ANT

Naš saopstanak
Dostiže svoju tačku mržnjenja
Mrtva kiša već nedelju dana
Kvasi domove nam
U težnji da ognjište ugasi naše
Tražimo suvo mesto u stisci
Da produžimo trajanje
Imena našeg
Posmatramo jedni druge
Očima ogladnele zveri
Batrgajući između šume i doline
Skriveni pod svetlom zenica
Oštrimo zarđale noževe
S nadom da ćemo mi biti ti
Koji vagaju između života i smrti
Ako neko pod tegom očaja potegne
Smrt kao svoju jedinu pravdu i meru
Živimo tako od nemila do nedraga
Opsednuti agonijom rasturenih porodičnih stolova
Niko da nas okupi
Pod veliki Hrast da nas sastavi
Zajedno da se za sebe pomolimo
U miru da se očinski zagrlimo
Za spas naš i hleb nasušni
I tragediju okončamo zajedničku




Sve sami podivljali psi
Kamenjem ih krvavim gađamo
Štapa nemamo da ih razjurimo
Mržnju njime razvejasmo
Sebe osakatismo
Život opoganismo
U nedođiju se zagubismo
I ko će nas na put izvesti
Ognjište razbuktati kišu utihnuti
Ruke nam oprati od pogani
Za oproštaj grehova pomoliti
Jer onaj koji mogaše u plamen se pretvori
Lica nam izobličena osmotriv