Anksioznost ili sta vec

[Stefi94Z]

Dobar dan, imam 22 godine, rodjen sam u Srbiji i kada sam imao 7 gdina moji roditelji su otisli u inostranstvo da bi radili. Nakon dve godine smo otisli moj stariji brat i ja, i ostali smo tamo da zivimo sa roditeljima. Naglo sam poceo da se gojim tamo i pre nekoliko godina sam imao 132kg, resio sam da zapocnem dijetu i smrsao sam do 84kg. U toku dijete kada sam imao oko 100kg i kada mi je bili teze da smrsam sam terao sebe da povracam i to je trajalo nekoliko godina. (Vec 2 godine nisam naterao sebe na tako nesto, danas imam 100kg)
Pre 2 godine sam doziveo svoj prvi napad panike, obisao sam sve bolnice i sve doktore koje sam znao, nema testa koji nisam uradio i nalazi su uvek bili dobri. (Osim malog prolapsa mitralne valve na srcu). Vratio sam se u Srbiju jer mislim da mi je zivot u inistranstvu oretezak medjutim i dan danas imam napade panike. Anksioznost me muci svakog dana, nisam "stabilan kada stojim", vrti mi se u glavi, plasim se mizdanog udara, srcanog udara, smrti, napet sam i ne izlazim iz kuce. Sve me boli. Bio sam na paihoterapiji u inostranstvu i pomoglo mi je dosta ali sad vec postaje tesko jer nemam nikakvu pomoc i plasim se da nesto nije okej, ipak su tu nalazi uradjeni pre godinu dana. Plasim se da ne poludim ili da sam vec lud. Plasim se da cu umreti svakog trenutka, ne uzivam vise u nicemu, plasim se da igram fudbal i da imam neku fizicku aktivnost a bez toga ranije nisam mogao. Dosta sam pio do ore2 godine, i to sam naravno prestao da radim posle svih napada itd. Sada lezim u krevetu i mucim se i molim za pomoc jer vise ne znam kako da se izvucem. Molim vas pomozite mi. Hvala sto ste me citali.

 

[dakyorlando]

Uh, ovo je više za profesonalne psihologe nego za nas forumaše...

Da li znaš šta je to bilo u inostranstvu zbog čega misliš da je do promene došlo? Neki faktor, nešto vezano za stil života i razlike u njemu u odnosu na Srbiju, što je bilo okidač za tvoje probleme (mislim i na gojaznost i na napade panike)?

 

[realistic]

Vidi, ja bi prvo proverio vratnu kicmu, jer sve te fore znaju biti i od vrata. Ako nije to, onda jedino profesionalac.

 

[N3W]

Dobar dan, imam 22 godine, rodjen sam u Srbiji i kada sam imao 7 gdina moji roditelji su otisli u inostranstvo da bi radili. Nakon dve godine smo otisli moj stariji brat i ja, i ostali smo tamo da zivimo sa roditeljima. Naglo sam poceo da se gojim tamo i pre nekoliko godina sam imao 132kg, resio sam da zapocnem dijetu i smrsao sam do 84kg. U toku dijete kada sam imao oko 100kg i kada mi je bili teze da smrsam sam terao sebe da povracam i to je trajalo nekoliko godina. (Vec 2 godine nisam naterao sebe na tako nesto, danas imam 100kg)
Pre 2 godine sam doziveo svoj prvi napad panike, obisao sam sve bolnice i sve doktore koje sam znao, nema testa koji nisam uradio i nalazi su uvek bili dobri. (Osim malog prolapsa mitralne valve na srcu). Vratio sam se u Srbiju jer mislim da mi je zivot u inistranstvu oretezak medjutim i dan danas imam napade panike. Anksioznost me muci svakog dana, nisam "stabilan kada stojim", vrti mi se u glavi, plasim se mizdanog udara, srcanog udara, smrti, napet sam i ne izlazim iz kuce. Sve me boli. Bio sam na paihoterapiji u inostranstvu i pomoglo mi je dosta ali sad vec postaje tesko jer nemam nikakvu pomoc i plasim se da nesto nije okej, ipak su tu nalazi uradjeni pre godinu dana. Plasim se da ne poludim ili da sam vec lud. Plasim se da cu umreti svakog trenutka, ne uzivam vise u nicemu, plasim se da igram fudbal i da imam neku fizicku aktivnost a bez toga ranije nisam mogao. Dosta sam pio do ore2 godine, i to sam naravno prestao da radim posle svih napada itd. Sada lezim u krevetu i mucim se i molim za pomoc jer vise ne znam kako da se izvucem. Molim vas pomozite mi. Hvala sto ste me citali.

Idi kod kardiologa i naglasi šta ti je sve loše.

Jedan dan odvoji, neka neko ide sa tobom, zovi klinički centar odeljenje kardiologije i naglasi šta je šta.

Ako osećaš da ti je loše i slično, nemoj da čekaš da padneš pa da se stvari pogoršaju. Izbegavaj jaja i crveno meso slano, izbegavaj cigarete i koka-kolu i slično tome. Diši duboko, lagano. Napadi panike su normalna stvar kada je neko pod stresom, ovo ti je verovatno jer razmišljaš kako i šta ćeš da uradiš i postigneš u životu.

Imaj overenu zdravstvenu knjižicu i pored sebe uvek negde oko 3.000 dinara, ličnu kartu, za slučćaj da moraš taksijem do urgentnog ili kako već. Obavesti tvoje ukućane, brata, sestru koga već imaš, kakva je situacija i da budu spremni da izlete sa tobom do urgentnog ako bude problema.

Pregled zakaži.

 

[Dragoljub69]

Kakav kardiolog,kakva vratna kičma,ne lupetajte ljudi...
Momak,tvoja aniksioznost je simptom...Strah od smrti je najbenigniji u prisilnoj
neurozi,ali je skoro redovan pratilac svake psihoze,nekad smenjiv euforijom i
histerijom...
Nisi napisao pod kojom Dg.si bio na psihoterapiji i u čemu se ta terapija sastojala.
Tvoj tekst mi liči da proveravaš znanje učesnika foruma psihologija...Ako nije to
u pitanju,napiši od čega si se lečio...
Inače,dešava se da hipoglikemija dijete izazove nervni slom,pogotovu u anoreksiji...
No daj Dg. jer evo vidiš daljudi šuketaju...
Ili se obrati našim psihijatrima-aniksioznost se teško podnosi ,a mali lekić i ode!
Mada mi tu "meriše" da treba odmah moditen depo i dalje uzimanje pod nadzorom
člana porodice,a možda radi stabilizacije i bolničko zadržavanje dve do tri nedelje...

 

[N3W]

Dragoljube, nisi u pravu. Lepo je napisao da ima mali problem sa srčanim mišićem, a to je direktno povezano sa osećajem anksioznosti jer ne dolazi dovoljno kiseonika u krvotok. Pri tuširanju se može osetiti zamor, otežano disanje, osećaj padanja, a to u skladu sa povećanih strahom izaziva napad panike, trzaje i pokušaje da se negde čovek zadrži kako ne bi udario glavu ili sl. prilikom pada. Može se osetiti preskakanje srca.

Kod regurgitacije krvi manjeg stepena tegobe se ne javljaju. Nekada se bolesnici žale na bolove u predelu srca, lupanje i preskakanje srca ili teže disanje. Često se poremećaj otkrije i kod osoba koje se žale na anksioznost, vrtoglavice, nesvestice ili nervozu. Ukoliko postoji znatno vraćanje krvi javlja se otežano disanje i slabost levog srca. Ova srčana mana može da bude udružena i sa deformitetima grudnog koša (pectus excavatus), ravnim leđima, pojavom gotskog nepca (u sklopu Marfanovog sindroma)…

Definitivno je zbog stresa i treba ići kod kardiologa, eventualno da se odradi ergospirometrija kako bi se ustanovilo da li se čovek zamara te da li to utiče na rad srca.

Kod takvih stvari je česta medikacija u vidu beta-blokatora, a naročito lek naziva propranolol.

 

[Dragoljub69]

Dragoljube, nisi u pravu. Lepo je napisao da ima mali problem sa srčanim mišićem, a to je direktno povezano sa osećajem anksioznosti jer ne dolazi dovoljno kiseonika u krvotok. Pri tuširanju se može osetiti zamor, otežano disanje, osećaj padanja, a to u skladu sa povećanih strahom izaziva napad panike, trzaje i pokušaje da se negde čovek zadrži kako ne bi udario glavu ili sl. prilikom pada. Može se osetiti preskakanje srca.



Definitivno je zbog stresa i treba ići kod kardiologa, eventualno da se odradi ergospirometrija kako bi se ustanovilo da li se čovek zamara te da li to utiče na rad srca.

Kod takvih stvari je česta medikacija u vidu beta-blokatora, a naročito lek naziva propranolol.

Hmm da...I kad je manjeg stepena preporučuje se sportska aktivnost!
A šta misliš da je na zapadu urađen pregled srca i ustanovljen prolaps mitralne valvule i nije procenjeno-ustanovljeno u kom stepenu je
regurgitacija krvi u pretkomorama? Nije to naša medicina i dijagnostika...
Ne kažem da lupanje srca koje taj prolaps zna da proizvede ne može da proizvede paničnu reakciju,a koja je i strah od smrti sa pratećim
simptomima,ali hajde budimo logični:dok sam nije stavio u prvi plan srčane tegobe već psihićke,znači da tu ima i još drugih
doživljaja,a ne samo aniksioznih...
Psihijatri znaju da je normalan strah od smrti emotivno stabilne ličnosti samo tužna ili nevesela pomisao,dok je kod psihotićnog
pacijenta provalija neopisiva koja zamračuje sve ostale misli,pod čijim dejstvom psiha brže bolje reaguje izvlačenjem podsvesnih
sadržaja determinišući ih u halucinacije kojima brani ono malo preostalog uma itd sve do stupora...
Uostalom,da li sam u pravu ili ne,neka kaže ovaj mladac Stefi...
Fali Dg.s kojom je išao na psihoterapiju!

 

[Џорџи]

Dobar dan, imam 22 godine, rodjen sam u Srbiji i kada sam imao 7 gdina moji roditelji su otisli u inostranstvo da bi radili. Nakon dve godine smo otisli moj stariji brat i ja, i ostali smo tamo da zivimo sa roditeljima. Naglo sam poceo da se gojim tamo i pre nekoliko godina sam imao 132kg, resio sam da zapocnem dijetu i smrsao sam do 84kg. U toku dijete kada sam imao oko 100kg i kada mi je bili teze da smrsam sam terao sebe da povracam i to je trajalo nekoliko godina. (Vec 2 godine nisam naterao sebe na tako nesto, danas imam 100kg)
Pre 2 godine sam doziveo svoj prvi napad panike, obisao sam sve bolnice i sve doktore koje sam znao, nema testa koji nisam uradio i nalazi su uvek bili dobri. (Osim malog prolapsa mitralne valve na srcu). Vratio sam se u Srbiju jer mislim da mi je zivot u inistranstvu oretezak medjutim i dan danas imam napade panike. Anksioznost me muci svakog dana, nisam "stabilan kada stojim", vrti mi se u glavi, plasim se mizdanog udara, srcanog udara, smrti, napet sam i ne izlazim iz kuce. Sve me boli. Bio sam na paihoterapiji u inostranstvu i pomoglo mi je dosta ali sad vec postaje tesko jer nemam nikakvu pomoc i plasim se da nesto nije okej, ipak su tu nalazi uradjeni pre godinu dana. Plasim se da ne poludim ili da sam vec lud. Plasim se da cu umreti svakog trenutka, ne uzivam vise u nicemu, plasim se da igram fudbal i da imam neku fizicku aktivnost a bez toga ranije nisam mogao. Dosta sam pio do ore2 godine, i to sam naravno prestao da radim posle svih napada itd. Sada lezim u krevetu i mucim se i molim za pomoc jer vise ne znam kako da se izvucem. Molim vas pomozite mi. Hvala sto ste me citali.

ok posto lekari po obicaju ne rade svok posao baci se ti lagano na sport i nadji neku ribu

- - - - - - - - - -

da a pre svega pusti radio sumadinac

 

[Dragoljub69]

Bravo Đorđija-sport i sex! A ne 130 kila da napiči!
Kako matorim ,sve manje sporta,ali sam svestan da moram da pojačam zato sex da se
ne bih gojio...

 

[jos_1_5ak]

Ja nisam doktor ali mislim da se ovde da lako zakljuciti da se radi o panicnom poremecaju pracenom agorafobijom, ovo sto je on opisao ove simptome (konstantno je napet, uznemiren, ima opsesivne misli, stalno je u grcu i od zbog te napetosti oseca se izmoreno, malaksalo, nestabilno i oseca razne telesne senzacije) izgleda kao "skolski primer toga" , najbolje bi bilo da momak sto pre krene na psihoterapiju.

Sto se tice prolapsa, nemojte da ga paranoisete bezveze, ja znam neke ljude koji zive sa tim najnormalnije, doktori kazu da je to uglavnom samo "kozmeticka" mana i da najcesce nema simptoma i ne zahteva terapiju.
Uostalom decko je vec obisao sve moguce specijaliste, da su lekari uvideli da mu to pravi problem rekli bi mu i uputili bi ga vec da ide to da sredi.

Nadam se da je i on vec sam razvio neki odbrambeni mehanizam od toga , mada najbolje da sto pre krene sa nekom psiho terapijom.

Takodje sto je bitan faktor , odnosno moze da bude, tim silnim dijetama (sto pravilnim sto ne) je vec malo iscrpeo organizam , ocigedno su prisutne i hopoglikemijske krize sto on odma tumaci kao napade panike i anksioznosti (jer su simptomi veoma slicni).

 

[Lollol]

Problem sa anksioznoscu svakako, ali ako ne mozes nikako da tolerises stresne situacije, onda ti mozda treba profesionalna tepraija i lekovi da smire tvoje reakcije.
Sigurno neces umreti, dobiti mozdani udar ili nesto u stresnoj situaciji, ma koliko ti god bilo tesko, ali ako ne mozes nikako da se nosis sa time, porazgovaraj sa psihologom, psihijatrom.

Fizicki si i sam zdrav kao sto kazes, ali anksioznost je problem u glavi. I nisi lud, poremecen ili nesto ako imas problem sa anskioznoscu i ako potrazis pomoc strucnog lica. Kada imas problema sa kozom ides kod dermatologa koji ti prepise kremu, kada imas problem sa psihom, kod psihologa ili drugog strucnog lica. Da su ti simptomi malo blazi mogao bih da se izlazes stresnim situacijama i da vidis da se u 99.99% slucajeva nece nista desiti (tj. neces umreti, dobiti mozdani udar ili nesto tako). Opet, ako te anksioznost skoro potpuno paralise, ili pokusaj sa osobom od poverenja da se kreces i izlazes situacijama koje su ti teske, a ako ni to ne pomogne, mozda ti treba razgovor sa psihologom.

 

[sasasta]

kolektivitet , druzenje , sport

opustanje i rad


kao da se plasis zivota

 

[ChristopherWalken]

Dobar dan, imam 22 godine, rodjen sam u Srbiji i kada sam imao 7 gdina moji roditelji su otisli u inostranstvo da bi radili. Nakon dve godine smo otisli moj stariji brat i ja, i ostali smo tamo da zivimo sa roditeljima. Naglo sam poceo da se gojim tamo i pre nekoliko godina sam imao 132kg, resio sam da zapocnem dijetu i smrsao sam do 84kg. U toku dijete kada sam imao oko 100kg i kada mi je bili teze da smrsam sam terao sebe da povracam i to je trajalo nekoliko godina. (Vec 2 godine nisam naterao sebe na tako nesto, danas imam 100kg)
Pre 2 godine sam doziveo svoj prvi napad panike, obisao sam sve bolnice i sve doktore koje sam znao, nema testa koji nisam uradio i nalazi su uvek bili dobri. (Osim malog prolapsa mitralne valve na srcu). Vratio sam se u Srbiju jer mislim da mi je zivot u inistranstvu oretezak medjutim i dan danas imam napade panike. Anksioznost me muci svakog dana, nisam "stabilan kada stojim", vrti mi se u glavi, plasim se mizdanog udara, srcanog udara, smrti, napet sam i ne izlazim iz kuce. Sve me boli. Bio sam na paihoterapiji u inostranstvu i pomoglo mi je dosta ali sad vec postaje tesko jer nemam nikakvu pomoc i plasim se da nesto nije okej, ipak su tu nalazi uradjeni pre godinu dana. Plasim se da ne poludim ili da sam vec lud. Plasim se da cu umreti svakog trenutka, ne uzivam vise u nicemu, plasim se da igram fudbal i da imam neku fizicku aktivnost a bez toga ranije nisam mogao. Dosta sam pio do ore2 godine, i to sam naravno prestao da radim posle svih napada itd. Sada lezim u krevetu i mucim se i molim za pomoc jer vise ne znam kako da se izvucem. Molim vas pomozite mi. Hvala sto ste me citali.

Imas veliki problem, to je jasno. Verovatno kombinacija i fizicke i psihicke falinke. Ogromnu glupost si napravio time sto si na silu povracao. To je veliko mucenje organizma ali ne mora ni da znaci da je doga. Ja za tebe imam samo jedan savet - Nemoj da se lecis u Srbiji, molim te. Imas tu mogucnost da se lecis u inostranstvu, vec si i pomenuo da si isao na psihoterapije u inostranstvu i da ti je bilo bolje. Idi tamo samo nemoj ovde da se lecis, ovde se sigurno neces izleciti. Bog ti dao mogucnost lecenja u inostranstvu - nemoj da je propustis.

 

[jos_1_5ak]

Kao prvo ovaj momak nema nikakvu "falinku" , vec samo problem sa anksioznosti i preteranom osetljivoscu, a kao drugo sto ne bi pokusao ovde da resi problem, doduse u drzavnim institucijama ne rade to , mada moze da proba u Palmeticevoj recimo, neki od tamo imaju sasvim pozitivna iskustva, takodje ima i dobrih privatnih psihoterapeuta koji se bave raznim vrstama psihoterapije, a s obzirom da mu roditelji zive u inostranstvu i to , kapiram da mu novac ne bi bio problem.

Inace kad sam procitao post , mislim da sam na startu uvideo problem , momak kaze " imam 22 godine, rodjen sam u Srbiji i kada sam imao 7 gdina moji roditelji su otisli u inostranstvo da bi radili. Nakon dve godine smo otisli moj stariji brat i ja " , mislim kakvi su to roditeljikad su otisli samo u inostranstvo i ostavili dvoje dece same kod , ajde bar da je jedan roditelj otisao a drugi ostao sa decom, mislim ko je cuvao tu decu, tetke, ujaci, babe, dede, sta su ta deca radila te 2 godine dok i oni nisu otisli kod roditelja, bez obzira sto su ta deca mozda bila dobro cuvana , mazena i pazena od tetke, ujaka, babe, dede ili ko ih je vec cuvao, sigurno da su im falili roditelji i sigurno da je odlazak roditelje u inostranstvo veliki sok za tako malo dete , odnosno decu, koji moze da ostavi posledica na psihu i preraste u neki vid psiholoskih tegoba.

 

[dog face]

pa nista,terapija onda, redovno, prelomi preko kolena, sljapni po dupetu, lansiraj osmeh u zid :-/

 

[ChristopherWalken]

Kao prvo ovaj momak nema nikakvu "falinku" , vec samo problem sa anksioznosti i preteranom osetljivoscu, a kao drugo sto ne bi pokusao ovde da resi problem, doduse u drzavnim institucijama ne rade to , mada moze da proba u Palmeticevoj recimo, neki od tamo imaju sasvim pozitivna iskustva, takodje ima i dobrih privatnih psihoterapeuta koji se bave raznim vrstama psihoterapije, a s obzirom da mu roditelji zive u inostranstvu i to , kapiram da mu novac ne bi bio problem.

Inace kad sam procitao post , mislim da sam na startu uvideo problem , momak kaze " imam 22 godine, rodjen sam u Srbiji i kada sam imao 7 gdina moji roditelji su otisli u inostranstvo da bi radili. Nakon dve godine smo otisli moj stariji brat i ja " , mislim kakvi su to roditeljikad su otisli samo u inostranstvo i ostavili dvoje dece same kod , ajde bar da je jedan roditelj otisao a drugi ostao sa decom, mislim ko je cuvao tu decu, tetke, ujaci, babe, dede, sta su ta deca radila te 2 godine dok i oni nisu otisli kod roditelja, bez obzira sto su ta deca mozda bila dobro cuvana , mazena i pazena od tetke, ujaka, babe, dede ili ko ih je vec cuvao, sigurno da su im falili roditelji i sigurno da je odlazak roditelje u inostranstvo veliki sok za tako malo dete , odnosno decu, koji moze da ostavi posledica na psihu i preraste u neki vid psiholoskih tegoba.

Pazi, pod tim "falinka" nisam mislio da je decko degenerik ili invalid vec jednostavno ima neki problem sto je ipak ocigledno. Prvo, nije bas normalno da se neko tako mlad tako brzo ugoji do 132 kg, jos je godinama sebe prisiljavao na povracanje i njegov organizam mora biti ostecen. Pomenuo je da ima vrtoglavice a pod onim "nisam stabilan kada stojim" nisam shvatio da li je to metafora da nije bas sav svoj ponekad ili ima problema sa ravnotezom ili cim vec. Znaci neki problem postoji a to sto je prosao sve lekarske testove u Srbiji i sto lekari nisu nasli nista sporno ne znaci ama bas nista.
Evo ja ga molim da kao neko ko ima mogucnosti da se leci u inostranstvu uradi to pod hitno dok ne bude kasno. Zdravstveni sistem u Srbiji je horor film i ovde samo mozes da se molis Bogu da ti podari zdravlje jer ovde kad jednom malo ozbiljnije obolis - nema ti spasa. Znam da ni tamo to lecenje nije nimalo jeftino ali je sigurno bolje nego ovde. Da nije napisao da je ziveo u inostranstvu i da se vec lecio tamo verovatno mu ne bih napisao nista jer ljudima sa takvim vrstama psiho fizickih problema ovde veoma tesko da ima spasa.

 

[N3W]

Svi simptomi ukazuju na srčani problem, a pogotovo kada je u pitanju zalizak. Ovo je činjenica.

Kod posete kardiologu obavezno naglasiti sve što je ovde napisano, poneti sve dijagnoze koje su prethodno konstatovane od drugih doktora, odraditi nove dijagnoze i potencijalno EKG srca.

Obavezno se žaliti na zamor i na otežano disanje, te osećaj vrtoglavice, nesvestice, panike i gubitak vazduha. Sve zvuči kao prepisivanje leka propranolol i to najverovatnije 10mg ujutru i uveče.

Lek će da proširi krvne sudove i tako omogući bolji protok kiseonika u mišiće, a samim tim će uticati i na bolje pamćenje, koncetraciju, osećaj opuštenosti itd. Jedina mana leku je ta što može da proizvede depresiju kod čoveka. Inače ovaj lek koriste snajperisti kako bi mogli da bolje pucaju i otklone anksioznost.

Povraćanje ne donosi ništa dobro, potrebno je potrošiti više kalorija no što se unese, a za to su potrebni proteini. 30 minuta vožnja bicikle ujutru i uveče u serijama od po 5 minuta, a zatim od po 10 minuta kako bi se pospešila kondicija. Već posle dve nedelje osetiće se olakšanje.

 

[Dragoljub69]

Inače ovaj lek koriste snajperisti kako bi mogli da bolje pucaju i otklone anksioznost.

P.

Bratac,kolko si ih rokno?

 

[bRu zLi]

Dobar dan, imam 22 godine, rodjen sam u Srbiji i kada sam imao 7 gdina moji roditelji su otisli u inostranstvo da bi radili. Nakon dve godine smo otisli moj stariji brat i ja, i ostali smo tamo da zivimo sa roditeljima. Naglo sam poceo da se gojim tamo i pre nekoliko godina sam imao 132kg, resio sam da zapocnem dijetu i smrsao sam do 84kg. U toku dijete kada sam imao oko 100kg i kada mi je bili teze da smrsam sam terao sebe da povracam i to je trajalo nekoliko godina. (Vec 2 godine nisam naterao sebe na tako nesto, danas imam 100kg)
Pre 2 godine sam doziveo svoj prvi napad panike, obisao sam sve bolnice i sve doktore koje sam znao, nema testa koji nisam uradio i nalazi su uvek bili dobri. (Osim malog prolapsa mitralne valve na srcu). Vratio sam se u Srbiju jer mislim da mi je zivot u inistranstvu oretezak medjutim i dan danas imam napade panike. Anksioznost me muci svakog dana, nisam "stabilan kada stojim", vrti mi se u glavi, plasim se mizdanog udara, srcanog udara, smrti, napet sam i ne izlazim iz kuce. Sve me boli. Bio sam na paihoterapiji u inostranstvu i pomoglo mi je dosta ali sad vec postaje tesko jer nemam nikakvu pomoc i plasim se da nesto nije okej, ipak su tu nalazi uradjeni pre godinu dana. Plasim se da ne poludim ili da sam vec lud. Plasim se da cu umreti svakog trenutka, ne uzivam vise u nicemu, plasim se da igram fudbal i da imam neku fizicku aktivnost a bez toga ranije nisam mogao. Dosta sam pio do ore2 godine, i to sam naravno prestao da radim posle svih napada itd. Sada lezim u krevetu i mucim se i molim za pomoc jer vise ne znam kako da se izvucem. Molim vas pomozite mi. Hvala sto ste me citali.

Javi se psihijatru. Imas najverovatnije panicni poremecaj, sa koliko citam, pojavom agorafobije, a onda se nadovezuje i depresija, zbog istrosenosti organizma da se sam bez adekvatne pomoci bori sa takvim stanjima.

Mora se ukljuciti FARMAKOTERAPIJA, a to ce biti antidepresiv + anxiolitik, i eventualno ako je zaista nesto sa srcem (a ti rece da si sve zivo radio i sve je skoro dobro) neki betablokator, mada nece ni to...

Ovo su sve klasicni simptomi psihosomatike, 90% nazovi srcanih bolesnika koji tripuju da im je nesto sa srcem su zapravo neuroticni i imaju ta panicno-depresivna-fobicna neuroticna stanja.

Znaci psihiajtar sto pre i farmakoterapija, kod tebe vise psihoterapija kao jedina metoda lecenja ne moze uroditi plodom, jer si predugo godina pod ovim stanjem, kao i pod losim nacinom zivota.

Znaci psihijatar, ne psiholog (koji jos ako nije i psihoterapeut, nece ti ni 5% pomoci).

 

[mocart za elektricnom]

Ili se obrati našim psihijatrima-aniksioznost se teško podnosi ,a mali lekić i ode!

najveca glupost koju sam cuo. Kad sam ja imao anksioznost svkodnevnu i mjesecima koja je trajala kako to da nijedan od 6 psihijatara ne uspjede da nadje taj lekic, Nego me proslo kad me samo proslo, bez leka i icega.

- - - - - - - - - -

Javi se psihijatru. Imas najverovatnije panicni poremecaj, sa koliko citam, pojavom agorafobije, a onda se nadovezuje i depresija, zbog istrosenosti organizma da se sam bez adekvatne pomoci bori sa takvim stanjima.

Mora se ukljuciti FARMAKOTERAPIJA, a to ce biti antidepresiv + anxiolitik, i eventualno ako je zaista nesto sa srcem (a ti rece da si sve zivo radio i sve je skoro dobro) neki betablokator, mada nece ni to...

Ovo su sve klasicni simptomi psihosomatike, 90% nazovi srcanih bolesnika koji tripuju da im je nesto sa srcem su zapravo neuroticni i imaju ta panicno-depresivna-fobicna neuroticna stanja.

Znaci psihiajtar sto pre i farmakoterapija, kod tebe vise psihoterapija kao jedina metoda lecenja ne moze uroditi plodom, jer si predugo godina pod ovim stanjem, kao i pod losim nacinom zivota.

Znaci psihijatar, ne psiholog (koji jos ako nije i psihoterapeut, nece ti ni 5% pomoci).

ovoliko povjerenje u farmakoterapiju moze da ima samo krajnje naivan covjek...I jos eto decko kaze kako mu je psihoterapuet pomagao, i to mnogo, i ne kaze zasto opet ne ode kod pihoterapueta, a ovaj mu sugerise da ne ide kod psihoterapeuta...

 

[Dragoljub69]

najveca glupost koju sam cuo. Kad sam ja imao anksioznost svkodnevnu i mjesecima koja je trajala kako to da nijedan od 6 psihijatara ne uspjede da nadje taj lekic, Nego me proslo kad me samo proslo, bez leka i icega.



.

A el si trenutno anksiozan?
Kriza ili kad u aprilu zasija jače sunce,aaaa?
El si bio po depo?

 

[bRu zLi]

najveca glupost koju sam cuo. Kad sam ja imao anksioznost svkodnevnu i mjesecima koja je trajala kako to da nijedan od 6 psihijatara ne uspjede da nadje taj lekic, Nego me proslo kad me samo proslo, bez leka i icega.

- - - - - - - - - -



ovoliko povjerenje u farmakoterapiju moze da ima samo krajnje naivan covjek...I jos eto decko kaze kako mu je psihoterapuet pomagao, i to mnogo, i ne kaze zasto opet ne ode kod pihoterapueta, a ovaj mu sugerise da ne ide kod psihoterapeuta...

Zasto lazes? Koliko to "ovoliko poverenje" ? Imas farmakoterapiju i psihoterapiju kao 2 najprimenjivanije metode, koje kod najveceg % pacijenata daju boljitak, kod nekih i totalno izlecenje, cak kod nekih i bez recidiva. I najbolje je kada se koriste obe u isto vreme. Ja nisam od onih koji pljuju bespotrebno ni psihoterapiju ni farmakoterapiju, ZA RAZLIKU OD TEBE, koji pljujes farmakoterapiju, zato sto nemas pojma, zato sto nisi lekar, nemas cak ni srednju medicinsku skolu.
Ti veoma dobro znas da ja cenim psihoterapiju i da cesto ljudima sa slicnim problemima preporucujem kognitivno-bihejvioralnu terapiju, jer ce njom eveoma USPESNO, VEOMA BRZO doci do rezultata i boljitka.

Ali to ne znaci da cu da hejtujem farmakoterapiju, zasto da ne ode kod spihijatra, da PORED PSIHOTERAPIJE, ukljuce i farmakoterapiju? Ocito ne moze bez toga verbalno da izleci biohemiju mozga, propali studentu.

I nemoj da lazes, ne kazem kako mu psihoterapeut ne bi pomogao, nego mu ne bi pomogao PSIHOLOG koji nije psihoterapeut a bavi se savetodavstvom. Takvi ne lece biohemijske poremecaje mozga, plus sto nemaju zakonski pravo da propisuju lekove, a nisu zavrsili ni 1 edukaciju iz psihoterapija, bar od ovih koje STVARNO I EFIKASNO RADE.

Dakle NE LAZI. A pusti se tih paranoidnih teorijsko-zaverenickih prica i fraza tipa "ovoliko povjerenje u farmakoterapiju moze da ima samo krajnje naivan covjek."

Znam bukvalno stotine ljudi kojima je pomogla farmakoterapija i bez psihoterapije, a tek kombinacija oba. Tako da ono, ne pisi gluposti.

Tebi nisu pomogli jer si izgubljen slucaj i zato sto imas teske poremecaje licnosti, i to najverovatnije razne + kombinacija zavisnika od droga, a znamo da se poremecaji licnosti veoma veoma tesko lece.

Kazes nisu ti tablete pomogle da se resis anksioznosti? Pa kako covece da ne budes anxiozan, kada nemas sexa? Kada si preopsednut sexom jer ga nikada nisi imao? Jer zamisljas da se tvoj psihijatar sexualno lozi na tebe, kao i njena sestra, lozis se na sestru, eeej na sestru... Pazi, njemu opravdanje, to sto je zgodna, i sto je model. Ha ha, koliko bolesno. Da si sexualno zadovoljavao svoje potrebe kao sto nisi, ne bi bio anxiozan i ne bi ti se dizao na sestru. Telo bi ti podsvesno znalo za Westermarkov efekat da je to no-no.

Psihijatrija nije matematika i nisu uvek 2+2=4, nije to zapaljenje grla, sa utvrdjenom bakterijom, izazivacem, pa ce po antibiogramu da ti se dodeli lekic antibiotik koji 100% unistava bakteriju u roku od 48h.
Stvari su mnogo slozenije, pogotovo kada osoba ima razne poremecaje licnosti, a bez prevelike saradnje pacijenta koji zeli da mu se izleci poremecaj licnosti, psihijatri i neki tamo lekici nisu svemocni carobni stapic.

Ako zelis biti budala i ponasati se neotesano, nema tog leka koji ti moze to zabraniti i uskratiti. Pogledaj samo na forumu kako se ponasas i kakav odnos imas sa SVIMA.

 

[N3W]

najveca glupost koju sam cuo. Kad sam ja imao anksioznost svkodnevnu i mjesecima koja je trajala kako to da nijedan od 6 psihijatara ne uspjede da nadje taj lekic, Nego me proslo kad me samo proslo, bez leka i icega.

Svaki duševni boljitak se može lečiti medikamentima, između ostalog. Lekovi su u stanju da na biohemijskom nivou izazovu osećaje zadovoljstva, sreće, besa, depresije, pospanosti itd. To nije neki mit ili glupost.

Problem je što oni nisu trajna solucija.

 

[Dragoljub69]

Ispada da je dikarista lažovčina i da se samo drogirao,a ne i da je bio opižđen...

 

[bRu zLi]

Svaki duševni boljitak se može lečiti medikamentima, između ostalog. Lekovi su u stanju da na biohemijskom nivou izazovu osećaje zadovoljstva, sreće, besa, depresije, pospanosti itd. To nije neki mit ili glupost.

Problem je što oni nisu trajna solucija.

Nisu? A kod shizofrenije? Ne da nisu solucija, nego su NEZAMENJIVI. Neke osobe ih moraju piti celog zivota, da ne bi dolazilo odmah do recidiva.
A kod neuroza, je "lako", jer tu nema gubitka kontakata sa realnoscu ako ne racunamo blaze depersonalizacije i derealizacije koje takodje mogu biti pratioci panicno-depresivnih stanja.