Antarktik je procvetao

[Manga Hilux]

Antarktik je procvetao i to nije dobra vest​

izvor Danas onlinedanas

Trava antarktička kosa, foto: Raphael Sane / AFP / Profimedia
Obično je cvetanje lepo. Znak je novog života – ali na Antarktiku, to je uznemiravajući znak globalnog zagrevanja.
Prema novom istraživanju, postoje samo dve vrste cvetajućih biljaka koje su domaće na Antarktiku, i one sada rastu neviđenom brzinom kako se temperature podižu i led počinje da se topi.
Trava antarktičke kose, u periodu od 2009. do 2019. godine porasla je koliko joj je zato pre trebalo 50 godina, dok je brzi rast antarktičkog pernatice zabeležio petostruki porast tokom istog perioda.
Tim na čelu sa Nikolatom Kanone, istraživačem sa Univerziteta u Insabriji, Italija, merio je rast dve domaće biljke Antarktika na lokacijama na ostrvu Signi u Južnim Orkničkim ostrvima.

Rezultati su bili iznenađujući: ne samo da su lokacije imale brži rast, već su postale i gušće naseljene biljkama svake godine kako je klima postajala toplija.
Prema neprofitnoj organizaciji „Otkrivanje Antarktika“, temperature u toj regiji su se prosečno povećale za 3°C usled klimatskih promena koje su izazvali ljudi, što znači da se nekada stabilne ledene police sada povlače.
U nekim delovima, to je ustupilo mesto zemlji koja je sada pogodna za oba tipa biljaka.
Piter Konvej iz Britanskog istraživačkog centra za Antarktik izjavio je za časopis New Scientist: „Najneobičnija karakteristika je taj brzi rast. Mislim da je u pitanju prekretnica.“

Metju Dejvi iz Škotskog udruženja za morske nauke u Obanu, Velika Britanija, dodaje: „Ubrazano širenje sada je dokazano toj regiji.“
„Ovo istraživanje pruža prvi sveobuhvatan skup podataka koji pokazuje koliko brzo i koliko gusta može da postane biljna zajednica.“
Istraživači su priznali da bi mogli da postoje i drugi faktori koji doprinose rastu biljaka, kao što je opadanje populacije krznaša – ali i to je povezano sa klimatskim promenama.
S druge strane, kako zemljište postaje pogodnije, invazivne vrste takođe mogu da kolonizuju kontinent i da preplave domaće biljke, što bi moglo da da ugrozi dugo ustaljene lokalne ekosisteme.

„To znači da bi antarktički pejzaž i biodiverzitet mogli brzo da se promene.“
https://www.danas.rs/zivot/antarktik-je-procvetao-i-to-nije-dobra-vest/

 

[Rudimir]

Još više trebamo biti predani zaštiti okoliša

 

[~sweet girl~]

Antarktik je procvetao i to nije dobra vest​

izvor Danas onlinedanas

Trava antarktička kosa, foto: Raphael Sane / AFP / Profimedia
Obično je cvetanje lepo. Znak je novog života – ali na Antarktiku, to je uznemiravajući znak globalnog zagrevanja.
Prema novom istraživanju, postoje samo dve vrste cvetajućih biljaka koje su domaće na Antarktiku, i one sada rastu neviđenom brzinom kako se temperature podižu i led počinje da se topi.
Trava antarktičke kose, u periodu od 2009. do 2019. godine porasla je koliko joj je zato pre trebalo 50 godina, dok je brzi rast antarktičkog pernatice zabeležio petostruki porast tokom istog perioda.
Tim na čelu sa Nikolatom Kanone, istraživačem sa Univerziteta u Insabriji, Italija, merio je rast dve domaće biljke Antarktika na lokacijama na ostrvu Signi u Južnim Orkničkim ostrvima.

Rezultati su bili iznenađujući: ne samo da su lokacije imale brži rast, već su postale i gušće naseljene biljkama svake godine kako je klima postajala toplija.
Prema neprofitnoj organizaciji „Otkrivanje Antarktika“, temperature u toj regiji su se prosečno povećale za 3°C usled klimatskih promena koje su izazvali ljudi, što znači da se nekada stabilne ledene police sada povlače.
U nekim delovima, to je ustupilo mesto zemlji koja je sada pogodna za oba tipa biljaka.
Piter Konvej iz Britanskog istraživačkog centra za Antarktik izjavio je za časopis New Scientist: „Najneobičnija karakteristika je taj brzi rast. Mislim da je u pitanju prekretnica.“

Metju Dejvi iz Škotskog udruženja za morske nauke u Obanu, Velika Britanija, dodaje: „Ubrazano širenje sada je dokazano toj regiji.“
„Ovo istraživanje pruža prvi sveobuhvatan skup podataka koji pokazuje koliko brzo i koliko gusta može da postane biljna zajednica.“
Istraživači su priznali da bi mogli da postoje i drugi faktori koji doprinose rastu biljaka, kao što je opadanje populacije krznaša – ali i to je povezano sa klimatskim promenama.
S druge strane, kako zemljište postaje pogodnije, invazivne vrste takođe mogu da kolonizuju kontinent i da preplave domaće biljke, što bi moglo da da ugrozi dugo ustaljene lokalne ekosisteme.

„To znači da bi antarktički pejzaž i biodiverzitet mogli brzo da se promene.“
https://www.danas.rs/zivot/antarktik-je-procvetao-i-to-nije-dobra-vest/

Uf. Koliko sam ja prema svemu što je javni narativ kritički nastrojena.

 

[Manga Hilux]

Uf. Koliko sam ja prema svemu što je javni narativ kritički nastrojena.

da čujemo

 

[Lancier]

Kako znamo da slika nije napravljena na Islandu, na primer?

 

[Manga Hilux]

Kako znamo da slika nije napravljena na Islandu, na primer?

misliš da i ovo sa Antarktikom ulazi u zonu teorije zavere

 

[Lancier]

misliš da i ovo sa Antarktikom ulazi u zonu teorije zavere

pa nije zavera, može biti da se dešava, zapravo uvek su se dešavale klimatske promene u istoriji zemlje...ali ovo je politički okidač danas na sledeći način:
1. dramatično upozorenje, medili spinuju još više 2. izazivanje straha, zabrinutosti i teskobe u populusu - 3. pritisak na političare da urade nešto 4. političari podignu poreze za rešavanje ovih pitanja 5. državni novac se prebacuje privatnim korporacijama koje se bave istraživanjem ruda i gubljenjem vremena. političari bivaju isplaćeni.
za to vreme zdravstvo, prosveta, kultura dobijaju šipak, a populus shodno tome biva dodatno skrajnut i osiromašen, i naravno neke sasvim druge teme prolaze netaknute.

 

[Paula]

To stoji. Naime, neke priče o zagrevanju Zemlje imaju političku pozadinu. Međutim, proverićemo ovo za biljke na Antarktiku, no to ne znači da je obavezno u pitanju ljudski faktor.