Antidepresiv LATA, iskustva

[Senni]

Prepisana mi je lata pre mesec dana.. za pocetak pola tablete,odnosno 5mg. Pocela sam da pijem, i izasao mi osip, da bi mi psihijatar rekao da hoce to zbog kombinacije sa antidepresivima sa grejpom, koji sam inace pila sva tri dana dok sam pila latu..to je po sastavu escitaloprama. I prestala sam sa terapijom zbog osipa. Sada bih opet krenula.. ima li neko iskustva sa tim? Inace sam anksiozna i prisutna je velika hipohondrija... Zbog toga sam dobila.

 

[Sarvaš]

 

[ljubota]

ne znam za taj lek,ali moja majka je u teškoj depresiji i već mesecima pije eglonil u kombinaciji sa kalistom.
eglonil je totalno umrtvi i uspori...kalista bi trebala da donese dobro raspoloženje,ali još ništa,a trebalo je da deluje posle 2 nedelje uzimanja...
kad smo rekli doktorici,ona je pojačala eglonil,kad smo videli da od duple doze,ponaša se ko biljka,prestali smo i vratili na redovnu...
100 puta dnevno je tešim preko skajpa, da nema čega da se boji,da je sve to umišljeno i da će sve to proći...
Nema nikave volje za ništa,ništa i ne radi,ništa ne prati,sve događaje na tv-u vezuje za sebe i neku krivicu za nešto...
kuću je posve zapustila,mnogo se udebljala...srce mi se kida,a ne mogu biti sa njom...

- - - - - - - - - -

Pogledajte prilog 391314

Veruj mi da bih bio presrećan da takav antidepresiv pomaže kod moje majke...ali na žalost

 

[Afroo]

ne znam za taj lek,ali moja majka je u teškoj depresiji i već mesecima pije eglonil u kombinaciji sa kalistom.
eglonil je totalno umrtvi i uspori...kalista bi trebala da donese dobro raspoloženje,ali još ništa,a trebalo je da deluje posle 2 nedelje uzimanja...
kad smo rekli doktorici,ona je pojačala eglonil,kad smo videli da od duple doze,ponaša se ko biljka,prestali smo i vratili na redovnu...
100 puta dnevno je tešim preko skajpa, da nema čega da se boji,da je sve to umišljeno i da će sve to proći...
Nema nikave volje za ništa,ništa i ne radi,ništa ne prati,sve događaje na tv-u vezuje za sebe i neku krivicu za nešto...
kuću je posve zapustila,mnogo se udebljala...srce mi se kida,a ne mogu biti sa njom...

- - - - - - - - - -




Veruj mi da bih bio presrećan da takav antidepresiv pomaže kod moje majke...ali na žalost

..a da joj doktor skroz promeni terapiju, da iskljuci oba leka i proba da joj da Rivotril koji je meni recimo odlican....i jos neki laganiji antidepresiv Calixta je uzas zivi,
ja sam to jednom samo popila polovinu i 3 dana i 2 noci fakticki nisam znala ni gde sam posteno....preja je lek i koga god znam nije mu bas nesto prijao...
...probaj da joj nadjes neko drustvo nekog ko ce malo da razgovara sa njom, proseta, nasmeje je...

 

[cherry_pie]

Prepisana mi je lata pre mesec dana.. za pocetak pola tablete,odnosno 5mg. Pocela sam da pijem, i izasao mi osip, da bi mi psihijatar rekao da hoce to zbog kombinacije sa antidepresivima sa grejpom, koji sam inace pila sva tri dana dok sam pila latu..to je po sastavu escitaloprama. I prestala sam sa terapijom zbog osipa. Sada bih opet krenula.. ima li neko iskustva sa tim? Inace sam anksiozna i prisutna je velika hipohondrija... Zbog toga sam dobila.

Jao ljudi, zaboga vise sa tim psihijatrijskim lekovima. Ma dokle vise ! ! !
Upamtite da se bilo koja ''psihijatrijska '' bolest ne moze leciti lekovima (pa cak ni psihoze) ! ! !
Vecina tih lekova uopste ne deluje, a samo nekih 30% malo pomogne pacijentu, dok 50% lekova ima veoma slabo dejstvo. Lek ne moze da resi vas problem. To morate sami. Ako ne mozete sami, pomirite se sa sudbininom i probajte da radite sto vise stvari koje volite a mozete ! ! !Nadjite jednog jedinog pravog prijatelja uz neki kompromis, zajedno podelite brige, izbegavajte svadje, stresove, cinite dobro i dobro ce vam se kad tad vratiti. Bes i agresivnost ispraznite na nesto sto je korisno tipa teretana, dranje u prirodi kad vas niko ne cuje, udaranje u boks, pricanje sa prijateljem isl.Malo po malo radite nesto korisno da biste razvili samopouzdanje. Klonite se nevolja. Prihvatite sebe sa svim vrlinama i manama. Ako mozete bavite se sto cesce nekim sporom. Udisite svez vazduh. Neka vam se ishrana prvenstveno bazira na vocu i povrcu sa sto manje cesera, slatkisa, belog hleba, ulja i zejtina. Nedeljom ujutru idite na liturgije, molite se Bogu. To bih vas savetovao. Pomocice vam vise nego lekovi. Verujte mi.

Doktor Medicine.

 

[Afroo]

Jao ljudi, zaboga vise sa tim psihijatrijskim lekovima. Ma dokle vise ! ! !
Upamtite da se bilo koja ''psihijatrijska '' bolest ne moze leciti lekovima (pa cak ni psihoze) ! ! !
Vecina tih lekova uopste ne deluje, a samo nekih 30% malo pomogne pacijentu, dok 50% lekova ima veoma slabo dejstvo. Lek ne moze da resi vas problem. To morate sami. Ako ne mozete sami, pomirite se sa sudbininom i probajte da radite sto vise stvari koje volite a mozete ! ! !Nadjite jednog jedinog pravog prijatelja uz neki kompromis, zajedno podelite brige, izbegavajte svadje, stresove, cinite dobro i dobro ce vam se kad tad vratiti. Bes i agresivnost ispraznite na nesto sto je korisno tipa teretana, dranje u prirodi kad vas niko ne cuje, udaranje u boks, pricanje sa prijateljem isl.Malo po malo radite nesto korisno da biste razvili samopouzdanje. Klonite se nevolja. Prihvatite sebe sa svim vrlinama i manama. Ako mozete bavite se sto cesce nekim sporom. Udisite svez vazduh. Neka vam se ishrana prvenstveno bazira na vocu i povrcu sa sto manje cesera, slatkisa, belog hleba, ulja i zejtina. Nedeljom ujutru idite na liturgije, molite se Bogu. To bih vas savetovao. Pomocice vam vise nego lekovi. Verujte mi.

Doktor Medicine.

...e svaka ti cast doktore nisi mogao bolji savet da das, koliko si godina studirao i gde kad si sve to tako lepo naucio....,m?

..takav savet dajes nekom ko od prlike brine za majku, a majka moze da ima oko 60-70 godine, pa da ide u teretanu i udara u dzak ili da izadje po gradu i traz bilo kakvog
najboljeg prijatelja pa i uz kompromis, a lekove da ne koristi...ma savrseno, bravooooooooo

 

[mikelo90]

katedra psihijatrije na beogradskom medicinskom faksu je specificna u odnosu na ostale katedre po tome sto na katedri psihijatrije ima jedan profesor kod koga godinama ljudi prolaze lako, skoro bez ikakvog znanja. njega kad izvuces, gotovo da ne moras ni da spremas ispit. poznajem dosta kolega koje ne bi znale ni da pravilno definisu sta je to depresija, pa onda moze da se naidje na lekare koji govore razne nebuloze.

 

[Afroo]

katedra psihijatrije na beogradskom medicinskom faksu je specificna u odnosu na ostale katedre po tome sto na katedri psihijatrije ima jedan profesor kod koga godinama ljudi prolaze lako, skoro bez ikakvog znanja. njega kad izvuces, gotovo da ne moras ni da spremas ispit. poznajem dosta kolega koje ne bi znale ni da pravilno definisu sta je to depresija, pa onda moze da se naidje na lekare koji govore razne nebuloze.

...hvala Mikelo, nisam za to ni cula, pa sam skroz iznenadjena ovakvim komentarom gdina Doktora...

 

[ljubota]

Jao ljudi, zaboga vise sa tim psihijatrijskim lekovima. Ma dokle vise ! ! !
Upamtite da se bilo koja ''psihijatrijska '' bolest ne moze leciti lekovima (pa cak ni psihoze) ! ! !
Vecina tih lekova uopste ne deluje, a samo nekih 30% malo pomogne pacijentu, dok 50% lekova ima veoma slabo dejstvo. Lek ne moze da resi vas problem. To morate sami. Ako ne mozete sami, pomirite se sa sudbininom i probajte da radite sto vise stvari koje volite a mozete ! ! !Nadjite jednog jedinog pravog prijatelja uz neki kompromis, zajedno podelite brige, izbegavajte svadje, stresove, cinite dobro i dobro ce vam se kad tad vratiti. Bes i agresivnost ispraznite na nesto sto je korisno tipa teretana, dranje u prirodi kad vas niko ne cuje, udaranje u boks, pricanje sa prijateljem isl.Malo po malo radite nesto korisno da biste razvili samopouzdanje. Klonite se nevolja. Prihvatite sebe sa svim vrlinama i manama. Ako mozete bavite se sto cesce nekim sporom. Udisite svez vazduh. Neka vam se ishrana prvenstveno bazira na vocu i povrcu sa sto manje cesera, slatkisa, belog hleba, ulja i zejtina. Nedeljom ujutru idite na liturgije, molite se Bogu. To bih vas savetovao. Pomocice vam vise nego lekovi. Verujte mi.

Doktor Medicine.

E moj doktore...
Trenutno smo u fazi da prestajemo da jedemo,jer imamo zmije u stomaku,pa da ih ne hranimo...
Mnogo smo daleko od teretane,prijatelja i boksa....

 

[Radovan Četvrti]

Opet stara priča o depresiji i lekovima.

Koliko su antidepresivi efikasni pokazuje nagla ekspanzija ove "bolesti" danas u razvijenom svetu.

Evo, došlo se do cifre od 350 miliona.

http://www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2015&mm=01&nav_id=949869

A gledano na američko iskustvo, nije prevashodno vezana za siromaštvo.

Neverovatno je koliko mi od brega ne vidimo planinu. Koliko zatvaramo oči pred ovim očigledno jasnim problemom.

Depresija nema organski uzrok, već su okidači za nastajanje ovog stanja čisto psihološke prirode.

Lekovi , antidepresivi koji deluju na naše organske sklopove ne mogu izlečiti depresiju.

Elementarna logika nalaže da je lek koncipiran da neutrališe i eliminiše uzročnika obolenja.

To normalno funkcioniše kod svih bolesti kod kojih je uzročnik materijalne prirode.

Ali ne i kod depresije?

Uzročnik ovog stanja je složićete se, nematerijalne prirode. Uzroci ovog stanja su imaginarni (lat. imaginarius) , zamišljeni ili izmišljeni .

Ovo dalje implicira da je IRACIONALNO lečiti lekovima bolest koja nema organskog ili materijalnog uzročnika!

Po staroj dobroj logici "klin se klinom izbija" pravi lek protiv ove bolesti treba tražiti na sasvim drugom mestu.

I on je naravno imaginaran, i gotovo 100 % efikasan.

Zašto ga medicina danas ne traži ? Svima je jasno.

 

[mikelo90]

Radovane, tragicno je koliko nisi svestan svog neznanja. Procitaj neki udzbenik na ovu temu, batali blogove, sinak.

 

[Radovan Četvrti]

Radovane, tragicno je koliko nisi svestan svog neznanja. Procitaj neki udzbenik na ovu temu, batali blogove, sinak.

Moj sin je tvoje godište sinak, pa shodno tome imam pravo da te ovako oslovljavam.
Sa tvoje strane to liči na provokaciju "doktore".


A da možda ti ne želiš da me demasntuješ ?

Postoji li možda po tebi neki organski uzrok depresiji ?

 

[mikelo90]

Moj sin je tvoje godište sinak, pa shodno tome imam pravo da te ovako oslovljavam.
Sa tvoje strane to liči na provokaciju "doktore".

Onda da ja tebe zovem deda? To je taj nivo. Kad ti ljudi dozvole da ih nazivas "sinak", onda je ok. U suprotnom je provokacija.

 

[Radovan Četvrti]

Pa ovo sinak mi je nekako baš simpatično, a i uklapa se u tvoju i moju starosnu dob. Mogao bih da ti budem tata sinak, ali ovo deda je malo previše.

A još nisi ukapirao ko je Sofronije ?

 

[Adriana Lima]

u americku vojsku ne primaju one koji su ikad u zivotu koristili antidepresive...inace svi oni nesretnici koji polude pa poubijaju sve koji im se nadju na putu bili su leceni antidepresivima...a krive ih i za mnoga samoubistva...menjaju hemiju u mozgu sa tim se ne igra nisu to bombonice

 

[Klonirani Šime]

Prepisana mi je lata pre mesec dana.. za pocetak pola tablete,odnosno 5mg. Pocela sam da pijem, i izasao mi osip, da bi mi psihijatar rekao da hoce to zbog kombinacije sa antidepresivima sa grejpom, koji sam inace pila sva tri dana dok sam pila latu..to je po sastavu escitaloprama. I prestala sam sa terapijom zbog osipa. Sada bih opet krenula.. ima li neko iskustva sa tim? Inace sam anksiozna i prisutna je velika hipohondrija... Zbog toga sam dobila.

nivo dopamina u mozgu ti je na jako siromašnom nivou, nijedna farmaceutska legalna droga, ti neće pomoći na dužem planu..sve je to varka..
pronađi način, i razmisli kako da povećaš nivo, tog najvažnijeg molekula sreće, motivacije, najbitnije molekule u čovjekovom organizmu...na sasvim prirodan način...
sretno!

 

[mikelo90]

Svako ko misli da ljudima u depresiji nisu potrebni lekovi nego setnja kroz park, nikad nije dosao u susret sa depresijom.

 

[Елени]

Prepisana mi je lata pre mesec dana.. za pocetak pola tablete,odnosno 5mg. Pocela sam da pijem, i izasao mi osip, da bi mi psihijatar rekao da hoce to zbog kombinacije sa antidepresivima sa grejpom, koji sam inace pila sva tri dana dok sam pila latu..to je po sastavu escitaloprama. I prestala sam sa terapijom zbog osipa. Sada bih opet krenula.. ima li neko iskustva sa tim? Inace sam anksiozna i prisutna je velika hipohondrija... Zbog toga sam dobila.

Пронађи доброг психотерапеута с којим ћеш имати веће шансе да превазиђеш те анксиозности. Антидепресивима ћеш само блокирати симптоме, нећеш отклонити њихов узрок.

 

[Radovan Četvrti]

Svako ko misli da ljudima u depresiji nisu potrebni lekovi nego setnja kroz park, nikad nije dosao u susret sa depresijom.

Varaš se sinak. Ja sam prošao kroz nešto što bi se moglo nazvati turbo depreaija sa suicidnim idejama.

Upao sam u taj vrtlog za samo tri dana.

Imao sam razlog koji ovde neću pominjati, jer sam po sebi logički gledano nije mogao , nije trebao, biti uzrok za jedno takvo stanje.

Ali. Kada se uključe pogrešni prekidači, i otvori Pandorina kutija, sve postaje jako, jako drugačije nego što u normalnim okolnostima izgleda.

Sam sam je otvorio i DOBRO ZNAM O ČEMU GOVORIM.

Za samo tri dana uspeo sam da sebe dovedem u situaciju da mi se kroz glavu vrte suicidne misli, i to nekoliko puta u toku dana.

Bio sam svestan ozbiljnosti situacije, ali nije me uhvatila panika jer sam znao put koji me je doveo do takvog stanja. Čak se u meni probudila znatiželja, želja za istraživanjem ove za mene sasvim nepoznate dimenzije, stanja i bitisanja.
Tada sam shvatio da mogu upravljati ovim novim stanjem svoje svesti, percepcije i osećanja. Mogao sam ga pogoršavati, i mogao sam ga zaustavljati i postepeno poboljšavati.
Ukapirao sam da imam kontrolu, odnosno da sam naučio da kontrolišem ovo stanje.

Bilo je to neverovatno iskustvo. Već sam ga opisivao negde na nekoj temi o depresiji.

Osećao sam neizmernu tugu. Udarim autom vrabca na drumu i suze krenu tako intenzivno da sam morao nakon par kilometara da se zaustavim kraj druma. Počnem bilo kakav razgovor sa suprugom ili sinovima i nakon par rečenica počnem da se gušim u suzama. Sve mi deluje bezlično, sivo, i jako jako tužno. Počnem nešto da radim, ništa mi ne ide kako treba. To me naravno rasplače i malo po malo počinju da mi dolaze misli, kako bi bilo da me nema.

U početku suicidne misli dolaze kao nekakvi kratki bljeskovi. Bljeskovi koje mogu da zadržim, ili da ih odbacujem. Ukapirao sam to vrlo brzo.
Zadržim misao i počnem da je spinujem u glavi.

Rezultat katastrofalan.

Hvatam sebe kako razmišljam o samoubistvu u smislu nekakvog inata prema drugima. Kao, tim činom bih naudio nekom drugom.

Neverovatno stanje svesti gde depresivna osoba planira suicid kako bi se osvetila tamo nekom ?

Namerno kažem planira, jer već u sledećoj fazi počinju da nadolaze misli o tome kako bi to (suicid) trebalo izvesti.

Tu sam na svu sreću povukao ručnu, jer me je uplašila brzina kojom su se ove suicidne misli diferencirale i postajale sve jasnije i izraženije.

Sve ovo se dešavalo možda za jedno popodne i kasno veče trećeg dana od nastanka "kuršlusa" da ga tako nazovem.

Znači dovoljno je čak i 7 - 8 sati vremena da osoba sebe dovede do fatalnog kraja.

Ponavljam, NEVEROVATNO ISKUSTVO!

Lagao bih vas ako bih rekao da se sve ovo stihijski dešavalo.

Kada sam dan posle "kuršlusa" osetio neizmernu tugu, i uhvatio sebe da plačem zato što sam ogrebao farbu na autu (pre mesec dana), shvatio sam da se nalazim u tom nekom drugačijem stanju, stanju promenjene svesti, i u meni se probudila želja da ga malo dublje istražim.

Depresija i ja.

Namerno nisam hteo nikakve lekove da koristim (supruga mi je nudila čitav arsenal), kako bih u svakom momentu IMAO KONTROLU NAD OVIM STANJEM.
I svesno sam išao u spinovanje izazivajući tako maksimalni negativni efekat ovog stanja.

U ovakvom stanju je sasvim moguće racionalno razmišljati. Znam da plakanje nije normalno, znam da suicidne ideje ne mogu ubiti čoveka dok on to sam ne odluči. Vidim da mogu ubrzati i usporiti proces, proces koji vodi samo ka jednom cilju - ka samouništenju.

Kapiram kako da zaustavim plakanje, ali isto tako i kako da ga intenziviram.
Ako ga "poguram" malo jače, otvaraju se novi bezdani. Aktiviraju se crne misli, kao daleki bljeskovi, pa sve bliže i bliže, i na kraju razmišljam kako to da uradim ?
Tu sam već osetio zebnju i povlačio ručnu . Nekakav kočničar u mozgu ipak postoji u ovakvim situacijama.

Ako pak oduzmem gas, blokiram misli, plakanje prestaje i faze II, III i IV se ne ispoljavaju.
Kao u igricama Need for speed, ili kako već.

Neverovatno i sad iz ovog ugla gledano jako NEPROMIŠLJENO I RIZIČNO iskustvo.

Prema tome Mikelo sinak, ono što sam ja iskusio sa depresijom (PRETPOSTAVLJAM DA SE RADILO O DEPRESIJI), nećeš naći ni u jednom udžbeniku Psihologije.

Bez lekova.

Sam ušao - sam izašao. ( Trebalo mi je tri četiri dana da se potpuno vratim u normalu ).

Sve je u percepciji sinak, i kontroli naravno.

Pitanje je šta bi bilo da sam se okrenuo lekovima?

 

[Radovan Četvrti]

Verovatno je da mi se ovo nija desilo iznenada i neočekivano. Očigledno je da sam imao neke ranije epizode ulaska u depresivnu fazu, ali koje ja nisam svesno registrovao. Svi mi danas imamo stresove i određene strahove vezano za buduću egzistenciju, kako našu tako i naše dece. To verovatno pogađa određene centre u mozgu. Neko reaguje, neko ne reaguje. Nekom se ti negastivni signali skupljaju negde u sivoj masi i čekaju svoju kritičnu masu, kako bi eksplodirali.
Sebe smatram stabilnom ličnošću, u zrelim godinama. Naučio sam vremenom da se nosim sa stresom i mislio sam da sam izgradio efikasnu barijeru protiv negativnih udara na moju psihofizičku stabilnost.
Međutim, ispostavilo se da nisam imun. Da nisam pravilno kanalisao negativnu energiju , da sam te signale umesto da vratim u etar, u stvari deponovao negde u nekom skrivenom delu podsvesti.
Oni su samo čekali neki veći negativni udar, da eksplodiraju i naprave haos. Generišu depresiju u punoj, maksimalnoj snazi.

A trebalo je samo da iste neutrališem odmah u trenutku nastanka i ne dozvolim im da se "ukopaju" u mojoj podsvesti. To sada znam, i nije mi uopšte teško da to radim.

Poenta cele priče je u tome da ljudi koji osete nešto slično ovome što sam napred opisao, SHVATE DA SU KOMANDE U NJIHOVOJ GLAVI

Praktično, svako može upravljati i kontrolisati stanje depresije. Ja sam to u praksi doživeo i isprobao. Nije uopšte teško, samo se treba osloboditi STRAHA.

Sebe smatram osobom koja nema nikakve strahove (u granicama realnosti), i nisam se uplašio ovog svog depresivnog stanja u kom sam se našao. Pomoglo mi je najviše to što sam znao uzrok (mislio sam tada da je to jedini) koji me je izbacio iz ravnoteže, i racionalna svest o načinu i putu kojim sam se spustao ka dnu.
Nije me hvatala panika. Mogao sam racionalno da razmišljam, bez straha. To me je i povuklo da istražujem i uspostavim direktnu komandu nad tim depresivnim stanjem.

Strah i panika su jako veliki neprijatelji i mogu napraviti veliku zbrku osobi koja je u depresivnom stanju.

Priznajem, i ja sam osetio strah u nekoj da je tako nazovem IV-toj fazi.

Došao sam do nje jako brzo zahvaljujući svesnom doziranju negativnih signala u mozak. U ovoj fazi sam počeo da hvatam sebe kako razmišljam o načinima kako da sebe lišim života. Kako bi to bilo najupečatljivije, kako najefikasnije i td i td. Razmišljam o tome, ali u prekidima razmišljam i o ovakvom načinu razmišljanja. Svesno dozvoljavam ovim morbidnim mislima da mi se motaju po glavi, trudeći se istovremeno da ih konstantno pratim, identifikujem, kako mi se ne bi otrgle.

Jako zanimljivo iskustvo. Razmišljati o suicidu i analizirati iste misli, kao otkuda meni sada nadolaze ove misli, ko ih generiše, gde je prekidač za njihovo resetovanje ?
Svesno ih pustam da se vrte u glavi. Čak sam izanalizirao nekoliko načina kako bi bilo najbolje okončati život!
Dok mi u jednom momentu nije odnekud stigla misao :
Šta ako i sledećoj minuti izgubim kontakt sa racionalnim razmišljanjem, i ostanu mi samo ove morbidnosti u glavi ?
Ako uđem u fazu V iz koje možda nema povratka?

Ova misao me je uplašila, povukao sam ručnu, podigao sve štitove i krenuo polako nazad.

Jako je intrigantno pitanje, ODAKLE SE STVORILA OVA UPOZORAVAJUĆA MISAO koja mi je možda spasila život.

Nije došla iz grupe morbidnih suicidnih misli.

Nije došla ni iz grupe mojih racionalnih misli fokusiranih na kontrolu ovih prvih.

Pojavila se iznenada, sa strane, blesnula poput munje koja me je momentalno istreznila.

Objašnjenje vidim u savršenstvu konstrukcije i dizajna ljudskog mozga.

U momentu kada sam se nalazio na samom rubu propasti, UKLJUČIO SE ALARM. Alarm koji me je upozorio da sam blizu granice bez povratka.

Evolucija (ili neko mnogo pre nje) nam je instalirala upozoravajuće alarme kao sistem zaštite života i njegovog prenošenja na sledeću generaciju.
............................................................................................................................................................................................................................

Ne znam koliko depresija ima još faza, možda još jednu, a možda i više ? Nisam imao hrabrosti da idem dalje.
Verovatno sam za mnoge koji ovo čitaju, lud i nepromišljen, što sam i dovde dogurao ? Verovatno su u pravu, ali šta je tu je same su mi se kockice složile.

No da se vratim na onaj alarm. Siguran sam da su ga sve samoubice IMALE UKLJUČENOG U JEDNOM MOMENTU.

Pitanje je sam ŠTA IH JE OMELO DA GA NE ČUJU I NE RAZUMEJU ?

Ovde bih se složio sa Adrijanom. Droga, alkohol i psihoaktivni lekovi mogu umnogome da izmene stanje racionalne svesti kod osoba koje su u fazama depresije kroz koje sam ja prolazio. U kom procentu su ove materije pronalažene kod samoubica, ne znam, ali mislim da je % jako visok.

Dodao bih još i ovo, poučen sopstvenim iskustvom.

Depresija je u suštini jedan program, životni program, koji ima svoje okidače, svoju "hranu ili gorivo", svoje kočnice i svoju upravljač Možete je ubrzati, možete je usporiti, zaustaviti i na kraju možete je isključiti.

 

[snoshaj efendija]

...e svaka ti cast doktore nisi mogao bolji savet da das, koliko si godina studirao i gde kad si sve to tako lepo naucio....,m?

..takav savet dajes nekom ko od prlike brine za majku, a majka moze da ima oko 60-70 godine, pa da ide u teretanu i udara u dzak ili da izadje po gradu i traz bilo kakvog
najboljeg prijatelja pa i uz kompromis, a lekove da ne koristi...ma savrseno, bravooooooooo

ovaj je zavrsio medicinu u Foci.

 

[Vegeta_DTX]

Boze dragi, citam ovo sta pise @Radovan Četvrti i bukvalno se nerviram (dovoljno da se registrujem na krstaricu samo da bih mu odgovorio).

Vidi Radovane, nemoj se uvrediti, stvarno mi nije namera da pocinjem bilo kakav konflikt ali, druze, ti nisi svestan koliko si u deluziji.
Bukvalno 99% stvari koje si rekao nemaju ama nikakve logike a kamoli naucne osnove.

Slusaj, meni je stvarno drago da je tebi bolje i da si se ti sa tim izborio, svaka cast! Iskreno sam srecan za tebe, ali druze...ne mozes sebi dati za pravo da tvrdis takve stvari za SVE LJUDE samo zato sto si ti imao ovako ili onakvo iskustvo.

1.Depresija moze imati 2 tipa uzroka: a) Bioloski (genetika, mutacija, povreda glave, neurointoksikacija itd.) i b) Psiholoski (stresan dogadjaj u zivotu, losa zivotna situacija itd.)
E sad BEZ OBZIRA da li se radi o a) ili b), NA KRAJU DANA, sve je to ustvari opet BIOLOSKI. Zasto? Pa zato sto i kada te zivotna situacija ili stresan dogadjaj dovede u depresivno stanje (pravo, ozbiljno depresivno stanje), to stanje i taj osecaj koji imas, je na kraju dana, opet biohemija u mozgu!
Tako da sve i da si rekao "NEKI ljudi imaju depresiju koja nema organsku komponentu" opet ne bi bio upravu jer svaka depresija, pa i svaka emocija ili bilo koji osecaj, sve to je opet hemija u mozgu.

E sad, naravno, ovi sto su tu depresiju dobili afektivno, tj. kao posledicu dogadjaja ili zivotne situacije, uvek prvo trebaju bez lekova da probaju, i uistinu, u velikoj vecini slucajeva oni to prevazidju bez lekova pa cak i bez ikakve psiholoske terapije ili bilo koje profesionalne pomoci, vec prosto vremenom mozak im se vrati u normalu i nastave normalno da funkcionisu. Vreme zaista leci dosta toga.
Problem je kod ovih drugih (gde ja spadam) kod kojih je depresija hronicna i epizode dodju nasumicno tj. ne mora ni da se desi bilo kakav stresan dogadjaj ili "okidac" da bi do toga doslo. Kod takvih ljudi psiholoski tip pomoci nema gotovo nikakvog efekta, i forsiranje iste na takve ljude je frustrirajuce, pogtovo ako im pri tome punite glavu o tome kako su lekovi samo stetni i da ne smeju da ih piju (doduse uistinu ima dosta opasnih lekova i covek mora da uradi "homework" pre nego sto se odluci za odredjeni lek) i pogotovo ako im izgovarate one sumanute stvari tipa "ma sve je u pozitivnom razmisljanju", "samo budi pozitivan", "trgni se!" itd. Postujem iskreno dobre namere, skidam kapu, ali pobogu, malo se bolje edukujte sto se tice mentalnih bolesti!
To bi bilo isto kao kada bi ste coveku koji lezi i vristi od bola, jer je slomio butnu kost, prisli i rekli "ma samo misli pozitivno i noga ce se sama oporaviti!" umesto da zovete hitnu da mu pruze medicinsku pomoc.
Naravno to ne znaci da ne trebate da pricate pozitivno i da ih motivisete, naravno da treba, ali i razumite sustinu problema i ne odvracajte takve ljude od terapije koja im moze zivot spasiti.

2.Imam DECENIJE iskustva sa depresijom i jos kojekakvim mentalnim simptomima, izucavao sve to, testirao, ucio, pisao dnevnik (u kome zapisujem i raspolozenje i anksioznost i koliko sam jeo i sta sam jeo i kako sam spavao itd.), mnogo (PREVISE) citao o neuropsihijatriji i neuronaukama u globalu.......i kao takav mogu ti sa velikom sigurnoscu reci da su moji mentalni problemi ISKLJUCIVO rezultat endogenih bioloskih procesa i nemaju psiholosku komponentu. Imao sam periode kada sam bio relativno stabilan i ako mi je situacija zivotna bila naporna i teska, a isto sam imao i preiode kada je sve oko mene bilo savrseno ali ja sam i dalje bio jako depresivan. Prosto neki od nas smo rodjeni sa takvim mozgom, isto kao sto se neko rodio sa losim srcem/bubregom itd. I sad mi takvi, sa tim mukama slusamo tebe kako pises ovakve stvari...
Ja sam covek koji danas NE BI BIO ZIV da nisam tada u najgorem periodu odlucio da uzmem odredjeni lek koji mi je mnogo pomogao i odsluzio svoju svrhu (i to je bio 7-mi lek, prethodnih 6 nisu nista pomagali a vec sam bio na samoj ivici).

3.Psihijatrijski lekovi uglavnom NE LECE (kao ni vecina drugih medikamenata koje imamo u apotekama, zar ne?) vec, kod onih kojima pomazu, tretiraju simptome dok ih uzimaju, kada prestanu uglavnom se vrate simptomi (ako pricamo o ovim "bioloski" depresivnim). Medjutim ima slucajeva koji isto dobiju depresiju bioloski ali onda ne bude hronicna, ili slucajeva kao neko ko je zbog stresa upao u depresiju ali zbog njene jacine i dugog trajanja nije u stanju da se sam izbori...oba ova tipa slucajeva neretko imaju uspeha sa lekovima, tj. bas bukvalno IZLECENJE, tako sto ih uzimaju jedno vreme, stabilizuje im se hemija u mozgu, osecaju se bolje i onda kada postepeno smanjuju dozu leka dok ga ne iskljuce potpuno, mozak ostane u tom eutimicnom stanju jer se navikao, tj. "naucio" da bude normalan (mozak je veoma neuroplastican).
Nazalost kod ovih kod kojih je hronicna depresija, ona se uglavnom vrati opet posle odredjenog vremena ako se lek ne uzima.

Istina je da su trenutni psihijatrijski lekovi koje imamo dosta neefikasni (samo oko 30% ljudi oseti poboljsanje od standardnih antidepresiva). To nije zato sto "depresija nije bioloska stvar", vec zato sto su svi mozgovi razliciti i zato sto ima raznih tipova depresija, a ti, recimo serotoninski antidepresivi (SSRI), lece samo odredjen tip depresije.
Kako neuronauke budu napredovale, dobijacemo sve bolje i bolje lekove. To i jeste slucaj u poslednjoj deceniji, pa smo tako dobili stvari kao sto su TMS, DeepTMS, medicinski Ketamin, a za par godina bi trebao da izadje jedan lek baziran na ketaminu i pokazao je daleko bolje rezultate u klinickim studijama od bilo kog prethodnog antidepresiva.

4.Moras da shvatis da to sto pricas je zapravo OPASNO! Ti nekome sizofrenicaru (koji je i onako podlozan deluzijama i paranojama sam po sebi), pricas ovakve price i zamisli sad neki od njih prekine da uzima lekove koji ga cine stabilnim, normalnim i funkcionalnim (znam licno takvih nekoliko potpuno funkcionalnih sizofrenicara koji su takvi zahvaljujuci lekovima), i uradi neku budalastinu, isparanoise se, pretuce nekoga, umisli da je neunistiv pa ga kola udare itd itd.
Sizofrenicaru nece halucinacije prestati ako ga odvedes na psihoterapiju, ON VIDI LETECEG SLONA PA GA VIDI pricao ti njemu ovo ili ono, i tesio ga koliko god hoces, tom coveku treba antipsihotik a ne psiholoski razgovor!
Moras o takvim stvarima da razmisljas pre nego sto sebi dajes za pravo da svoju licnu teoriju nameces kao cinjenicu iako se nedvosmisleno kosi sa onim sta nauka dokazuje.

Mozak je neverovatno komplikovan i zato sve to traje, ali kao sto rekoh, neuronauke su pocele naglo da napreduju u poslednjih nekoliko godina narocito.

Potpuno podrzavam filozofiju "uvek gledaj koliko god mozes bez lekova, pa onda ako bas ne ide tek onda se okreni lekovima", ali to ne znaci da lekovi "nemaju poentu" i da "ne lece" i da su potpuno beskorisni.

Molim te malo se edukuj o mentalnim bolestima, pre nego sto pocnes da se ponasas kao da je tvoje licno misljenje naucna cinjenica, jer je sve samo ne to.

 

[Kišofil]

Radovane, trebao si se zvati Stanislav, jer preterano mnogo pišeš.

Lata, to je lek koji je po sastavu isti kao Cipralex, procitajte sastav, videcete. Jeste za to sto ti je propisao. Naravno, ako se lepo komunicira sa doktorom, onda i moze postaviti dobru dijagnozu i dati terapiju. Ako zbog nekog stida i sramote nesto se precuti, naravno da se ne naskodi doktoru nego samom sebi.
Cipralex, tj Lata dizu raspolozenje, navodno depresivnim ljudima podizu tzv" hormon srece " serotonin i cupaju ih iz depresije. E sad, proveri tu pricu, ja sam tako cula od osobe koja ga pije.
E sad, ako ih to dize is depresije postoje i drugi nacini za podizanje serotonina, proguglaj malo, mozda mozes i tako bez tableta. Mislim da nije bas slatko navuci se na Cipralex, no, zato je i napravljen da pomogne, pa ako se mora, mora se...

 

[Ir@]

Radovane, trebao si se zvati Stanislav, jer preterano mnogo pišeš.

Lata, to je lek koji je po sastavu isti kao Cipralex, procitajte sastav, videcete. Jeste za to sto ti je propisao. Naravno, ako se lepo komunicira sa doktorom, onda i moze postaviti dobru dijagnozu i dati terapiju. Ako zbog nekog stida i sramote nesto se precuti, naravno da se ne naskodi doktoru nego samom sebi.
Cipralex, tj Lata dizu raspolozenje, navodno depresivnim ljudima podizu tzv" hormon srece " serotonin i cupaju ih iz depresije. E sad, proveri tu pricu, ja sam tako cula od osobe koja ga pije.
E sad, ako ih to dize is depresije postoje i drugi nacini za podizanje serotonina, proguglaj malo, mozda mozes i tako bez tableta. Mislim da nije bas slatko navuci se na Cipralex, no, zato je i napravljen da pomogne, pa ako se mora, mora se...

Ja sam je pila 4god i stvarno mi je pomogla.
Pila sam je u kombinaciji sa jos prvo dva leka,a kasnije samo jednim. Imala sam depresivnu epizodu.. Vec neko vreme ponovo upadam u depresiju, vidim svoje ponasanje, osecanja, itd...pa razmisljam da se javim dr uskoro, jel ne mogu tj nisam uspela sama da se "sastavim"

 

[Afroo]

Ja sam je pila 4god i stvarno mi je pomogla.
Pila sam je u kombinaciji sa jos prvo dva leka,a kasnije samo jednim. Imala sam depresivnu epizodu.. Vec neko vreme ponovo upadam u depresiju, vidim svoje ponasanje, osecanja, itd...pa razmisljam da se javim dr uskoro, jel ne mogu tj nisam uspela sama da se "sastavim"

...ja pijem Latu vec neko vreme, i dosta se bolje osecam...neke stvari prosto nismo u stanju da prguramo bez pomoci lekara i lekova, a ne znam ni zasto bi smo se mucili kad postoji laksi i bolji nacin....