- Poruka
- 390.390
Termin Antropocen označava kolektivni efekat čovečanstva na planetarni ekosistem na način da je upitan sam ljudski opstanak, koji ce dovesti do izumiranja vrsta.
Gledajuci iz svemira nema nijednog mesta na Zemlji na kojem nije uočljiv čovekov uticaj.
Predstavnik Smitsonijana za nauku Džon Kres objašnjava da na Zemlju, u njenoj 4,6 milijardi godina dugoj istoriji, nikada nijedna vrsta nije imala uticaj kakav danas na planetu imaju ljudi.
Pobornici teze o antropocenu tvrde i da doba ljudi ne obeležavaju samo klimatske promene. Ono se odnosi i na nestanak ozonskog omotača, poremećaj u kruženju azota i fosfora, acidifikaciju okeana, hemikalije koje izazivaju endokrine poremećaje i seču šuma.
Jedna od stvari oko koje se stručnjaci ne slažu jeste kada je počeo antropocen. Neki su mišljanja da su početak te epohe obeležili industrijalizacija i upotreba atomske bombe.
Iako zvanično živimo u epohi Holocen, koja je počela nakon ledenog doba (pre 11.700 godina), u međunarodnim krugovima geonauka već decenijama se razmatra upotreba novog eološkog termina Antropocen, koji označava početak nove epohe u kojoj dominiraju ljudi. Poseban podsticaj ovakvom zalaganju i polemikama pruža činjenica da su ljudi trajno izmenili deo svog prirodnog okruženja. Čovek je gotovo u svim sferama Zemlje poremetio prirodne tokove i procese. Nije tajna da su ljudi krivi za izumiranje brojnih vrsta biljaka i životinja, uništavanje njihovih životnih staništa, povećanje koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi, zagađenje i podizanje nivoa Svetskog mora, uništavanje šumskog pokrivača i konstantno širenje urbanih područja. Termin Antropocen bi zvanično trebalo da usvoji Međunarodna unija geoloških nauka (IUGS) koja imenuje i definiše epohe. Ono oko čega se brojni geolozi, antropolozi i drugi stručnjaci ne slažu jeste vreme početka ove epohe.
Kao period početka Antropocena predlagan je početak industrijske revolucije. Industrijalizacija donosi ubrzan društveni razvoj i uvećanu upotrebu fosilnih goriva, a postoje i brojni zapisi u ledenim jezgrima koji beleže povećanje koncentracije ugljen-dioksida i metana u ovom periodu.
Međutim, većina naučnika se slaže da bi Antropocen trebalo posmatrati od ’50-ih godina prošlog veka. Ovo je period kada dolazi do širenja radioaktivnh elemenata na celoj planeti nakon testiranja brojnih nuklearnih bombi. Pored toga, ono što svakako obeležava drugu polovinu prošlog veka je takozvano „Veliko ubrzanje”. Ovaj pojam podrazumeva ubrzan rast populacije i ljudskih aktivnosti, pojavu novih tehnologija i ubrzan tehnološki razvoj, ubrzavajući tempo korišćenja energije i emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte. To su faktori koji su najviše uticali na transformaciju odnosa između prirode i čoveka, a desili su se u vremenskom rasponu od svega 60 do 70 godina.
Ukoliko želimo da razumemo u kom pravcu idemo, dovoljno je samo da se zapitamo kakvo okruženje možemo da očekujemo za naše potomke, na primer, 2100. godine. Sa daljim porastom broja stanovnika i društvenim i ekonomskim razvojem, nastaju novi ekološki problemi, dok nismo ni blizu rešenja za većinu postojećih. Možda bi formalizacijom Antropocena učinili veliki korak ka razumevanju i prihvatanju naše ogromne odgovornosti prema Zemlji, s obzirom da smo mi njeni glavni upravljači i da smo u mnogim aspektima preuzeli ulogu prirode, koja nam svakako neće ostati dužna.
Koncept Antropocena bi trebalo da nas osvesti da nikada više nećemo moći da povratimo okruženje kakvo je bilo u prošlosti i da bi trebalo da razmišljamo o tome šta treba da uradimo i na koji način možemo da unapredimo svet i okruženje koje smo stvorili.
(n1 i eko blog)
Gledajuci iz svemira nema nijednog mesta na Zemlji na kojem nije uočljiv čovekov uticaj.
Predstavnik Smitsonijana za nauku Džon Kres objašnjava da na Zemlju, u njenoj 4,6 milijardi godina dugoj istoriji, nikada nijedna vrsta nije imala uticaj kakav danas na planetu imaju ljudi.
Pobornici teze o antropocenu tvrde i da doba ljudi ne obeležavaju samo klimatske promene. Ono se odnosi i na nestanak ozonskog omotača, poremećaj u kruženju azota i fosfora, acidifikaciju okeana, hemikalije koje izazivaju endokrine poremećaje i seču šuma.
Jedna od stvari oko koje se stručnjaci ne slažu jeste kada je počeo antropocen. Neki su mišljanja da su početak te epohe obeležili industrijalizacija i upotreba atomske bombe.
Iako zvanično živimo u epohi Holocen, koja je počela nakon ledenog doba (pre 11.700 godina), u međunarodnim krugovima geonauka već decenijama se razmatra upotreba novog eološkog termina Antropocen, koji označava početak nove epohe u kojoj dominiraju ljudi. Poseban podsticaj ovakvom zalaganju i polemikama pruža činjenica da su ljudi trajno izmenili deo svog prirodnog okruženja. Čovek je gotovo u svim sferama Zemlje poremetio prirodne tokove i procese. Nije tajna da su ljudi krivi za izumiranje brojnih vrsta biljaka i životinja, uništavanje njihovih životnih staništa, povećanje koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi, zagađenje i podizanje nivoa Svetskog mora, uništavanje šumskog pokrivača i konstantno širenje urbanih područja. Termin Antropocen bi zvanično trebalo da usvoji Međunarodna unija geoloških nauka (IUGS) koja imenuje i definiše epohe. Ono oko čega se brojni geolozi, antropolozi i drugi stručnjaci ne slažu jeste vreme početka ove epohe.
Kao period početka Antropocena predlagan je početak industrijske revolucije. Industrijalizacija donosi ubrzan društveni razvoj i uvećanu upotrebu fosilnih goriva, a postoje i brojni zapisi u ledenim jezgrima koji beleže povećanje koncentracije ugljen-dioksida i metana u ovom periodu.
Međutim, većina naučnika se slaže da bi Antropocen trebalo posmatrati od ’50-ih godina prošlog veka. Ovo je period kada dolazi do širenja radioaktivnh elemenata na celoj planeti nakon testiranja brojnih nuklearnih bombi. Pored toga, ono što svakako obeležava drugu polovinu prošlog veka je takozvano „Veliko ubrzanje”. Ovaj pojam podrazumeva ubrzan rast populacije i ljudskih aktivnosti, pojavu novih tehnologija i ubrzan tehnološki razvoj, ubrzavajući tempo korišćenja energije i emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte. To su faktori koji su najviše uticali na transformaciju odnosa između prirode i čoveka, a desili su se u vremenskom rasponu od svega 60 do 70 godina.
Ukoliko želimo da razumemo u kom pravcu idemo, dovoljno je samo da se zapitamo kakvo okruženje možemo da očekujemo za naše potomke, na primer, 2100. godine. Sa daljim porastom broja stanovnika i društvenim i ekonomskim razvojem, nastaju novi ekološki problemi, dok nismo ni blizu rešenja za većinu postojećih. Možda bi formalizacijom Antropocena učinili veliki korak ka razumevanju i prihvatanju naše ogromne odgovornosti prema Zemlji, s obzirom da smo mi njeni glavni upravljači i da smo u mnogim aspektima preuzeli ulogu prirode, koja nam svakako neće ostati dužna.
Koncept Antropocena bi trebalo da nas osvesti da nikada više nećemo moći da povratimo okruženje kakvo je bilo u prošlosti i da bi trebalo da razmišljamo o tome šta treba da uradimo i na koji način možemo da unapredimo svet i okruženje koje smo stvorili.
(n1 i eko blog)
