Na olimpijadi 1968.g. u maratonskoj trci Meksiko Sitija , takmičar iz Tanzanije , Džon Stiven Akvari , zbog iscrpljenosti koju je prouzrokovala nadmorska visina , te zbog grčeva pada u više navrata i povređuje koleno i rame , ne odustaje od učešća u trci i stiže poslednji sa više od jednog sata zakašnjenja . Zbog nečega što je više od takmičarskog sporta , što je više od same pobede , Džona je podržao ceo svet , ljudi duž trase ,a posebno publika na stadionu koja je uporno čekala ovog čoveka da stigne na stadion i prođe kroz cilj - ne kao poslednji , već kao pobednik nad pobednicima , zbog onog što je nosio u sebi .
Svi su znali , ceo svet je znao da Džon Stiven Akvari nije čovek koji može da pobedi u toj trci , ali , niko nije znao da gubitnik može da pobedi bol sa takvom požrtvovanom voljom - koja ne učestvuje da bi odustala , već učestvuje da bi istrajala i nadživela svaku bol i sve teškoće ! I baš zbog toga aplauzi za ovakvo male životne takmičare , veći su iskreniji , pa i čovečniji od onih aplauza koje dobijaju pobednici , kojima je , gle čuda , pobeda na tajnovite načine obezbeđena podrškom moćnika i silnika koji kroje ljudske sudbine !
Svi su znali , ceo svet je znao da Džon Stiven Akvari nije čovek koji može da pobedi u toj trci , ali , niko nije znao da gubitnik može da pobedi bol sa takvom požrtvovanom voljom - koja ne učestvuje da bi odustala , već učestvuje da bi istrajala i nadživela svaku bol i sve teškoće ! I baš zbog toga aplauzi za ovakvo male životne takmičare , veći su iskreniji , pa i čovečniji od onih aplauza koje dobijaju pobednici , kojima je , gle čuda , pobeda na tajnovite načine obezbeđena podrškom moćnika i silnika koji kroje ljudske sudbine !
