.

2. Много је мања шанса да се на локалном нивоу, почевши од месне заједнице изаберу бахати и покварени као будући општински представници у Народној Скупштини, јер се људи међусобно познају. Ако и погреше у избору, имаће могућност да таквог несавесног представника смене у сваком тренутку.

3. У праву си. Није то баш најбоља формулација, мислим на оно "овлашћене". Идеја је била се "платни промет врати у окриље државе", како је и стајало у тексту. Али сам пристао, тј. понудио компромис, да неупућеном народу не би звучало "комунистички" и асоцирало на нека "стара времена" и томе слично. Дакле, кад кажем овлашћене, мислим пре свега на државне банке, док би приватне такође могле да се баве платним прометом, али под битно другачијим условима него данас. Питање је колико би у таквом амбијенту и уз оштру конкуренцију државе уопште имале мотива, јер би им се зарада сводила на провизије, односно накнаде за одржавање текућих рачуна.

4. Тако мисле они који новац посматрају као робу (капитал), што је погрешно. Новац је стерилан и сам по себи не доноси принос као што је случај са живом стоком, житом и сл. Никада новац не ради за тебе. То је заблуда. Раде други људи покушаваћи да створе новац који не постоји, тј. нема га довољно у оптицају. Питање камате је стога осетљиво и када су динари у питању, а камоли девизе. Када би било довољно свести у народу, камате на штедњу (сем оних које би покриле евентуалну инфлацију), не би ни постојале. Све би то било вишеструко компензовано већим прометом и куповном моћи потрошача.

По ком основу би неко уживао припис камате на девизе, када се све трансакције обављају у динарима? Одакле додатне девизе? Једино тако што би банка по још већој каматној стопи задужила неко домаће правно или физичко лице и обавезала га да новац однекуда створи. А управо то "однекуд" је и проблем, јер Србија нема могућност да емитује девизе. Задуживањем у иновалути нарушавамо монетарни суверенитет и излажемо се девизним токовима над којима немамо контролу. Ако нема задуживања/кредитирања у иновалути, онда нема ни девизне штедње.

 

[KianyRiws]

1.U potpunosti podrzavam ideju da se svakodnevnim medijskim zaglusujucim tekstovima i porukama,narodu da jasno do znanja ko ga sistematski,kontrolisano i planski unistava.Mladji i sredovecni bi brzo trebali ,,ukopcati caku' pa uz paralelno izmenu sadasnjeg lopovskog sistema,lakse bi se uveo novi
2.To bi bila neprestalna borba,zbog same prirode coveka,tj.njegove sklonosti ka materijalnom i njegovoj hedonistickoj prirodi(barem kod vecine je tako)
3.Samo vlada,tj,njena banka(banke) sme izdavati novac i davati kredite po malim,malim i svima prihvatljivim kamatama/samo ona sme stampati papirni novac,kontrolisati inflaciju i deflaciju,ulagati u infrastrukturu,kreditirati na opisan nacin privredu,izdavati ziralni ili putem nekih plateznih kartica(sasvim nebitno) i niko drugi
4.Nismo se razumeli.Danasnji sistem,koji traje vec decenijama,je naucio narod da,,novac radi za njega".Kad sam ja u pitanju onda po pitanju,,Kuda sa ustedjenim?",ja odgovaram,,Samo u novu proizvodnju koja ce proizvoditi novu aktivu

 

[hakim bej]

Ако би се променила политичка опција, тачније политички систем, и банкари би изгубили власт, а богами и новац, јер би држава сада коначно почела да се бави својим послом - емитовањем националне валуте.

Po definiciji se emitovanjem novcane mase bavi banka. Drzavna, nacionalna, korporativna... tvoja privatna, BANKA.
Drzava se, po definiciji, bavi spoljnim granicama i unutrasnjim mirom. Tu se zavrsavaju ingerencije drzave.

новац као појам ће по први пут бити прецизно дефинисан и унет у сам текст закона

Novac je od Fenicanskog drustva definisan i jasan pojam. Dovoljno je ne zmuriti. Zakon se oduvek oslanja na novac jer se njime kupuju drzavni interesi. Taj vazan deo zakona se zove fiskalni zakon. Njime se definise monetarna unutrasnja i spoljasnja politika zemlje. Zakonodavac sve ostale zakone uskladjuje sa fiskalnim.

.Подразумева се да би доласком на власт имали приступ медијима, макар "јавном сервису".

"Javni servis" je, po definiciji, servis svih gradjana, a ne samo vase partije. Onog trenutka kada ga okupirate, on vise nije "javni" nego privatni. To se uobicajeno naziva diktatura.

Идеја је да се свакодневно емитује образовни програм (интервјуи, документарци, читање текстова, сучељавања и сл.) на тему новца и банкарства који би се бавио раскринкавањем овог "заната" и указивао народу на апстрактну или нематеријалну природу новца. Тема је готово неисцрпна и увек би било интересантних и поучних ствари. Неће то сваког занимати, али многе хоће. Важно је допрети до омладине.

Kursadzije i Milos Bojanic nemaju problem da dopru do omladine. Omladinu ne zanima bankarski uskostrucni suvoparni obrazovni program. Kliring nenovcanih transakcija i fiskalna i poreska politika nisu jasni ni studentima ekonomije ni vecini njihovih profesora.

За банкаре би то био хорор филм, јер се њихове махинације управо базирају на тајности и неразумевању широких маса чиме се они то уствари баве и како.

Bankari se ne bave mahinacijama. Oni vam za svaki dinar uzmu dva. Legalno. Dobrovoljno. Samo potpisite ugovor.

Кад новац престане бити средство уцене и нешто око чега се сви други безразложно "кољу", побољшаће се и морално стање нације.

Kad novac prestane biti sredstvo ucene izmislicemo novo sredstvo ucene. Ljudi su kao mali vaspitavani ucenama, i bez njih ne mogu da funkcionisu. Ne cekaju na crvenom zbog svoje bezbednosti, nego zbog zaprecene kazne.

Општински представник би само испољавао вољу своје локалне заједнице у Народној Скупштини. Ако то не ради савесно и у складу са инструкцијама, логично је да лети са положаја. Не мислиш ваљда да га треба пустити да дивља неколико година, па да онда буде смењен?

"Volja lokalne zajednice" je nedefinisan pojam. Zato ga vecina predsednika opstine tumaci kao svoju volju. Bezveze je ocekivati da covek u tom polozaju zeli da sam sebe smeni.

Банке су на врху ланца исхране захваљујући тајности и политичким партијама које спроводе њихову вољу. Ми нудимо "лек" и за ту болест. Јавно раскринкавање њихове "делатности" (што се у доброј мери већ сада ради путем интернета) и укидање политичких партија формирањем Извршне власти путем јавног конкурса.

Banke su na vrhu jer su gradjani navikli da zive od pozajmica. Kao narkoman bez dopa: daj danas polutku da se sredim, vraticu sutra duplo.

многи више не верују партијама...

Da, ali su sa njima razvili pasivno-zavisni odnos. (ovo je vec tema za psihopatologiju)

 

[KianyRiws]

2. Запошљавање и покретање привреде nastavak pitanja,ali druga tacka( samo podebljano da se razjasni)

1.Нова производња и нови пројекти се пре свега покрећу емисијом додатног новца у циљу ангажовања фактора производње, а то су расположиви ресурси којих Србија има у изобиљу.Moje pitanje glasi:,,Sa koliko para trebalo bi krenuti sa stampanjem novog dinara,koliko bi trebalo biti ziralnog novca i za koliko povecati stampanje na godisnjem nivou a da se ne udje u inflaciju?Navodno,mi imamo nekih 9 milijardi eura koji se vrte na godisnjem nivou u Srbiji,a tu se racuna i novac koji pristigne devizno izvana,od rodbine i prijatelja.Zelim jos da napomenem da je pre nekih godinu dana Miroslav Prokopijevic izrazio otvorenu sumnju o podacima koje iznosi Zavod za statistiku i NBS.
2.Ако су то јавни пројекти, онда се емитује некредитни новац, тј. новац без обавезе враћања. Предузећа одраде посао на неком јавном добру, нпр. изградњи и реконструкцији инфраструктуре и буду једноставно плаћени за извршену услугу. Исто би важило за физичка лица у случају локалних јавних радова.
Код приватника мора другачије.
Ако би приватној иницијативи дали некредитни новац за покретање производње, власник би могао побећи са парама, без да ишта произведе или чак и да произведе, нема гаранције да ће то бити друштвено прихваћено, тј. да ће роба или услуга имати прођу на тржишту.
Такође, ако би му дали некредитни новац, он би практично платио све своје трошкове: раднике, материјал, опрему или земљиште потпуно џабе и присвојио би поред вишка вредности и један неправедан и несразмеран екстра профит.
Зато приватној иницијативи мора ићи свеж новац у облику кредита са неком благом каматом, па да касније буде ослобођен пореза или да овај буде значајно умањен.
Sa ovim se podebljanim uopste ne slazem,jer sam i sam privatni preduzetnik i smatram da ovo nije u redu.Zasto bih ja bezao sa tim novcem,kad ja zivim u ovoj zemlji,ako mi deca ovde rastu,idu u skolu,radimo i stvaramo ovde,tu pare trosimo,tu razvijam posao kako bih sutra imao laksi zivot...ne tamo negde u Hondurasu,nego ovde,tu gde mi je dom.Zasto bih tako nesto glupo uradio i koliko bi to para meni bilo dato kada bih ja sa tom kolicinom rizikovao za sebe robiju,a za ostale clanove porodice bedu i siromastvo???Svako ko se razume u pojam aktivnog i pasivnog novca,zna jako dobro da se u pravom vodjenju domacinstva ili radnje,nista ne baca.Kada je to nepisano pravilo takvo,a tako je i nikako drugacije,zasto da ja svoju stednju(od svega onog sto svaki dan nisam bacao,nego sam pazljivo skupljao za svoje bolje sutra),tada je logicno da cu stednju uloziti u aktivu(novi posao=nova dobit=bolji zivot),nego da uzimam i najpovoljniji kredit na svetu i placam najpovoljniju mogucu kamatu i tako realno gubim nesto sto je realno moglo lako izbegnuti.

za sad toliko...odgovori,pa da idemo dalje...

 

[Astral-Blade]

Po definiciji se emitovanjem novcane mase bavi banka. Drzavna, nacionalna, korporativna... tvoja privatna, BANKA.
Drzava se, po definiciji, bavi spoljnim granicama i unutrasnjim mirom. Tu se zavrsavaju ingerencije drzave.

Неће бити. Емитовањем националне валуте може да се бави само централна банка, како и стоји у члану 53. Закона о НБС, став 2 где пише: "Народна банка Србије има искључиво право издавања новчаница и кованог новца у Републици Србији". То што у стварности није тако је друга ствар и уједно проблем о коме причам.

Обрати пажњу да се нигде не помињу пословне банке као емитери новца! Што је још важније, нигде се не помиње жирални новац као средство размене и плаћања, иако исти доминира у ликвидној маси?! Признаћеш, врло згодна ситуација за банкаре који имају монопол у вођењу текућих рачуна и прећутну дозволу да емитују (кривотворе) тзв. банкарски новац.

Novac je od Fenicanskog drustva definisan i jasan pojam. Dovoljno je ne zmuriti. Zakon se oduvek oslanja na novac jer se njime kupuju drzavni interesi. Taj vazan deo zakona se zove fiskalni zakon. Njime se definise monetarna unutrasnja i spoljasnja politika zemlje. Zakonodavac sve ostale zakone uskladjuje sa fiskalnim.

Ево баш да видим како ћеш дефинисати новац, са или без жмурке. Фискални закони се баве опорезивањем, тј. прикупљањем постојећег новца. Али не говоре ништа о емисији новог или додатног новца. Тиме би морали да се баве закони из области кредитно/монетарне политике.

"Javni servis" je, po definiciji, servis svih gradjana, a ne samo vase partije. Onog trenutka kada ga okupirate, on vise nije "javni" nego privatni. To se uobicajeno naziva diktatura.

Образовни програм није диктатура, као ни сучељавања по том питању. Пробијање медијске блокаде и указивање на банкарске махинације је најмање што можемо учинити. Ту су други канали и забавни садржаји, па кога не интересује, нека шалта како му воља.

Omladinu ne zanima suvoparni obrazovni program. Kliring nenovcanih transakcija i fiskalna i poreska politika nisu jasne ni studentima ekonomije ni vecini njihovih profesora.

Занимаће их када не буду имали шта да једу. Што се тиче професора и студената, разлог више за образовну функцију јавног сервиса, али и промену наставних планова и програма који ће се морати ускладити са словом закона.

Bankari se ne bave mahinacijama. Oni vam za svaki dinar uzmu dva. Legalno. Dobrovoljno. Samo potpisite ugovor.

Немој рећи двапут. Данашње банкарство је ноторни криминал базиран на превари: кривотворење националне валуте, рекетирање читавог друштва путем приватнх пореза (камата), зеленашење, спречавање привреде да уопште производи нове вредности изазивањем вештачке неликвидности и задужености... Листа је као што видиш подугачка и није коначна.

Kad novac prestane biti sredstvo ucene izmislicemo novo sredstvo ucene. Ljudi su kao mali vaspitavani ucenama, i bez njih ne mogu da funkcionisu.

Два најопаснија средства уцене су новац и енергенти. И једно и друго су решиви проблеми, поготово новац.

"Volja lokalne zajednice" je nedefinisan pojam. Zato ga vecina predsednika opstine tumaci kao svoju volju. Covek u tom polozaju ne zeli da sam sebe smeni.

Не би дотични био председник општине, него општински посланик у републичком Парламенту контролисан директно од народа на најнижем локалном нивоу, са којима би био у сталној комуникацији. Што се тиче "воље локалне заједнице", законе би предлагала и спроводила стручна и некомпромитована Извршна власт, док би СВГ преко поменутих преставника вршила надзор и контролу, блокадом и/или иницирањем измена.

Banke su na vrhu jer su gradjani nauceni da zive od pozajmica. Kao narkoman bez dopa: daj danas polutku da se sredim, vraticu sutra duplo.

Да, и готово сви верују да банке зајме постојећи новац и да су економски проблеми друштва објективне природе. Нешто ми говори да би променили став када би знали чиме се банке заиста баве.

 

[KianyRiws]

Banke su na vrhu jer su gradjani navikli da zive od pozajmica. Kao narkoman bez dopa: daj danas polutku da se sredim, vraticu sutra duplo.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/250122/Pocele-da-stizu-sest---puta-vece-rate

Vidis li ti da mnogi nece moci mirno da zive i uopste spavaju po noci,pa ce se nauciti jako brzo sta znaci pozajmiti i kada ce to sledeci put da urade.

 

[Astral-Blade]

Запошљавање и покретање привреде nastavak pitanja,ali druga tacka( samo podebljano da se razjasni)
Нова производња и нови пројекти се пре свега покрећу емисијом додатног новца у циљу ангажовања фактора производње, а то су расположиви ресурси којих Србија има у изобиљу.

Moje pitanje glasi:,,Sa koliko para trebalo bi krenuti sa stampanjem novog dinara,koliko bi trebalo biti ziralnog novca i za koliko povecati stampanje na godisnjem nivou a da se ne udje u inflaciju?Navodno,mi imamo nekih 9 milijardi eura koji se vrte na godisnjem nivou u Srbiji,a tu se racuna i novac koji pristigne devizno izvana,od rodbine i prijatelja.Zelim jos da napomenem da je pre nekih godinu dana Miroslav Prokopijevic izrazio otvorenu sumnju o podacima koje iznosi Zavod za statistiku i NBS.

Нема готове формуле за количину додатног новца, већ се емитује онолико колико привреда може да упије, имајући у виду да производња нових вредности захтева извесно време. Из овог разлога и због брзине оптицаја новца, до инфлације може доћи и када се паре емитују у продуктивне сврхе. Најбољи оријентир је ниска стопа инфлације, уз раст производње, запослености и куповне моћи потрошача. Одлуку о кредитно/монетарној динамици (или стагнацији ако је потребно) влада би доносила једном месечно. У периоду новчане, тј. кредитне експанзије свако ко поднесе одређене гаранције или бизнис план би имао право на кредит. У време обуставе, кредити из нове емисије се не би одобравали никоме. Могли би се користити само кредити по основу прикупљене штедње.

Од овог правила би могла да одступи једино емисија некредитног новца за инфраструктурне пројекте, уколико влада процени да је изградња одређених објеката приоритет, по цену да новац изгуби мало вредности (куповне моћи), јер ће то бити компензовано већом производњом и прометом у будућем периду. Обзиром да је изградња инфраструктуре такође производња, друштво би имало корист у обе варијанте.

За инфлацију је једино битна количина новца у оптицају у датом тренутку, његова дистрибуција, да ли се емитује у продуктивне сврхе или у систем улази кроз потрошњу и наравно колике су камате и ко их убира, уколико је исти емитован у облику зајма. Количина динара у оптицају никада није износила више од 258 милијарди динара, што је много мање од цифре коју помињеш.

Девизе које пристигну од родбине и пријатеља се продају за динаре (креиране низчега), али се исто тако откупљују, тако да је нето резултат овог промета пораст динарске масе од свега 4,5 милијарде динара (податак за 2009). Те године је двоструко више динара креирано ниизчега путем банкарских зајмова. Међутим, пошто динари нестају из оптицаја сваком отплатом рате кредита, укупна количина новца у оптицају (М1 агрегат) се током 2010 смањила у односу на претходну годину. То значи да је наша привреда у фази стагфлације и да се бори за голи живот, јер јој лажни банкари исисавају новац који је за привреду исто што и крв за организам. Економиста Милорад Илић је објавио податак, да у поређењу са просеком еврозоне, Србија има 3 до 4 пута мању количину динара у оптицају у односу на остварени БДП, што је далеко од потребног нивоа да би привреда иоле нормално функционисала. Отуда толика неликвидност, задуженост и дуги рокови плаћања, при чему се доста робе и услуга никада и не наплати, тако да свако сваком дугује.

"Ако су то јавни пројекти, онда се емитује некредитни новац, тј. новац без обавезе враћања. Предузећа одраде посао на неком јавном добру, нпр. изградњи и реконструкцији инфраструктуре и буду једноставно плаћени за извршену услугу. Исто би важило за физичка лица у случају локалних јавних радова.
Код приватника мора другачије.
Ако би приватној иницијативи дали некредитни новац за покретање производње, власник би могао побећи са парама, без да ишта произведе или чак и да произведе, нема гаранције да ће то бити друштвено прихваћено, тј. да ће роба или услуга имати прођу на тржишту.
Такође, ако би му дали некредитни новац, он би практично платио све своје трошкове: раднике, материјал, опрему или земљиште потпуно џабе и присвојио би поред вишка вредности и један неправедан и несразмеран екстра профит.
Зато приватној иницијативи мора ићи свеж новац у облику кредита са неком благом каматом, па да касније буде ослобођен пореза или да овај буде значајно умањен."

Sa ovim se podebljanim uopste ne slazem,jer sam i sam privatni preduzetnik i smatram da ovo nije u redu.Zasto bih ja bezao sa tim novcem,kad ja zivim u ovoj zemlji,ako mi deca ovde rastu,idu u skolu,radimo i stvaramo ovde,tu pare trosimo,tu razvijam posao kako bih sutra imao laksi zivot...ne tamo negde u Hondurasu,nego ovde,tu gde mi je dom.Zasto bih tako nesto glupo uradio i koliko bi to para meni bilo dato kada bih ja sa tom kolicinom rizikovao za sebe robiju,a za ostale clanove porodice bedu i siromastvo???Svako ko se razume u pojam aktivnog i pasivnog novca,zna jako dobro da se u pravom vodjenju domacinstva ili radnje,nista ne baca.Kada je to nepisano pravilo takvo,a tako je i nikako drugacije,zasto da ja svoju stednju(od svega onog sto svaki dan nisam bacao,nego sam pazljivo skupljao za svoje bolje sutra),tada je logicno da cu stednju uloziti u aktivu(novi posao=nova dobit=bolji zivot),nego da uzimam i najpovoljniji kredit na svetu i placam najpovoljniju mogucu kamatu i tako realno gubim nesto sto je realno moglo lako izbegnuti.

То је само један од разлога, свакако не кључни. Много су битнија она друга два која се тичу незаслуженог екстрапрофита и неизвесности да ли ће роба имати прођу на тржишту. Поента у вези твог питања је да држава нема техничких могућности да сваког јури и проверава, шта је урадио са добијеним некредитним новцем. То што си ти савестан, не значи да су и други. Неко би дошао у искушење да паре једноставно искористи за личну потрошњу, тако да је оно бежање са парама само карикирање. Можда сам требао ставити наводнике. У сваком случају, приватницима не може некредитни новац и ту нема дилеме. Мислим да сам објаснио зашто, али ти свакако питај ако и даље има нејасноћа.

 

[KianyRiws]

1.u gornjem delu texta...ne slazem se sa idejom da se kredit moze dati nekom ko donese biznis plan.Sta je to biznis plan,tj.ko garantuje da ce po bilo kakvom napisanom biznis planu,pazar biti toliki koliko je potreban da firma bude likvidna???Ne postoji na svetu takav biznis plan,mi imamo samo svoje pretpostavke bazirane na nasim posmatranjima kako radnja radi u zadnjih nedelju dana i mesecno(tako barem ja jednom nedekljno racunam troskove za nedelju unapred,racune koji mi dolaze na naplatu,plate,PIO,porezi,,,,a da li cu ispazariti koliko mi treba,to ni sam Bog otac ne zna...to niko nezna.Ako znam samo koliko cu biti duzan sigurno za neke stavke,onda znam sigurno da ne znam koliko cu i ispazariti.Ako bi znao koliko cu ispazariti,tada nikad ne bi imao otpis robe,tj.sve bi mi uvek sto proizvedem bilo i prodato.Prodaja bez mane,sto je i teoretski nemoguce.Kad je vec tako da ne mogu sa sigurnoscu znati koliko cu ispazariti,kako onda da znam kako cu namaknuti pare za ratu kredita,sasvim nebitno ,da li je kredit od strane inostrane banke ili drzavne???Eto,po toj logici,kredit se moze dati samo onom ko zalozi nesto vecu sumu(nekretnina npr.)kao zalog,a ne na osnovu napisanog biznis plana.To bi znaci trebalo precrtati u napisanom modelu.

 

[KianyRiws]

2.u donjem delu texta(tvog odgovora)......

Samostalni preduzetnikznaci da se radi o coveku koji je sam odlucio da radi kod sebe i po potrebi( kako se posao bude razvijao) zaposljava jos nekog.On najvise ocekuje od sebe,tj,svog znanja kako prakticnog tako onog i teoretskog.Od drzave ocekuje da mu obezbedi normalne uslove za radodnosljive poreze,anti-monopolske stroge zakone,bez stampanja para i kreiranja deviznih kurseva po tajkunskoj volji,pogodni krediti za prosirenje posla,niske carine za uvoz masina za proizvodnju.....Pitas,,Da li ce roba imati prodju na trzistu/" Pa to se pitanje 1000puta postavlja pre bilo da se krene uopste u samo pocinjanje biznisa.Posao je takva igra gde se greske skupo placaju i sve mora 100 puta biti provereno pre nego se ucini makar i jedan korak.Naravno da se analizira trziste,zasicenost ili nezasicenost jedne vrste robe,kupovna moc kupaca,potraznja na mesecnom i godisnjem nivou,zarada na mesecnom nivou,koje je vreme potrebno da se ulozeno vrati,koliko je radnika potrebno minimum za pocetak,sredstva za prevoz repromaterijala i gotove robe,knjigovodstvene usluge it.d. it.d.Ne treba drzava nista da proverava.Ako je doticni pametnjakovic odlucio da se zajmi putem kredita kod drzave za otvaranje radnog mesta,a planira sprat da zida jos jedan u nizu...nema problema uopste.Znaju se uslovi za kredit...ne biznis plan,nego ti fino zalozi tu istu kucu,a posao batali,pa kad neces imati od cega da vracas kamatu,jos ce se njih deset nauciti na tvom primeru,kuda vodi cirkusiranje.Oko toga ja ne bi puno lupao glavu,postoje uslovi igre,znaju se rizici,pa ko voli nek izvoli.Na kraju krajeva,ne mozemo svi ni biti veliki privrednici.Zato i postoje kategorije:mali,srednji i veliki.Kreditni novac DA,ali sa kamatom od uvrh glave 3% na godisnjem nivou(pretpostavljam da bi se toliko povecao godisnji BDP).

 

[Zoroastar]

ERROR 404 - PAGE NOT FOUND

Oops! Looks like the page you're looking for was moved or never existed.

Evo linka sa istim sadržajem koji "radi" http://narodnidogovor.rs/plan-za-ekonomski-oporavak/

 

[hakim bej]

"Manifestacija narodne volje" je "daj neku kredu da zivimo dobro, idemo na more i vozimo dobre automobile, i da nista ne radimo, a dugove neka vraca neko drugi, potomci ako ih bude".

Pod ovim sloganom jeste moguc "narodni dogovor".

Onaj ko nudi ovakav "narodni dogovor" je ili zlonameran ili kratkovid.
------------------------------------------------------

Kada nerad premasi dugove, domacin kuce uvodi diktaturu u cilju disciplinovanja ukucana. Diktatura podrazumeva povecanje rada i smanjivanje troskova.

Samo, ovde nema domacina. Svi bi nesto da pitaju razmazene gradjane, dodvoravaju im se obecanjima i lazima, da bi ih glasovi odrzali na povrsini.

 

[fristajler]

Narod bi da živi dobro i tačka. Nisu Srbi baš toliko lenji i neodgovorni kao što navodiš. Dobrim delom je i sistem odgovoran za takvo ponašanje i razmišljanje.

Komentar da bi svi bi nešto da pitaju razmažene građane je upućen na pogrešnu adresu.
Pretpostavljam da si mislio na onaj "novi narodni dogovor" koji promovišu Dveri?
Ovo je nešto drugo, mnogo jednostavnije.
Ne treba narod da se dogovora šta da se radi, nego da se dogovori da da zeleno svetlo rešenju koje im se nudi a to rešenje je sažeto u 2 tačke "narodnog dogovora" koje možeš pronaći na sajtu ako dosad nisi.

Ako ćeš da nastavljaš diskusiju, probaj da se izražavaš više u formi pitanja a manje u formi optužbi.

 

[Astral-Blade]

1.u gornjem delu texta...ne slazem se sa idejom da se kredit moze dati nekom ko donese biznis plan. Sta je to biznis plan,tj.ko garantuje da ce po bilo kakvom napisanom biznis planu,pazar biti toliki koliko je potreban da firma bude likvidna???Prodaja bez mane,sto je i teoretski nemoguce. Kad je vec tako da ne mogu sa sigurnoscu znati koliko cu ispazariti,kako onda da znam kako cu namaknuti pare za ratu kredita,sasvim nebitno ,da li je kredit od strane inostrane banke ili drzavne??? Eto,po toj logici,kredit se moze dati samo onom ko zalozi nesto vecu sumu(nekretnina npr.)kao zalog,a ne na osnovu napisanog biznis plana.To bi znaci trebalo precrtati u napisanom modelu.

Нека врста обезбеђења сигурно да мора постојати. Обзиром да предузетници одговарају за обавезе целокупном личном имовином, не видим проблем да се њима одобравају тзв. микро кредити само уз бизнис план? Наравно да ти нико не гарантује пазар, зато и сносиш ризик и добијаш паре на поверење (кредит). Али ће тај ризик бити неупоредиво мањи након извршене монетарне реформе, јер би новац почео слободно да циркулише и то у оптималној количини. Куповна моћ потрошача би се врло брзо повећала.

Иначе бизнис план у данашњим условима је једна захебанција како би се људима узимале паре, а банкари имали изговор да те откаче приликом тражења кредита. Оно што ја подразумевам под бизнис планом би пре свега био опис делатности и спецификација трошкова, како би се што реалније утврдио износ потребног кредита. На бази тога и уз приложене гаранције ако се ради о већој фирми (залогу или хипотеку), одобравао би се наменски кредит, а паре уплаћивале на рачун добављача.

2.u donjem delu texta(tvog odgovora)......
Pitas,,Da li ce roba imati prodju na trzistu/" Pa to se pitanje 1000puta postavlja pre bilo da se krene uopste u samo pocinjanje biznisa.Posao je takva igra gde se greske skupo placaju i sve mora 100 puta biti provereno pre nego se ucini makar i jedan korak.Naravno da se analizira trziste,zasicenost ili nezasicenost jedne vrste robe,kupovna moc kupaca,potraznja na mesecnom i godisnjem nivou,zarada na mesecnom nivou,koje je vreme potrebno da se ulozeno vrati,koliko je radnika potrebno minimum za pocetak,sredstva za prevoz repromaterijala i gotove robe,knjigovodstvene usluge it.d. it.d.Ne treba drzava nista da proverava.Ako je doticni pametnjakovic odlucio da se zajmi putem kredita kod drzave za otvaranje radnog mesta,a planira sprat da zida jos jedan u nizu...nema problema uopste.Znaju se uslovi za kredit...ne biznis plan,nego ti fino zalozi tu istu kucu,a posao batali,pa kad neces imati od cega da vracas kamatu,jos ce se njih deset nauciti na tvom primeru,kuda vodi cirkusiranje.Oko toga ja ne bi puno lupao glavu,postoje uslovi igre,znaju se rizici,pa ko voli nek izvoli.Na kraju krajeva,ne mozemo svi ni biti veliki privrednici.Zato i postoje kategorije:mali,srednji i veliki.

Kreditni novac DA,ali sa kamatom od uvrh glave 3% na godisnjem nivou(pretpostavljam da bi se toliko povecao godisnji BDP).

Види, када кажемо некредитни новац, ту се мисли на новац без обавезе враћања. Нема никаквих дуговања, јер се у оптицај уноси једноставним плаћањем. Као кад би неки владар у стара времена исковао новац и платио војску или неке мајсторе занатлије и томе слично. Такав новац не треба бркати са бескаматним кредитима, где не постоји камата, већ само треба вратити главницу.

Приватним предузетницима и предузећима би се могли давати и бескаматни кредити, али би увек постојала обавеза враћања главнице. Између осталог и зато што и поред најбољих анализа и процена, нема гаранције да ће твој производ бити тржишно, тј. друштвено прихваћен у довољној мери да оправда добијени новац. Зато се исти мора дати на поверење (кредит). Као што рекох, могло би и без камате, али отом потом. Зависи колика ће бити инфлација, да ли се ради о секторима које треба посебно стимулисати олакшицама и сл.

 

[Miroslav Milovanovic]

Da li su ideje Pokreta ostvarljive?
http://forum.krstarica.com/showthre...icke-krize?p=17556366&viewfull=1#post17556366

 

[KianyRiws]

Нека врста обезбеђења сигурно да мора постојати. Обзиром да предузетници одговарају за обавезе целокупном личном имовином, не видим проблем да се њима одобравају тзв. микро кредити само уз бизнис план? Наравно да ти нико не гарантује пазар, зато и сносиш ризик и добијаш паре на поверење (кредит). Али ће тај ризик бити неупоредиво мањи након извршене монетарне реформе, јер би новац почео слободно да циркулише и то у оптималној количини. Куповна моћ потрошача би се врло брзо повећала.

Иначе бизнис план у данашњим условима је једна захебанција како би се људима узимале паре, а банкари имали изговор да те откаче приликом тражења кредита. Оно што ја подразумевам под бизнис планом би пре свега био опис делатности и спецификација трошкова, како би се што реалније утврдио износ потребног кредита. На бази тога и уз приложене гаранције ако се ради о већој фирми (залогу или хипотеку), одобравао би се наменски кредит, а паре уплаћивале на рачун добављача.

Meni se ovde cini,da ti nisi bas mnogo bio nesto u privatnickim vodama,bez uvrede naravno,sad i ubuduce.Sve sto napisem ili budem napisao,radim u najboljoj nameri,a ne da ovde bilo koga vredjam.Kako ces npr. znati da ce taj XY koji podnese biznis plan sa potrebnim sredstvima za ulaganje uopste i uspeti?Ko je taj ko procenjuje njegovu uopste sposobnost da bude uspesan privatnik?Nikada,to zapamti i priseti se evo odmah,neces u zivotu cuti da neko otvara radnju i vec trazi izgovor da pukne.Niko i nikada to nece uraditi.Srce je puno straha,ali tvoje radno iskustvo i znanje skupljeno iz literature,daje ti pouzdanje kao snazan vetar u ledja da ce i zavrsiti sve kako trebaDa ne govorim o ciklusima u radnim godinama,o kriznim periodima,o greskama kada se najmanje ocekuju...to je pak prica za sebe..Koliko ljudi toliko i cudi.Neko je hrabar,neko oprezan,neko pomalo bojazljiv i preza od svega,neko je presiguran i malo povrsan....znaci,dati sredsstva da neko pocne samostalan biznis,a po nekoj zakonskoj deklamaciji,zarad novih radnih mesta...to ne pije vodu nikako.JEDINO znaci:kredit-povoljna kamata,bez grejs perioda i udri radi.Ja vracam kredit,placam drzavi i kamatu i poreze,svi vuci zadovoljni i ovce na broju.

Види, када кажемо некредитни новац, ту се мисли на новац без обавезе враћања. Нема никаквих дуговања, јер се у оптицај уноси једноставним плаћањем. Као кад би неки владар у стара времена исковао новац и платио војску или неке мајсторе занатлије и томе слично. Такав новац не треба бркати са бескаматним кредитима, где не постоји камата, већ само треба вратити главницу.
Приватним предузетницима и предузећима би се могли давати и бескаматни кредити, али би увек постојала обавеза враћања главнице. Између осталог и зато што и поред најбољих анализа и процена, нема гаранције да ће твој производ бити тржишно, тј. друштвено прихваћен у довољној мери да оправда добијени новац. Зато се исти мора дати на поверење (кредит). Као што рекох, могло би и без камате, али отом потом. Зависи колика ће бити инфлација, да ли се ради о секторима које треба посебно стимулисати олакшицама и сл.

Ovo sa nekreditnim parama samo i jedino vazi za drzavna ulaganja u npr.infrastrukturu,planska i dugorocno isplativa i ona koja su neophodna za jedan normalan civilizacijski zivot i napredak u njemu.Samo i jedino drzava da ulaze,a ne pojedinac,bilo da je vlasnik malog ili veceg biznisa.Razloge sam mahom naveo u prvom delu,a o mahinacijama koje se mogu proizvesti iz ovoga mozemo unedogled...barem smo se mi ovde iz zivih primera toga nagledali do besvesti...toliko smo se mahinacija nagledali,da nam je sada svima pripala muka.Dakle,zakljucak glasi:,,Ne dajmo opet prostora mahinacijama.

Da li su ideje Pokreta ostvarljive?
http://forum.krstarica.com/showthre...icke-krize?p=17556366&viewfull=1#post17556366

Daj molim te da ne pravimo ovde cirkus i pometnju.Pisacemo na zadatu temu na toj temi,a ne da sad iz jedne teme ulazim u drugu...kakav je to razgovor,bez kraja,reda i pocetka?Otvorim temu o ,,gacama",a u nastavku, pisem o tome na ,,vaterpolu"???!!!!

 

[Astral-Blade]

Nasi ekonomski problemi su proizvod opsteg stanja u nasem drustvu(nepostenje dobrog broja gradjana,nerad,lenjost,pogresni zivotni stavovi o nizu vaznih pitanja,pogresne politicke koncepcije,verovanje u svemoc drzave,podmitljivost drzavnih sluzbenika i ostalih iz javnog sektora,samoizbor i samopostavljenje drzavnih i drugih javnih funkcionera ...) i dok se ono ne izmeni nece nastupiti ni bolja ekonomska situacija.

Сигурно да и народ сноси део одговорности, али је у највећој мери крива банкарска и политичка елита која сво време обмањује и перфидно искоришћава тај исти народ, подстичући такве негативне особине.

Stalna veca gradjana me podsecaju na komitete koje ima Gadafi!?

Можда те подсећа, само то нема везе са истином. Ја бих пре рекао да је то изворна или непосредна демократија.

Crna Trava i opstina Stari Grad ne mogu nikada imati jednak broj poslanika,pa ni tada.

То се лако решава сразмерним повећањем броја гласова или поделом на већи број општина.

Sadasnji Ustav je jedna najobicnija neuspela nagodba stranaka.

Нема сумње. Већ члан. 2 је обичан циркус и жвака за неупућене, јер постоји паралелни, невидљиви део власти под контролом банкара.

Vrlo je bitno da iz jednog propalog sistema ne odemo u neku tesku utopiju iz koje necemo moci kasnije da izadjemo bez teskih problema.

Буди сигуран да није утопија. У питању су логичне, у пракси и кроз историју проверене идеје.

Desavalo se vrlo cesto puta da mesne zajednice biraju najgore ljude za predsednike koji su ih kasnije pljackali,jer niko nece da radi drustveni posao potpuno badava.

Врло могуће, али то се онда решава увођењем одређене накнаде за рад, плус што би исти били смењиви у сваком тренутку. Не би имали вишегодишњи мандат, то сигурно.

Predlazem da Komercijalna banka iz mesta izvrsi veliku dokapitalizaciju,a da nasi gradjani postanu glavni akcionari posto se tvrdi da banke lako zaradjuju novac,posebno plasirajuci onaj ziralni,tj. "nepostojeci".Zasto mi da ne ubiramo "kajmak" umesto stranih banaka.

То је прави правцати новац, само је нелегалан (кривотворен). Закони га не познају, а ни јавност већином не зна за њега. Какав црни "непостојећи", кад се њиме обавља промет исто као и са готовином (јединим легалним новцем)? Другим речима, то је новац који постоји де факто, али не и де јуре, при чему се емитује тако да служи превасходно банкарима. Камате које се убирају су практично њихов приватни порез (рекет), док би у нормалним околностима морале припадати буџету.

Davno sam gledao kako Turci otkupljuju sve valute koje su postojale tada u Evropi,a nesto cime se trguje je roba.

Ни динари ни девизе нису роба, тако да њихова "трговина" и није трговина, већ конверзија из једне валуте у другу. Како и под којим условима, је друга ствар. Баци поглед на овај линк: http://narodnidogovor.rs/2011/04/famozni-devizni-kurs-2/

U principu drzava ne treba da bude vlasnik firmi,jer je dokazano u 20. veku da je,uglavnom,bila los gazda. No,da ne budem dogmata.Neka bude vlasnik nekih privrednih subjekata u celosti izuzetno,a kod ostalih najvise do vrednosti od 51%.

Правда и логика кажу да би морала бити власник у случају природних монопола. Сигуран сам да не би волео да ти приватник одређује цену и доступност воде за пиће или да исти буде власник добара која су по природи јавна својина: путеви, паркови, водотокови, телекомуникациона инфраструктура и сл.

Drustvo bez kamata je antiekonomija. Ovo ne znaci da odobravam zelenaske kamate U Srbiji koje danas primenjuju banke i klasicni zelenasi.

Ово ти највише замерам. То је велика заблуда. Кажу кад би рибу у акваријуму питали шта то што прво примећује, вода би била последња ствар. Јер се она доживаљава као нешто дато, постојеће, сасвим уобичајено, па се о томе и не размишља, већ се узима здраво за готово. Исто је и са каматама. Али није одувек било тако. Камате су некада биле забрањене и осуђиване. То што данас нису, само показује колико смо као друштво деградирали.

Постави себи питање, по ком основу би неко убирао профит пуким позајмљивањем новца? Дакле без ризика и труда какав сносе прави инвеститори и предузетници који стварају нове употребне вредности. Ајде кад то одговориш, па ћемо онда даље.

 

[Astral-Blade]

Meni se ovde cini,da ti nisi bas mnogo bio nesto u privatnickim vodama,bez uvrede naravno,sad i ubuduce. Sve sto napisem ili budem napisao,radim u najboljoj nameri,a ne da ovde bilo koga vredjam. Kako ces npr. znati da ce taj XY koji podnese biznis plan sa potrebnim sredstvima za ulaganje uopste i uspeti? Ko je taj ko procenjuje njegovu uopste sposobnost da bude uspesan privatnik? Nikada,to zapamti i priseti se evo odmah,neces u zivotu cuti da neko otvara radnju i vec trazi izgovor da pukne.Niko i nikada to nece uraditi.Srce je puno straha,ali tvoje radno iskustvo i znanje skupljeno iz literature,daje ti pouzdanje kao snazan vetar u ledja da ce i zavrsiti sve kako trebaDa ne govorim o ciklusima u radnim godinama,o kriznim periodima,o greskama kada se najmanje ocekuju...to je pak prica za sebe..Koliko ljudi toliko i cudi.Neko je hrabar,neko oprezan,neko pomalo bojazljiv i preza od svega,neko je presiguran i malo povrsan....znaci,dati sredsstva da neko pocne samostalan biznis,a po nekoj zakonskoj deklamaciji,zarad novih radnih mesta...to ne pije vodu nikako.JEDINO znaci:kredit-povoljna kamata,bez grejs perioda i udri radi.Ja vracam kredit,placam drzavi i kamatu i poreze,svi vuci zadovoljni i ovce na broju.

Нисам ни рекао да сам предузетник, само имај у виду да се овде дискутује о макроекономским темама, а не о вођењу трговинске радње или пекаре. То су два различита нивоа економије, која траже другачија знања и вештине.

Е сад, ако се и ти слажеш да приватницима мора кредит, онда не видим шта је спорно? Баш због те неизвесности и ризика, дали смо му кредит који он мора да оправда и врати или пословањем или продајом имовине. Другим речима, кредитни новац је сам по себи антиинфлаторан, јер временом нестаје из оптицаја. Једини услов је да га емитује држава, како нико никог не би рекетирао приватним порезима (каматама) или уцењивао око одобравања нових кредита (не зна се шта је горе). Када и ако камате убира држава, онда се исте уплаћују у буџет чиме затварамо круг и одржавамо ликвидност (куповну моћ) унутар система. Данас ништа од тога није случај и зато пропадамо као држава и народ, док се банкари и њихове слуге (политичари и тајкуни) богате.

Ovo sa nekreditnim parama samo i jedino vazi za drzavna ulaganja u npr.infrastrukturu,planska i dugorocno isplativa i ona koja su neophodna za jedan normalan civilizacijski zivot i napredak u njemu. Samo i jedino drzava da ulaze,a ne pojedinac,bilo da je vlasnik malog ili veceg biznisa.Razloge sam mahom naveo u prvom delu,a o mahinacijama koje se mogu proizvesti iz ovoga mozemo unedogled...barem smo se mi ovde iz zivih primera toga nagledali do besvesti...toliko smo se mahinacija nagledali,da nam je sada svima pripala muka.Dakle,zakljucak glasi:,,Ne dajmo opet prostora mahinacijama.

Тачно тако