Apatija u tinejdž dobu

[Путин012]

Imam problem apatičnosti.
Nije potpuna apatija, ali dosta dosta velikog maha uzima. Sedim kući, slušam muziku, jedem, spavan.. u poslednje vreme to je moj život. Naravno i škola, ali tu kao da i ne idem.
Često sam postao bezosećajan u poslednje vreme, nema empatije, nema radosti, nema ni tuge baš. Nemam želju da idem napolje, nemam ni za druženjem. Za vezom dobijem želju, traje kratko i smori me ideja o vezi, nemam već godinu dana nikakvu.
Osećam se jako razočarano u svet oko sebe, ali nekako me mrzi da bilo šta radim.
Čudi me da sam ovo uopššte napisao.

 

[fauler]

To su sve normalne faze za taj uzrast inače to se sve ponavlja kasnije u životu ali se sve to lakše apsorbuje zbog životnog iskustva tako da je dosta komplikovano to kada kažu sve je lako kad si mlad jer u neku ruku jeste ali u neku baš i ne jer kako stariš mnoge stvari ti se razmagle i lakše se nosiš sa nekim stvarima koje su te mučile recimo u mladosti.

 

[faraonn]

...to je trazenje sebe i pokusaj da se roditelje ne konsultuju
Doba kad se sve zna i niko te ne razumije
otpor svakom savjetu a narocito roditeljskom
jer je uvijek u znaku komande
sa prikrivenim smjeskom ...apatija preovlada narocito ako su roditelji jaceg autoriteta i uvijek hoce
da bude onako kako kazu...smislja se samo diverzija i kontra...
Nikad nijesam sebi dozvolio , usled toga, da namecem moju volju ili zelju
mozda je i jest bila greska ali,
pratio sam svaki korak njihov ne mijesajuci se...strahovao jer su zaista obojica imali
vrlo problematicno drustvo sto i jest moja krivica
usljed okruzenja i mog 'opisa posla'
Danas je otac u apatiji
ali je strah zavrsen ...takodje i moji nervi...

 

[Џорџи]

Imam problem apatičnosti.
Nije potpuna apatija, ali dosta dosta velikog maha uzima. Sedim kući, slušam muziku, jedem, spavan.. u poslednje vreme to je moj život. Naravno i škola, ali tu kao da i ne idem.
Često sam postao bezosećajan u poslednje vreme, nema empatije, nema radosti, nema ni tuge baš. Nemam želju da idem napolje, nemam ni za druženjem. Za vezom dobijem želju, traje kratko i smori me ideja o vezi, nemam već godinu dana nikakvu.
Osećam se jako razočarano u svet oko sebe, ali nekako me mrzi da bilo šta radim.
Čudi me da sam ovo uopššte napisao.

Pa nema coveka da nije to prosao,sad ti je bar lako da skapiras i da hoces sve to ne mozes zbog pandemije,tesko da covek ceni ono sto ima dok nesto drago ne izgubi poput zdravlja ili clana familije,ono da nadjes ribu leteo bi ulicom ko vrabac i sve bi dobilo smisao iako ga nema,i prijatelja sto se tice svako trazi isto sto i ti i kad nadje primarno ti ides u drugi-peti plan,znaci samo ti ostaje ne/zadovoljstvo sobom ,sto je poenta naci u zivotu inace nema smisla

 

[86bogomoljka]

Када ми је син пред крај првог разреда средње школе дошао и рекао ”Нисам срећан” мислила сам да ћу да свиснем. Није рекао да је несрећан, него да није срећан. Цео дан сутрадан на послу сам избегавала људе да не виде сузе. А онда сам схватила да је најпаметније што је урадио дошао и емоцију поделио са мном. Да то значи да примећује проблем, не занемарује га, спреман је и да га подели, да има поверење у мене, да нам је комуникација добра.
Не кажем ти ово да би штитио родитеље или старијег брата/ сестру. Него напротив, да то поделиш са неким блиским а искуснијим. Не прича се све мами, ни не треба. Другари су за један вид комуникације. Али када се ради о препознавању нових, непознатих емоција, када ниси сигуран шта ти се дешава, када се озбиљно преиспитујеш, јако је битан разговор са неким зрелијим у кога си сигуран да ти жели добро, без бојазни да ћеш бити погрешно протумачен.
У случају који сам навела дошло је до неког осећаја усамљености. Другари из основне на једну страну, нови из средње још нису стигли да се зближе. Убрзо је нашао девојку и све се вратило на старо. Очито му је то у том тренутку фалило.
После неколико година га питам с времена на време има ли сличних ситуација као онда- нема.
Тако да се надам да ћеш и ти наћи свој начин да то превазиђеш. Али и да ћеш допустити неком твом да ти олакша и то поделите.

 

[Обилић]

... nekako me mrzi da bilo šta radim.
Čudi me da sam ovo uopššte napisao.

Огромну енергију ти узима раст физички и психички.

Дакле објашњење је једноставно али зипа,
узраст у коме си је и највеће чистилиште - многи га не преживе !

Не буди преозбиљан, али немој ни да си неозбиљан ...
Уосталом послушај:

 

[krompir 2.1.]

apatija devojka najmilija

 

[krompir 2.1.]

ali najjaci si sa ovim "razocarao u svet oko sebe" ... hebote ja sam razocaran od 2000-te pa se ne nerviram.
ko me hebe sto nisam clan partije

 

[Путин012]

ali najjaci si sa ovim "razocarao u svet oko sebe" ... hebote ja sam razocaran od 2000-te pa se ne nerviram.
ko me hebe sto nisam clan partije

Eh. Ti si zreo čovek valjda zato.
Ja ne umem da se nosim sa pritiskom. Makar ne još uvek. Jako me nervira sve.

 

[krompir 2.1.]

Eh. Ti si zreo čovek valjda zato.
Ja ne umem da se nosim sa pritiskom. Makar ne još uvek. Jako me nervira sve.

e jesi blesav i nemastovit pa ti treba da nerviras pritisak a ne on Tebe.

Esi gledao Montipajtnovce ? Olvej luk on d brajt sajd of lajf

Zamisli da se svi prepustimo "nekom osecaju" ... ne bi bilo dovoljno mostova da poskacemo u reke koliko nas ima.
nadji neki lajt motiv u zivotu, napravi mini polugodisnji plan. Nece se ostvariti ali ga napravi. I radi na njemu da se ostvari.
E onda kad ga ostvaris vdeces da ce i sam poceti da verujes u cuda.

Life is peace of shit if you look in it ... and beacusu that

alvej luk on d brajt sajd of lajf ... la la la la l a

 

[Susan Sto Helit]

Imam problem apatičnosti.
Nije potpuna apatija, ali dosta dosta velikog maha uzima. Sedim kući, slušam muziku, jedem, spavan.. u poslednje vreme to je moj život. Naravno i škola, ali tu kao da i ne idem.
Često sam postao bezosećajan u poslednje vreme, nema empatije, nema radosti, nema ni tuge baš. Nemam želju da idem napolje, nemam ni za druženjem. Za vezom dobijem želju, traje kratko i smori me ideja o vezi, nemam već godinu dana nikakvu.
Osećam se jako razočarano u svet oko sebe, ali nekako me mrzi da bilo šta radim.
Čudi me da sam ovo uopššte napisao.

I?
Ti si tinejdžer? (I mod ovde, zanimljivo ), ali mislim, tinejdžer si? I, to što osećaš te čudi?
Dobrodošao u klub svih koji su ikada bili adolescenti.

 

[Путин012]

I?
Ti si tinejdžer? (I mod ovde, zanimljivo ), ali mislim, tinejdžer si? I, to što osećaš te čudi?
Dobrodošao u klub svih koji su ikada bili adolescenti.

Mod sam na tinejdž podforumu .
Čudi me jer.. nekako ljudi oko mene žive i uživaju, ja sedim kući i ne radim ništa.

 

[Susan Sto Helit]

Mod sam na tinejdž podforumu .
Čudi me jer.. nekako ljudi oko mene žive i uživaju, ja sedim kući i ne radim ništa.

Znam da ću ti zvučati kao tvoja rođena matora tetka (ako imaš takvu), ali PROĆI ĆE. Kao što će te proći i neosnovani napadi euforije i ideje da možeš pokoriti svet. Kao što će te proći i SVEST da si samo ti u pravu a svi su drugi budale, zatucane i pokvarene, i ništa osvetu ne razumeju dok si samo ti pronikao u srž univerzuma.

To su sve normalne stvari za tvoje godine. Naravno da nisu lepe ( ja sam bila besna ko ker kad sam ih imala), ali s vremenom prođu i kad se osvrneš tamo negde u cirka 25-oj bude ti smešno šta si koji moj uopšte dramio.

Jedna od prednosti zrelosti, jeste to što više ne moraš da se zaebavaš s tinejdžerskim mahnitanjem i glupostima (za koje svatiš da su gluposti bile tek kasnije). Naravno, onda dođu drugi problemi ali ej, život nije savršen.

 

[Путин012]

Znam da ću ti zvučati kao tvoja rođena matora tetka (ako imaš takvu), ali PROĆI ĆE. Kao što će te proći i neosnovani napadi euforije i ideje da možeš pokoriti svet. Kao što će te proći i SVEST da si samo ti u pravu a svi su drugi budale, zatucane i pokvarene, i ništa osvetu ne razumeju dok si samo ti pronikao u srž univerzuma.

To su sve normalne stvari za tvoje godine. Naravno da nisu lepe ( ja sam bila besna ko ker kad sam ih imala), ali s vremenom prođu i kad se osvrneš tamo negde u cirka 25-oj bude ti smešno šta si koji moj uopšte dramio.

Jedna od prednosti zrelosti, jeste to što više ne moraš da se zaebavaš s tinejdžerskim mahnitanjem i glupostima (za koje svatiš da su gluposti bile tek kasnije). Naravno, onda dođu drugi problemi ali ej, život nije savršen.

Al proćiće i mladost u tome da ću blejati kući i ne raditi ništa.. potencijalno ostanem i bez društva i žene kasnije u životu i svašta.. pasti u samom početku, jako loše, ne vidim izlaz. Znam za ovo što si rekla da sad ne vidim, da mislim da sam ja uvek pravilan, a drugi gršee itd, toga sam svesan da samo hormoni itd me teraju na takve stvari, ali ovo.. imam strica koji je ostao sam, samo zato jer je ceo život bio i ostao asocijalan. Ne želim takvu sudbinu, a ne znam kako da je promenim.

 

[Susan Sto Helit]

Al proćiće i mladost u tome da ću blejati kući i ne raditi ništa.. potencijalno ostanem i bez društva i žene kasnije u životu i svašta.. pasti u samom početku, jako loše, ne vidim izlaz. Znam za ovo što si rekla da sad ne vidim, da mislim da sam ja uvek pravilan, a drugi gršee itd, toga sam svesan da samo hormoni itd me teraju na takve stvari, ali ovo.. imam strica koji je ostao sam, samo zato jer je ceo život bio i ostao asocijalan. Ne želim takvu sudbinu, a ne znam kako da je promenim.

ZNAM da ću ti zvučati ko matora kokoška (kad sam ja bila u gimnaziji, svi su mi odrasli zvučali ko retardi koji ništa ne razumeju, ni o čemu nemaju pojma i apsolutno ne shvataju kako je meni) ali jedini odgovor jeste da će te PROĆI.

Potpuno sam svesna da misliš da neće nikad, jer sam i ja mislila da nikad neće. Ja sam bila sto posto sigurna da sam našla sebe, i da ću se tako osećati i misliti do kraja života jer sam to, bože, ja. Potpuno razumem da je praktični nemoguće, a i pomalo bezobrazno, reći nekome ko je u tvojoj situaciji (a u situaciji u kojoj sam i sam bila) ma ne beri brige, to će proći. Ko je god meni to bio rekao tih godina, mrzela sam ga iz dna duše i mislila da je budala.

Ali, ja nemam, stvarno, drugi odgovor osim: osećaćeš se drukčije.

Stric je možda bio introvertan po sebi, neovisno o njegovoj adolescenciji. Zašto misliš da to što je on na kraju (?) ispao ima ikakve veze s tobom? Ili s tim kakav je bio kao tinejdžer? Ja sam bila mnogo extrovertnija tokom svoje adolescencije, i tek kad sam stvarno odrasla postala sam pravi introvert. Tokom formirajućih godina (u kojma si ti sada) dese se stvari koje ti mogu odrediti put (mada ne moraju). Razlozi tvog strica NE moraju biti nikakav znak da će se tebi desiti što i njemu (o tome da li je introvertnost uopšte zlo neću sada jer nije topic)

 

[Путин012]

ZNAM da ću ti zvučati ko matora kokoška (kad sam ja bila u gimnaziji, svi su mi odrasli zvučali ko retardi koji ništa ne razumeju, ni o čemu nemaju pojma i apsolutno ne shvataju kako je meni) ali jedini odgovor jeste da će te PROĆI.

Potpuno sam svesna da misliš da neće nikad, jer sam i ja mislila da nikad neće. Ja sam bila sto posto sigurna da sam našla sebe, i da ću se tako osećati i misliti do kraja života jer sam to, bože, ja. Potpuno razumem da je praktični nemoguće, a i pomalo bezobrazno, reći nekome ko je u tvojoj situaciji (a u situaciji u kojoj sam i sam bila) ma ne beri brige, to će proći. Ko je god meni to bio rekao tih godina, mrzela sam ga iz dna duše i mislila da je budala.

Ali, ja nemam, stvarno, drugi odgovor osim: osećaćeš se drukčije.

Stric je možda bio introvertan po sebi, neovisno o njegovoj adolescenciji. Zašto misliš da to što je on na kraju (?) ispao ima ikakve veze s tobom? Ili s tim kakav je bio kao tinejdžer? Ja sam bila mnogo extrovertnija tokom svoje adolescencije, i tek kad sam stvarno odrasla postala sam pravi introvert. Tokom formirajućih godina (u kojma si ti sada) dese se stvari koje ti mogu odrediti put (mada ne moraju). Razlozi tvog strica NE moraju biti nikakav znak da će se tebi desiti što i njemu (o tome da li je introvertnost uopšte zlo neću sada jer nije topic)

Ne kažem da je introvertnost zlo, samo hoću i da izlazim malo.. dosadno mi je sve više.
Ne kažem da ću ja biti isto kao i stric, ali kažem da je moguće da nikad ne prođe. Vidim strica kako sam trune i to me pogađa, pogotovo što se plašim da doživim isto što i on... Ali da valjda vredi verovati vam, da će zapravo proći, kad dostignem visinu mira u svom životu.