anksioznost, neki problem uglavi ili mi je prosto to priroda?

[jelenajeovdje66]

Zdravo ljudi. Nadam se da vam danas ide sve dobro i da ste srećni ❤ Upravo sam se učlanila. Jos uvijek nisam upoznata kakve su namjere foruma..ali prosto..vidjela sam da mi je ovo jedini način da pokušam sa nekim da pričam o ovome.. Dakle.. radi se o meni.. . Prvo da se predstavim.. Ja sam jelena..mlada umjetnica. ljudi kažu da sam jako vesele prirode.. da zracim lijepom energijom..to su ljudi sa kojima se dugo znam.. koje volim i koji me vole.. medjutim, nekad nisam sigurna je li tako.
Pokušaću da budem kratka. U zadnje vrijeme se konstantno osjecam usamljeno.. osjecam se kao da gubim ljude oko sebe... a opet ne želim da izlazim sa ljudima na kafice.. jer moram da pricam.. izlazi mi se na svirke gdje cu moci da pjevam i da se zabavim(a moje društvo to vise ne zeli, tako da bas ceznem za tim).. to mi puni energiju..kafe ćesto ubijaju... Imam neki problem kada se nadjem u društvu manje poznatih ljudi. Jednostavno budem u nekom grču.. razmišljam da li me cuju kada gutam pljuvacku nekad. Tesko mi je da pričam.. isto kao da jednostavno ne mogu to. Skoro dvije godine imam momka. On je komunikativan i stalno želi da se druži. Ja sam više povučena u sebe.. stalno želi da izlazim sa njim i njegovim bratom, ili drugom, sestrom, da prosto budem dio njegovog društva. Svaki njegov drug vodi svoje djevojke sa sobom kad idu negdje.. Ja to ne mogu. Ja stalno odbijam svako druzenje.. Pa bude mi zao.. a svjesna sam da sam kriva.. al to ne mijenja cinjenicu da bih i ja voljela da se družim sa njima..samo jednostavno, ne mogu. Mozda me je strah da cu biti neko u toj grupici sa kim niko nece pricati.. ne znam sta je problem.. Ja sam dosta zabavna, komunikativna kada sam sa njim samo ili svojim drugaricama. Čim se neko pridruži, ja se gasim. Imam problem i sa snovima. Stalno loše sanjam. toliko odvratne i teške stvari. Konstalno se osjecam prazno.. Pred svaki ispit se toliko tresem da je potrebno piti tablete za smirenje. Imam tremu ogromnu kad trebam hranu da naučim ili pozovem bilo koga
U jednom trenutku zelim da izlazim da se sa svima družim a onda ne bih izasla nikad iz svoje sobe.... Kuci me niko ne shvata ozbiljno... i onda me to jos vise muči. Želim da se opustim.. da pričam sa ljudima normalno. Ne zelim da me neko gleda kao povučenu djevojku... ja stvarno to nisam.. Voljela bih da cujem vase misljenje. Kome.bih se mogla obratiti

 

[Lagerta]

Nisi puno pisala o fakultetu, ali imam utisak da si pod nekim jačim stresom . Možda je kao neka faza u tvom životu, možda prekretnica. Nečim nisi zadovoljna a pokušavaš da ostaviš utisak osobe koju drugi očekuju da budeš. Ako to nisi ti, normalno da je pritisak održavati privid osobe koja je komunikativna, vesela i spremna na duženje. Porazgovaraj sa dečkom, ako te tvoji bliski ne shvataju ozbiljno, potraži pomoć nekog psihoterapeuta.

 

[Richard R. Evermore]

Zdravo ljudi. Nadam se da vam danas ide sve dobro i da ste srećni ❤ Upravo sam se učlanila. Jos uvijek nisam upoznata kakve su namjere foruma..ali prosto..vidjela sam da mi je ovo jedini način da pokušam sa nekim da pričam o ovome.. Dakle.. radi se o meni.. . Prvo da se predstavim.. Ja sam jelena..mlada umjetnica.

Zdravo Jelena! Dobro nam dosla!

Skoro dvije godine imam momka. On je komunikativan i stalno želi da se druži. Ja sam više povučena u sebe.. stalno želi da izlazim sa njim i njegovim bratom, ili drugom, sestrom, da prosto budem dio njegovog društva. Svaki njegov drug vodi svoje djevojke sa sobom kad idu negdje.. Ja to ne mogu. Ja stalno odbijam svako druzenje.. Pa bude mi zao.. a svjesna sam da sam kriva.. al to ne mijenja cinjenicu da bih i ja voljela da se družim sa njima..samo jednostavno, ne mogu. Mozda me je strah da cu biti neko u toj grupici sa kim niko nece pricati.. ne znam sta je problem.. Ja sam dosta zabavna, komunikativna kada sam sa njim samo ili svojim drugaricama. Čim se neko pridruži, ja se gasim

Popricaj sa svojim momkom. Reci mu kako se osecas.

Takodje mu reci da ti ne prija kad se vasem drustvu pridruzi osoba nepoznata tebi. Dogovorite se da izlazite s ljudima koje oboje poznajete.

-A sto se tice gasenja...Mozda si stidljiva pred novim ljudima?

Reci cu ti nesto iz mog iskustva.
Ponasam se isto kao i ti kada se pojavi nepoznata osoba, i retko kad mi prija druzenje sa vise od jednom osobom.
Da bih uzivao u velikom drustvu, ja bih morao da upoznam svaku osobu pojedinacno, i to 1 na 1.
Mozda si i ti takva. Sta znam.

izlazi mi se na svirke gdje cu moci da pjevam i da se zabavim(a moje društvo to vise ne zeli, tako da bas ceznem za tim)

-A zasto sama ne bi izasla da se zabavis?
-Zbog cega moras da zavisis od drugih ljudi?
A ako ti se bas izlazi sa nekim, a nemas s kim, onda je vreme da upoznas nove ljude.
Preporucio bih ti da izadjes na mestima gde se odrzavaju svirke, jer ces tu moci da upoznas ljude za takav vid zabave.

Imam tremu ogromnu kad trebam hranu da naučim ili pozovem bilo koga

Kuci me niko ne shvata ozbiljno

U jednom trenutku zelim da izlazim da se sa svima družim a onda ne bih izasla nikad iz svoje sobe

Mozda je ovo samo slucajnost, ali introvertne osobe se suocavaju sa svim ovim stvarima, ako se moze verovati svemu sto je napisano na internetu.
Ali ja cu ovde govoriti i iz svog iskustva, jer i ja sam takav.

Kazes da imas tremu da narucis hranu i pozoves bilo koga.
-Da li si nekad razmisljala o tome da jednostavno ne volis da razgovaras preko telefona?

Recimo, ja ne volim da pricam preko telefona i imam veliku odbojnost prema tome.
Nekad uhvatim sebe kako previse razmisljam o tome sta cu reci.

U jednom trenutku zelim sve, u narednom nista. Zavisi od naleta energije.
Osecam da me retko ko razume u mom okruzenju.


Mozda nesto od ovoga bude od koristi, mozda ne, ali rekoh da ipak napisem.