Anksioznost - lice pakla

[UltraVioletna]

Prenosim text jednog druga,za one koji misle da se ona "leči" samo šetnjama po prirodi,teretanama,molitvama itd.
"tred o paničnim napadima:
osećate neku nelagodu. polako počne da vas obliva hladan znoj. srce lupa sve jače i jače. pokušavate da se smirite. ne ide. počinjete da gubite dah. ne možete da udahnete. polako kreću da vam trnu ruke i noge. glava. muti vam se vid, povraća vam se.
sve više trnete i oduzimate se. to je to. kraj. nema šanse da je ovo napad panike. ovaj put sigurno umirete. ne želim da umrem. zašto ja?! sve je gore i gore i ne možete da se iskontrolišete. ubedjujete sebe da je to samo panika. ali telo otkazuje sve više. ovo je samo deo
simptoma u toku napada. inače. stalno ste mrzovoljni, sjebani. život vam se svede na to da non stop osluškujete svoje telo i na najmanji znak bilo čega očekujete taj novi, "poslednji" koji nećete preživeti. konstantnanervoza. napetost kao struna. bolovi u svim mišićima,boli vas stomak, stalno tripujete da vam nešto nije u redu sa glavom, vidom, sluhom, plućima, srcem, stomakom. sve je rak. sta god da osetite sto posto je rak. šta god da pokušate ništa se ne menja. plašite se da izadjete iz kuće. sedite na jednom mestu u sobi. plašite se da će šta god uradili pokrenuti taj novi poslednji napad. prestajete sa skoro svim aktivnostima. stalno vam se vrti u glavi. nesigurno hodate. često vas hvataju drhtavice, probadanja ko zna čega. i ovo je samo mali deo onoga što anksiozni ljudi svakoga dana proživljavaju.ja za sebe uvek kažem da se osećam kao da će svake sekunde da mi proleti metak kroz glavu. taj stepen napetosti. i onda kreću "dobronamerni" saveti koji pojma nemaju ni o anksioznosti, ni o paničnim napadima, ni o depresiji. ali eto, sad će oni da vam "objasne" dete, nije tebi ništa, nego si razmažen. idi nešto radi ***** ti materina. da radiš ne bi se tako ponašao. idi malo napolje, na sunce, da skupiš vitamin d. ma kakav ***** depresija. jel su imale naše babe i dede depresiju? ajde, ajde, saberi se, nije ti ništa. ne pišem ovo da se žalim, niti da me neko sažaljeva. ne treba mi ni pomoć. živim sa tim govnom preko 20 godina. naučio sam svaku jebenu muku vezanu za to. pišem ovo samo da znate da niste jedini, da niste ludi, da vam treba pomoćl ne možete ovo rešiti sami. postoji jako mali broj ljudi koji to uspe. ali uglavnom vam treba stručna pomoć! ne stidite se, ne čekajte. potražite pomoć na vreme. mnogi nisu dovoljno jaki i na kraju dignu ruku na sebe. nemojte dozvoliti da dodje dotle. eto, ja sam potražio pomoć, kada sam shvatio da ne mogu sam i sada sam skoro potpuno funkcionalna osoba sa sitnim problemima kao i svi ostali. nemojte da se stidite! ignorišite idiote koji pokušavaju da vas povuku na dno! želim vam sve najbolje i da se izborite sa ovim sve češćim zlom. ZNAM KAKO VAM JE! u tome sam i znam! i može se rešiti ".

 

[~sweet girl~]

Nisam znala da se tako osjećaju ljudi kada imaju napad panike. A to je mnogo, mnogoo ozbiljnije no što sam ja mislila šta je napad panike. Ja sam mislila da im srce brže lupa, nestane vazduha, manta se itd.

Dobro za znati pošto misim da dvije osobe znam koje su rekel da imaju napade panike.

I jbga, kad se desi belaj, kasno je reći išta, to što si napisala da ljudi kake.

Ali ima smisla "zdravoj" osobi reći da to sve treba raditi da spriječi depresie, anskioynosti i to sve ostalo moderno. Jbga.
Slušala sam Vladetu Jerotić kada kaže i da se depresije po modelu nauči, u smislu čuješ o tome, misliš pa na kraju i misliš da imaš itd.

Teško je ostati danas sa tim viškom informacija "svoj". plašim se da ne razumijemo opasnost kada previše znamo, a misli ne sputamo da ne idu pogrešno...
Pitam samu sebe kako li je sada djeci odrastati, kada su svašta čuli. Ne možeš ni biti "dijete" kada znaš viškove informacija, razmišljaš, zapitkuješ se. To i odrasli rade, kamo dijete još ni ne formirano... Ali odoh ja sa teme.

I želila bih da ljudi kad imaju napad panike, da potraže pomoć. Podržavam, ne treba se niko stiditi, ni za neki drugi problem.

 

[Manastirka]

Svaka prihička bolest ili poremećaj ima svoje" lice pakla".Može se pobediti ili bar držati pod kontrolom.Prvo i osnovno što svako ko ima napade anksioznosti vremenom nauči , jeste kako kod sebe prepoznati početak napada, onda kako se "iskulirati".
Jedna žena koja pati od jednog oblika šifofrenije je čak naučila, kako da ignoriše glasove u svojoj glavi, jer je svesna činjenice čak i kada joj glasovi govore, da je to privremeno, da oni nisu stvarni i da je potrebno da sebe iskontroliše dok oni traju (praveći se da ih ne čuje i ne registruje).
Isti slučaj jeste i sa depresivnim osobama. Kad ni telo nije u normalnoj funkciji, ljudi ne idu na posao, otvaraju bolovanja, piju lekove, da ne bi u velikoj meri remetili druge.
Mda, sve zavisi i ne manifestuje se uvek i kod svake osobe na isti način. Ni anksioznost, kao ni depresija.Kod nekih ljudi je čak jako teško uopšte i prepoznati da imaju bilo kakav problem.

 

[UltraVioletna]

Za one koji se bore sa anksioznošću,evo nekoliko tehnika uzemljenja ( kao prva pomoć). Skrinšotovala sam i to ne sve,ali možete ceo text naći na blogu anksiozni optimista. Sigurna sam da će nekome pomoći. Isprobajte više tehnika,neke će uroditi plodom sigurno. ?

 

[UltraVioletna]

 

[blablablahh]

Prenosim text jednog druga,za one koji misle da se ona "leči" samo šetnjama po prirodi,teretanama,molitvama itd.
"tred o paničnim napadima:
osećate neku nelagodu. polako počne da vas obliva hladan znoj. srce lupa sve jače i jače. pokušavate da se smirite. ne ide. počinjete da gubite dah. ne možete da udahnete. polako kreću da vam trnu ruke i noge. glava. muti vam se vid, povraća vam se.
sve više trnete i oduzimate se. to je to. kraj. nema šanse da je ovo napad panike. ovaj put sigurno umirete. ne želim da umrem. zašto ja?! sve je gore i gore i ne možete da se iskontrolišete. ubedjujete sebe da je to samo panika. ali telo otkazuje sve više. ovo je samo deo
simptoma u toku napada. inače. stalno ste mrzovoljni, sjebani. život vam se svede na to da non stop osluškujete svoje telo i na najmanji znak bilo čega očekujete taj novi, "poslednji" koji nećete preživeti. konstantnanervoza. napetost kao struna. bolovi u svim mišićima,boli vas stomak, stalno tripujete da vam nešto nije u redu sa glavom, vidom, sluhom, plućima, srcem, stomakom. sve je rak. sta god da osetite sto posto je rak. šta god da pokušate ništa se ne menja. plašite se da izadjete iz kuće. sedite na jednom mestu u sobi. plašite se da će šta god uradili pokrenuti taj novi poslednji napad. prestajete sa skoro svim aktivnostima. stalno vam se vrti u glavi. nesigurno hodate. često vas hvataju drhtavice, probadanja ko zna čega. i ovo je samo mali deo onoga što anksiozni ljudi svakoga dana proživljavaju.ja za sebe uvek kažem da se osećam kao da će svake sekunde da mi proleti metak kroz glavu. taj stepen napetosti. i onda kreću "dobronamerni" saveti koji pojma nemaju ni o anksioznosti, ni o paničnim napadima, ni o depresiji. ali eto, sad će oni da vam "objasne" dete, nije tebi ništa, nego si razmažen. idi nešto radi ***** ti materina. da radiš ne bi se tako ponašao. idi malo napolje, na sunce, da skupiš vitamin d. ma kakav ***** depresija. jel su imale naše babe i dede depresiju? ajde, ajde, saberi se, nije ti ništa. ne pišem ovo da se žalim, niti da me neko sažaljeva. ne treba mi ni pomoć. živim sa tim govnom preko 20 godina. naučio sam svaku jebenu muku vezanu za to. pišem ovo samo da znate da niste jedini, da niste ludi, da vam treba pomoćl ne možete ovo rešiti sami. postoji jako mali broj ljudi koji to uspe. ali uglavnom vam treba stručna pomoć! ne stidite se, ne čekajte. potražite pomoć na vreme. mnogi nisu dovoljno jaki i na kraju dignu ruku na sebe. nemojte dozvoliti da dodje dotle. eto, ja sam potražio pomoć, kada sam shvatio da ne mogu sam i sada sam skoro potpuno funkcionalna osoba sa sitnim problemima kao i svi ostali. nemojte da se stidite! ignorišite idiote koji pokušavaju da vas povuku na dno! želim vam sve najbolje i da se izborite sa ovim sve češćim zlom. ZNAM KAKO VAM JE! u tome sam i znam! i može se rešiti ".

to nije panicni napad ti imas neku dijagnoz brate OCD ili nesto slicno ........ neuroza, ili mozda i psihoza ko ce ga znati

 

[UltraVioletna]

 

[UltraVioletna]

 

[UltraVioletna]

to nije panicni napad ti imas neku dijagnoz brate OCD ili nesto slicno ........ neuroza, ili mozda i psihoza ko ce ga znati

Čovek ima zvaničnu dijagnozu paničnog poremećaja.

 

[UltraVioletna]

Tekst je postavljen da eventualno pomogne nekome,brzo i hitno. Ako ne možeš nečim pametnim da doprineseš temi,nemoj ni da je miniraš. Prepoznaće oni kojima pomoć treba.

 

[blablablahh]

MA

Čovek ima zvaničnu dijagnozu paničnog poremećaja.

a gde je Pecat !??????

 

[UltraVioletna]

MA

a gde je Pecat !??????

To mi je prijatelj i videla sam pečat. Jel sad ok? Jesi ti psihijatar?

 

[UltraVioletna]

Nelečena anksioznost evoluira u depresiju.

 

[zoii]

to nije panicni napad ti imas neku dijagnoz brate OCD ili nesto slicno ........ neuroza, ili mozda i psihoza ko ce ga znati

Bas tako izgleda panicni napad, od reci do reci lepo opisano.

 

[1208Letoo]

Bolest danasnjice uvertira u depresiju

 

[medicin83]

to nije panicni napad ti imas neku dijagnoz brate OCD ili nesto slicno ........ neuroza, ili mozda i psihoza ko ce ga znati

Ja bih rekao da baš tako izgledaju oni pravi i jaki panični napadi. Imao sam ih nekoliko, i bezbroj manjih za koje verovatno većina ljudi misle da je to to.
Pakao na zemlji, ja ne verujem da je gore ni u ratu u otvorenoj borbi u prvim borbenim redovima. Eto iskreno ovo kažem. Jak napad koji potraje
tera čoveka naprosto u agoniju.

20 godina je stvarno puno, i tu je već znak da je u pozadini nešto VELIKO. Kažu da je depresija uglavnom podloga anksioznosti, ili se te dve "sestre" stalno negde prepliću. Psihoza mislim da nema veze sa ovim. Naprosto hronični panični sindrom. Kod nekih je to baš uporno i intenzivno.

Medikacija i terapija razgovorima pod obavezno! Dobar terapeut i ne neki priučeni koučer.

Što više provoditi vreme u prirodi i probati malo sa meditacijama i vežbama disanja.
Iliti ono što monasi kažu: SMIRENJE. Ego moramo svi malo da skratimo i to jeste veliki problem.
Ego stvara komplakse, a kasnije i strahove, a to se posle kalemi u razne dijangnoze i šifrice.

Samo hrabro. Sunce nije toliko daleko kako mi mislimo.
Mir svima.

 

[Branko Lori]

https://twitter.com/x/status/1606900940199657472

 

[Kakarot95]

Ovo gore što je dečko opisao je pravi panični napad i intezivna anksioznost.. Nekad je taj intezitet anksioznosti manji pa nas samo muči a kad dođe već dok visokog inteziteta prerasta u napad panike.. Živim sa ovim stanjem već otprilike 8 godina. Nekada je anksioznost bila vrlo intenzivna sa stalnim napadima panike a nekada samo da te malo ometa u pozadini.. Suština je da kada sam bio u stresnim situacijama dešavale bi se fizičke senzacije (simptomi) koji su me dovodili do napada panike... Sada sam te simptome pustio i uglavnom ne obraćam pažnju na njih do te mere da sam mislio da sam sve to pobedio ali... Uvek kad pomislim da sam pobedio, dođe recimo grip ili stomačni virus i onda uvidim da nisam to pobedio.. uhvati me grip odmah, počinju napadi panike, gotov sam, šta li je sad ovo, imam temperaturu ne mogu da je spustim umreću itd... to dovodi do prevelikog stresa i adrenalina te mi je potrebno i po mesec dana da se nakon preležanog virusa oporavljam psihički.. Eh sad, šta je stvarni uzrok anksioznosti i napada panike? Neki kažu da je to "stres" koji stvaraju brige i to donekle jeste istina, ali to je po mom mišljenju to je samo 20% istina. Po mom mišljenju 80% anksioznosti nastaje zbog nedovoljnog samopouzdanja i straha od smrti, odnosno straha da kada umrevo više nema ničega ili tog straha od nepoznatog. To je definitivno razlog, jednostavno ne možemo da prihvatimo smrt kao jednu prirodnu pojavu i Istinu koja čeka sve nas. Koliko god da imamo godina smrt će nas kad tad dočekati a pošto mi našim osetilima niti naukom ne možemo da shvatimo i osetimo osećaj smrti, jednostavno nas je strah te promene, tog nepoznatog.. To je ista situacija kao kada biste ovog trenutka morali iz nekog razloga da se preselite iz mesta u kojeg živite u recimo Brazil, sasvim sami.. Ne znate šta vas čeka u Brazilu, niti kako ćete živeti, ni da li ćete uspeti da živite, kako otići do tamo.. itd.. jednostavno strah od nepoznatog... Po meni, jedini način da se ljudi trajno od anksioznosti "izleče" jeste spoznaja Boga, uverenje i poverenje u Boga.. Naravno, potreban je Ispravan put ka Bogu, jer ako smo na krivom putu opet ne možemo ništa uraditi kako bismo sebi pomogli.. Moje mišljenje jeste da vera u Jednog Boga jeste Pravi put ka rešavanju ovih problema anskioznosti, straha od smrti ali i svih drugih psihičkih i duševnih oboljenja.. Jednostavno, nije slučajno da su i Adam, Noj, Enoh, Avram, Isak, Ismail, Jakov, Josif, Hud, Solomon, David, Mojsije, Isus, Muhamed itd.. neka je na sve njih Božiji spas i blagoslov ispovedali istu veru, a to je vera u Jednog Boga... Jednostavno kada nađemo istinski u našem srcu Boga, prestaće i svi strahovi koje imamo.. Naći istinski Boga u srcu nije lako ali ako smo iskreni u tome sigurno ćemo ga naći.. Tada ćemo doći iz stanja traženja u stanje čistog uverenja u Njega a iz stanja uverenja u stanje poverenja u Njega.. Nešto što mene smiruje uvek kada dođem u stanje anksioznosti i potencijalnog napada panike jeste stih iz Kurana (9:51) koji kaže "Neće nas zadesiti ništa, samo ono što nam Bog odredi", što znači da ti ništa ne može biti ako to Bog nije odredio i ništa ne možeš izbeći ukoliko je to Bog tako odredio.. npr. imao sam veliki strah da vozim auto pogotovo autoputem, svaka vožnja se dešavala sa knedlom u grlu i osećajem gušenja, ali ovaj stih iz Kurana mi je pomogao, shvatio sam da ako mi je određeno-suđeno da umrem taj dan, ja to ne mogu izbeći, ako neću da vozim auto kako bih izbegao smrt to je nemoguće, umro bih na drugačiji način, recimo od strčanog udara, jednostavno je to određeno, datum moje smrti je određen.. Znam da nekim ovo možda zvuči smešno ali ako samo čovek dublje razmisli o ovom stihu i prihvati ga srcem sigurno anksioznost ni strahove neće imati.. kad god se udaljim od ovog stiha, kad god zaboravim na njega i nastane anskioznost ja ne mogu da se smirim ali čim se setim ovog stiha i srcem ga prihvatim odmah se smrim... ako me boli stomak, pre sam odmah razmišljao šta li je ovo, da li je splet creva, da li je karcinom i čim tako krenem da postavljam pitanja krene neopisiv strah koji bi mi simptome samo pogoršavao tako da bih na kraju došao i do tog krajnjeg stadijuma anksioznosti a to je napad panike gde "umirem", međutim ako verujemo duboko i znamo da je smrt, bolest, sreća, radost i sve druge stvari od Boga, onda zaista nas ovo neće uplašiti... ako me boli stomak i padne mi na pamet misao "ovo je kracinom", postavim sebi pitanje "šta ja tu mogu da uradim?" Ako je karcinom tako je Bog odredio i ja tu ne mogu ništa, svakako ćemo svi umreti, danas, sutra, za 5,10 ili 50 godina ali ćemo umreti i taj strah od tog "čina" smrti nas čeka kad tad.. Zato bi čovek trebao da pokuša da živi u današnjem trenutku, da zahvalimo Bogu što nas je uopšte stvorio, da nekome pomognemo nešto, da uradimo dobro delo, jer kada ostarimo, pitaćemo se gde smo proveli život? Proveli smo život u konstantnom strahu od toga "šta će biti", proćiće nam život u "opažanju našeg tela", tako da onda nismo ni živeli, tada ćemo shvatiti da nam je život prošao a nismo ga ni osetili, zato znaj "ništa ti se ne može desiti osim što ti je Bog odredio, niti te može nešto zaobići što je On odredio" i živi punim plućima.

Opet kažem, 8 godina se sa anksioznošću borim, bio na psihoterapijama, psiholozima, psihijatrima a imam 27 godina i jednostavno ništa mi nisu mogli pomoći.. Prepisivanje olako lekova konkretno meni (rivotril) koji sam odbio da pijem jer bih posle morao da se "skidam" sa njih takođe smatram nepotrenim kod stanja anksioznosti.. Međutim primenjujući gore što sam naveo, uz Božiju pomoć vidim da sam veoma blizu da ovo stanje trajno pobedim i da napokon živim punim plućima i sa samopouzdanjem, jer već sam anskioznost doveo do tako niske granice da je više i ne osećam, te da se javi samo s vremena na vreme i to u mnogo blažoj varijanti nego što je bila i koja traje veoma kratko... Puteva do Boga ima koliko ljudskih duša, zato nađimo Boga i strah će nestati zasigurno. Dovoljna je možda i jedna rečenica iz svetih knjiga, Zebura, Tore, Jevanđelja ili Kurana koja ti može otvoriti put ka Bogu i nestajanju straha..

 

[Poslušna]

Prenosim text jednog druga,za one koji misle da se ona "leči" samo šetnjama po prirodi,teretanama,molitvama itd.
"tred o paničnim napadima:
osećate neku nelagodu. polako počne da vas obliva hladan znoj. srce lupa sve jače i jače. pokušavate da se smirite. ne ide. počinjete da gubite dah. ne možete da udahnete. polako kreću da vam trnu ruke i noge. glava. muti vam se vid, povraća vam se.
sve više trnete i oduzimate se. to je to. kraj. nema šanse da je ovo napad panike. ovaj put sigurno umirete. ne želim da umrem. zašto ja?! sve je gore i gore i ne možete da se iskontrolišete. ubedjujete sebe da je to samo panika. ali telo otkazuje sve više. ovo je samo deo
simptoma u toku napada. inače. stalno ste mrzovoljni, sjebani. život vam se svede na to da non stop osluškujete svoje telo i na najmanji znak bilo čega očekujete taj novi, "poslednji" koji nećete preživeti. konstantnanervoza. napetost kao struna. bolovi u svim mišićima,boli vas stomak, stalno tripujete da vam nešto nije u redu sa glavom, vidom, sluhom, plućima, srcem, stomakom. sve je rak. sta god da osetite sto posto je rak. šta god da pokušate ništa se ne menja. plašite se da izadjete iz kuće. sedite na jednom mestu u sobi. plašite se da će šta god uradili pokrenuti taj novi poslednji napad. prestajete sa skoro svim aktivnostima. stalno vam se vrti u glavi. nesigurno hodate. često vas hvataju drhtavice, probadanja ko zna čega. i ovo je samo mali deo onoga što anksiozni ljudi svakoga dana proživljavaju.ja za sebe uvek kažem da se osećam kao da će svake sekunde da mi proleti metak kroz glavu. taj stepen napetosti. i onda kreću "dobronamerni" saveti koji pojma nemaju ni o anksioznosti, ni o paničnim napadima, ni o depresiji. ali eto, sad će oni da vam "objasne" dete, nije tebi ništa, nego si razmažen. idi nešto radi ***** ti materina. da radiš ne bi se tako ponašao. idi malo napolje, na sunce, da skupiš vitamin d. ma kakav ***** depresija. jel su imale naše babe i dede depresiju? ajde, ajde, saberi se, nije ti ništa. ne pišem ovo da se žalim, niti da me neko sažaljeva. ne treba mi ni pomoć. živim sa tim govnom preko 20 godina. naučio sam svaku jebenu muku vezanu za to. pišem ovo samo da znate da niste jedini, da niste ludi, da vam treba pomoćl ne možete ovo rešiti sami. postoji jako mali broj ljudi koji to uspe. ali uglavnom vam treba stručna pomoć! ne stidite se, ne čekajte. potražite pomoć na vreme. mnogi nisu dovoljno jaki i na kraju dignu ruku na sebe. nemojte dozvoliti da dodje dotle. eto, ja sam potražio pomoć, kada sam shvatio da ne mogu sam i sada sam skoro potpuno funkcionalna osoba sa sitnim problemima kao i svi ostali. nemojte da se stidite! ignorišite idiote koji pokušavaju da vas povuku na dno! želim vam sve najbolje i da se izborite sa ovim sve češćim zlom. ZNAM KAKO VAM JE! u tome sam i znam! i može se rešiti ".

Sta pijes od medikamenata? I ja se borim 23 god, jedino je klonazepam konstantan, trazi vece doze a ad mijenjaju..jos imam od svega i kliničku depresiju

 

[Poslušna]

Sta pijes od medikamenata? I ja se borim 23 god, jedino je klonazepam konstantan, trazi vece doze a ad mijenjaju..jos imam od svega i kliničku depresiju

I da, ja se ne bojim smrti, ja zbog simptoma derealizacije, dezorjentisanosti imam strah od ludila

 

[Poslušna]

to nije panicni napad ti imas neku dijagnoz brate OCD ili nesto slicno ........ neuroza, ili mozda i psihoza ko ce ga znati

Ti si psihijatar pa "udaraš" dijagnoze? Ocigledno da nikad nisi osjetio panični napad ili generalizovani anxsiozni poremecaj, blago se tebi

 

[Poslušna]

Pogledajte prilog 1174954

Nelečena anksioznost evoluira u depresiju.

Jesam upala i u klinicku depresiju, pa je udruzeno i groznooo

 

[Poslušna]

Pogledajte prilog 1174954

Nelečena anksioznost evoluira u depresiju.

Jesam upala i u klinicku depresiju, pa je udruzeno i

 

[Kakarot95]

I da, ja se ne bojim smrti, ja zbog simptoma derealizacije, dezorjentisanosti imam strah od ludila

Daću ti jedan savet.. Ja se već 8 godina borim sa anksioznoću ali eto hvala Bogu mislim da sam je pobedio.. a evo ti jedan savet.. Ne znam da li znaš da plivaš, ako si plivač znaćeš ovo.. Suština plivanja jeste da ne smeš da se opireš i budeš stegnut u vodi već da se opustiš jer kad se opustiš nikad nećeš potonuti... Eh sad gledaj ovako..Uzmimo primer čoveka koji ne zna da pliva. Kada padne u vodu, on svjestan da će potonuti počne da se batrga, da mlatara rukama ali šta je posledica toga? Posledica je da on tone i da se na kraju utopi. A da se samo opustio, da se predao toj vodi, šta bi se desilo? Malo bi potonuo i voda bi ga izbacila na površinu i to znamo svi kako se to dešava. Dakle, nemoj se opirati tom strahu, nemoj bežati jer ako budeš bežala potonućeš, progutaćete taj strah.. Treba da prihvatiš taj strah, prihvati najgoru moguću soluciju, prihvati to stanje istinski i izaći ćeš na površinu.. javi mi se u privatne poruke, ako treba zajedno cemo proći 20 dana sve, da pokušam da ti pomognem..

 

[Poslušna]

Hvala ti, meni je sad jaca depresija, a GAP traje 20 godina, nekako se i borim uz klonazepam, ali depresija, pakao.
Hvala, posalji mi poruku ako znas kako iz depresije. Ja znam da volja nikad nece doci sama, na bolovanju, nemam koncentraciju, ali bar setam s pso. 3x...i idem na dnevnu , bezveze, samo vizitu sacekam
Ja sam hiperaktivna i radoholicar i uzasno mi sto sam sama i sto nista nemam za raditi