Апостроф

I

Д’Артањан, не Дартањан

Апостроф се обавезно пише приликом преузимања властитих именица из француског језика, али се размак при писању не користи.

II

Кортина д’Aмпецо, не Кортина Дампецо

Властите именице пореклом из италијанског језика такође се пишу са апострофом и без размака.

III

ал’ (< али), не ал

Речи које су окрњене пишу се са апострофом.

IV

нек (< нека), не нек’

Aпостроф се не пише код речи из разговорног језика или дијалектизама.

V

с тобом, не с’ тобом

Предлог с се увек пише без апострофа. Постоји погрешна перцепција да је без самогласника а овај предлог окрњен, те се пише апостроф. Вокал а се повремено само придодаје предлогу с ради лакшег изговора у споју са неком другом речју.

VI

чинит (< чинити), не чинит’

Краћи облик инфинитива, тзв. супин, пише се без апострофа.

VII

ко лутка, не к’о лутка

Aпостроф се не пише уместо вокала који се изгубио услед сажимања.
 

Back
Top