strani placenik bre
Domaćin
- Poruka
- 4.285
На обали реке Марица, између градова Септември и Ветрен, од 1987. године археолози истражују древно трговачко насеље. Саградили су га Хелени на територији Трачана у V веку пре нове ере. Његово име – Пистирос, пронађено је на каменом натпису који представља уговор између колонизатора и локалног становништва.
"Ради се о јединственој за наше поднебље појави, која је реткост и за Европу, када су грчки досељеници у потрази за сировинама били приморани да продру у унутрашњост континента – прича шеф ископавања доц. Алексеј Гоцев. – Познато је да су у VІІІ-VІ веку пре нове ере Хелени колонизовали подручја широм Медитерана и Црног мора у циљу одржавања трговачких односа са локалним становништвом. Међутим, те су колоније увек биле на морској обали, што омогућује брзо повлачење колонизатора у случају погоршања односа. Пистирос је очигледно настао јер су Хеленима биле потребне сировине, а с друге стране, њихови односи са трачким племенима су били довољно добри да би отворили трговачки центар."
Према Алексеју Гоцеву, у историји овог насеља можемо да прочитамо историју Балканског полуострва у доба постојања Пистироса. У време моћног трачког цара Котиса односи Хелена са Трачанима су били добри, а у годинама владавине његовог наследника је склопљен и поменути уговор о сарадњи и коегзистенцији два етноса у граду. У насељу су још сачувани и трагови освајачких похода Филипа Македонског и његовог сина Александра Великог у Тракији, као и борби за власт после смрти Александра. Налази из Пистироса представљају богату слику етничких, политичких, економских и социјалних односа. До прве четвртине ІІІ века пре Христа, када је град порушен приликом велике најезде Келта на Балканско полуострво. Каснији трагови сведоче претежно о металуршким активностима. Током година археолози су открили делове моћних бедема града зиданих од великих камених квадри, са бастионом и два торња – унутрашњим и спољашњим.
"Наша истраживања сведоче о модерном, различитијем од типичног за остала трачка насеља систему монументалне градње – истиче Алексеј Гоцев. – Доказ тога су трагови три грађевине сложеног плана са различитим просторијама. У једној има 14 просторија различитих димензија и различите намене, о чему сведоче пронађени у њима предмети. Занимљива је и поплочана улица са тротоарима која је преурађивана у различитим периодима. Она води од источних градских капија до центра града. Интересовање изазива и канализациони систем насеља са добро оформљеним подземним каналима од камених плоча. Основни канал пролази испод централне улице, а затим се раздваја формирајући јужни и северни крак који се настављају и са друге стране бедема."
Досадашњи налази међутим нису довољни да би се научници категорично изјаснили да ли је Пистирос био стално насељен или је био само трговачко средиште где су Хелени размењивали робу са локалним племенима. На решавању тог проблема бугарски археолози раде заједно са својим колегама из иностранства. Почетак ископавања је везан за име археолога проф. Мечислава Домарадског, који је данас већ покојник. Касније су се укључиле и екипе Универзитета у Ливерпулу и Карловог универзитета у Прагу. Ту су радили и француски археолози. Међу бројним налазима су импозантни глинени олтари за приношење жртава. Пронађене су и култне фигуре животиња. Импресионира и обиље дивно израђене античке грчке керамике – понос за све музеје у свету. А за научнике она је вредна са хронолошке тачке гледишта јер показује динамику украсних стилова и време када је то посуђе стварано. Пронађено је и много новчића. У једној од кућа, например, било је скривено 557 сребрних и 9 златних новчића са ликовима Филипа Македонског, његовог сина Александра и Александровог генерала и телохранитеља који је после његове смрти постао сатрап Тракије Лизимаха. Има и много предмета везаних за производњу метала. Познато је да су Хеленима недостајали металне сировине и то је један од разлога оснивања насеља попут Пистироса.
"Истраживања се спроводе већ неколико деценија. Радимо на терену по 5-6 месеци годишње – каже Алексеј Гоцев. – У раду учествују колеге са Националног археолошког института са музејем Бугарске академије наука, из Националног историјског музеја, Регионалног музеја града Пазарџик. Помажу нам и радници из градова Ветрен и Септември, који су са нама већ више година и постали су наши загрејани помоћници и сарадници. А ми сањамо да претворимо Пистирос у прави археолошки парк. Објекат се налази на удобном месту, поред аутопута. Постоји могућност показати структуре које смо ту пронашли заједно са гробницом из ІV века пре Христа у оближњој трачкој хумци. Лети, када радимо на терену, долазе туристи који се занимају за археологију, али може се још пуно тога урадити за приказивање налаза, као и у погледу пружања детаљне информације о динамици нашег рада и оствареним резултатима. Осим тога, у граду Септември постоји једна зграда, где на достојан начин можемо представити пронађене у Пистиросу реликвије."
http://www.bnr.bg/sites/sr/Lifestyle/History/Pages/20.10.pistiros.aspx
"Ради се о јединственој за наше поднебље појави, која је реткост и за Европу, када су грчки досељеници у потрази за сировинама били приморани да продру у унутрашњост континента – прича шеф ископавања доц. Алексеј Гоцев. – Познато је да су у VІІІ-VІ веку пре нове ере Хелени колонизовали подручја широм Медитерана и Црног мора у циљу одржавања трговачких односа са локалним становништвом. Међутим, те су колоније увек биле на морској обали, што омогућује брзо повлачење колонизатора у случају погоршања односа. Пистирос је очигледно настао јер су Хеленима биле потребне сировине, а с друге стране, њихови односи са трачким племенима су били довољно добри да би отворили трговачки центар."
Према Алексеју Гоцеву, у историји овог насеља можемо да прочитамо историју Балканског полуострва у доба постојања Пистироса. У време моћног трачког цара Котиса односи Хелена са Трачанима су били добри, а у годинама владавине његовог наследника је склопљен и поменути уговор о сарадњи и коегзистенцији два етноса у граду. У насељу су још сачувани и трагови освајачких похода Филипа Македонског и његовог сина Александра Великог у Тракији, као и борби за власт после смрти Александра. Налази из Пистироса представљају богату слику етничких, политичких, економских и социјалних односа. До прве четвртине ІІІ века пре Христа, када је град порушен приликом велике најезде Келта на Балканско полуострво. Каснији трагови сведоче претежно о металуршким активностима. Током година археолози су открили делове моћних бедема града зиданих од великих камених квадри, са бастионом и два торња – унутрашњим и спољашњим.
"Наша истраживања сведоче о модерном, различитијем од типичног за остала трачка насеља систему монументалне градње – истиче Алексеј Гоцев. – Доказ тога су трагови три грађевине сложеног плана са различитим просторијама. У једној има 14 просторија различитих димензија и различите намене, о чему сведоче пронађени у њима предмети. Занимљива је и поплочана улица са тротоарима која је преурађивана у различитим периодима. Она води од источних градских капија до центра града. Интересовање изазива и канализациони систем насеља са добро оформљеним подземним каналима од камених плоча. Основни канал пролази испод централне улице, а затим се раздваја формирајући јужни и северни крак који се настављају и са друге стране бедема."
Досадашњи налази међутим нису довољни да би се научници категорично изјаснили да ли је Пистирос био стално насељен или је био само трговачко средиште где су Хелени размењивали робу са локалним племенима. На решавању тог проблема бугарски археолози раде заједно са својим колегама из иностранства. Почетак ископавања је везан за име археолога проф. Мечислава Домарадског, који је данас већ покојник. Касније су се укључиле и екипе Универзитета у Ливерпулу и Карловог универзитета у Прагу. Ту су радили и француски археолози. Међу бројним налазима су импозантни глинени олтари за приношење жртава. Пронађене су и култне фигуре животиња. Импресионира и обиље дивно израђене античке грчке керамике – понос за све музеје у свету. А за научнике она је вредна са хронолошке тачке гледишта јер показује динамику украсних стилова и време када је то посуђе стварано. Пронађено је и много новчића. У једној од кућа, например, било је скривено 557 сребрних и 9 златних новчића са ликовима Филипа Македонског, његовог сина Александра и Александровог генерала и телохранитеља који је после његове смрти постао сатрап Тракије Лизимаха. Има и много предмета везаних за производњу метала. Познато је да су Хеленима недостајали металне сировине и то је један од разлога оснивања насеља попут Пистироса.
"Истраживања се спроводе већ неколико деценија. Радимо на терену по 5-6 месеци годишње – каже Алексеј Гоцев. – У раду учествују колеге са Националног археолошког института са музејем Бугарске академије наука, из Националног историјског музеја, Регионалног музеја града Пазарџик. Помажу нам и радници из градова Ветрен и Септември, који су са нама већ више година и постали су наши загрејани помоћници и сарадници. А ми сањамо да претворимо Пистирос у прави археолошки парк. Објекат се налази на удобном месту, поред аутопута. Постоји могућност показати структуре које смо ту пронашли заједно са гробницом из ІV века пре Христа у оближњој трачкој хумци. Лети, када радимо на терену, долазе туристи који се занимају за археологију, али може се још пуно тога урадити за приказивање налаза, као и у погледу пружања детаљне информације о динамици нашег рада и оствареним резултатима. Осим тога, у граду Септември постоји једна зграда, где на достојан начин можемо представити пронађене у Пистиросу реликвије."
http://www.bnr.bg/sites/sr/Lifestyle/History/Pages/20.10.pistiros.aspx
