Lollol
Poznat
- Poruka
- 9.450
Verovatno previse slusam price tipa kome su sinoc razbili glavu u parku, klubu na ulici (nazalost, to je cesta tema ljudi u ranim 20-ima), tako da mislim da postajem anksiozan ako ne i paranoican.
Nije da nesto volim da izlazim i da se druzim, ali kada se nadjem u situaciji da moram da izadjem medj' ljude (a u to se trudim da maksimalno izbegnem i odlozim), onda se desava katastrofa i proradi anksioznost.
Ima tu i malo socijalne anksioznosti, mada jaka mustra da li ce mi se neko nasmejati ili me pogledati cudno ako tu osobu samo jednom videti na ulici ili ovako, ne obracaju toliko ljudi paznju na mene, ali socijalna tu i tamo radi.
Medjutim, verovatno zbog silnih prica o cepanju glava, vadjenju nozeva, igla po parkovima i sl. pomisao da se nadjem na takvom mestu gde se to moze dogoditi me uzasava, a obicno taj strah proradi na nekom relativno nepoznatom mestu gde nemam "potpunu kontrolu" i gde se ne osecam sigurno.
Sama pomisao da se moze nesto lose desiti me uzasava, zato sto smatram da sam nesposoban da se odbranim i zastitim sebe u slucaju da se takva situacija dogodi, iako je realna sansa da se dogodi nesto lose jako mala, oko 3%.
Mada moja paranoja mi govori, da je i na Beer Festu bila mala sansa da se dogodi nesto lose, pa se dogodilo, i umesto da se vodim onim cuvenim "ma gde ce bre bas mene", meni je u glavi "sigurno ce mene, ja sam baksuz, slabic, najslabija karika".
I ne, ne mislim da me bilo ko prati, uhodi, niko nema plan da mi se sveti, da me progoni, ali taj strah da ce se dogoditi nesto lose, i da nemam potpunu kontrolu nad situacijom me plasi, je cesto tu, pogotovo sto se tice novih i nepoznatih mesta, mada i sa nekim lokacijama koje imaju los istorijat taj strah postoji.
Mozda je mom strahu i uzrok sto sam rastao previse zasticen od strane mojih roditelja gde su se stalno vrtele price "nemoj da ides tu i tu, jesi cuo sta se desilo Miki, Peri, Ziki, znam ja sta se desava na takvim mestima".
Nije da nesto volim da izlazim i da se druzim, ali kada se nadjem u situaciji da moram da izadjem medj' ljude (a u to se trudim da maksimalno izbegnem i odlozim), onda se desava katastrofa i proradi anksioznost.
Ima tu i malo socijalne anksioznosti, mada jaka mustra da li ce mi se neko nasmejati ili me pogledati cudno ako tu osobu samo jednom videti na ulici ili ovako, ne obracaju toliko ljudi paznju na mene, ali socijalna tu i tamo radi.
Medjutim, verovatno zbog silnih prica o cepanju glava, vadjenju nozeva, igla po parkovima i sl. pomisao da se nadjem na takvom mestu gde se to moze dogoditi me uzasava, a obicno taj strah proradi na nekom relativno nepoznatom mestu gde nemam "potpunu kontrolu" i gde se ne osecam sigurno.
Sama pomisao da se moze nesto lose desiti me uzasava, zato sto smatram da sam nesposoban da se odbranim i zastitim sebe u slucaju da se takva situacija dogodi, iako je realna sansa da se dogodi nesto lose jako mala, oko 3%.
Mada moja paranoja mi govori, da je i na Beer Festu bila mala sansa da se dogodi nesto lose, pa se dogodilo, i umesto da se vodim onim cuvenim "ma gde ce bre bas mene", meni je u glavi "sigurno ce mene, ja sam baksuz, slabic, najslabija karika".
I ne, ne mislim da me bilo ko prati, uhodi, niko nema plan da mi se sveti, da me progoni, ali taj strah da ce se dogoditi nesto lose, i da nemam potpunu kontrolu nad situacijom me plasi, je cesto tu, pogotovo sto se tice novih i nepoznatih mesta, mada i sa nekim lokacijama koje imaju los istorijat taj strah postoji.
Mozda je mom strahu i uzrok sto sam rastao previse zasticen od strane mojih roditelja gde su se stalno vrtele price "nemoj da ides tu i tu, jesi cuo sta se desilo Miki, Peri, Ziki, znam ja sta se desava na takvim mestima".
što se tiče anksioznosti ona može biti posledica paranoje ali i ne mora. Osvešćivanje trenutka u kome se nalaziš može ti pomoći (na kratke staze ti je super najprostije duboko disanje i staloživanje) jer ona sama po sebi nema realan izvor. Ali, kad je čovek siguran 100%. Poenta je da ne razmišljaš odmah o tome kako si poremećen ili tako nešto. Te stvari koje opisuješ i taj osećaj nesigurnosti se dešavaju i obično su posledica dubljih konflikata, možda sa članovima porodice ili bliskim ljudima, možda sa samim sobom. Najtoplija preporuka je da odeš na razgovor sa stručnjakom ali da izbegavaš tablete po svaku cenu.
))))