АНИМА

помислих: ако умирим таласе и растерам птице
ако зауставим сузе времена само на трен
можда ће
када буде слетела да се огледа
нежна као лахор у крошњама
испод зеленог огледала мога језера
испод латица локвања којима сам га окитио
испод бескрајног плаветнила боје њених капака
испод шаренила облутака којима се украсила
испод вијугавих трава заводољивих као њене веђе
испод корала испод сенки испод заробљених снова
испод сећања испод ромора кише на мојој обали испод заборава...
пожелети да моје воде буду њена свадбена постеља
 

Back
Top