- Najoštrija kamera na svijetu će imati 3.200 megapikselaTo će biti svemirska komora koja će se graditi u Čileu. Ova kamera će moći snimati slike udaljenih galaksija i težit će oko 3 tone.
-
- Popularno:
- Koje kućne aparate treba isključiti...
- Ostavila upaljenu klimu i otišla 10...
- Ubuduće se neće znati ništa o uzrocima...
- Zašto ne slavimo naše evropske prvake...
- Parandilović letuje sa dečkom
- Šta će biti sa N1?
- Ko je Vučićev poltron No1?
- Da li studentska lista može biti...
- U koju instituciju imate najviše...
- Nedeljom u deset
Anegdotei zanimljivosti iz dizajnerskog života
- Začetnik teme Lada
- Datum pokretanja
- Scott Fahlman, informatičar iz SAD-a, izmislio je emotikone kako bi izbjegao nesporazume u e-porukama koje je razmijenio sa svojim studentima.
- Tema Svjetskog dana grafičkog dizajna 2014 je "To dizajner radi", 2013. bio je «1Love1World», 2012. «Convergence» i 2010. «Cenim dizajn jer ...».
Kladim se da niko od vas ne zna šta se dešavalo na sedmom spratu zgrade broj 62 na 45 Zapadnoj ulici u Njujorku, 02/10/14. Pitam se da li je o tom događaju u konzulatu Republike Srbije znao nešto i ministar spoljnih poslova ili već ko je nadležan, Ivica Dačić ili neko drugi.
Da je znao, možda bi odvojio par stotina dolara iz budžeta za posluženje gostiju na prezentaciji vizuelni efekti i dizajn u srpskoj dijaspori. Ali, i uz čašu vina datom od srca – druženje sa mladim umetnicima iz Srbije koji žive i rade u Njujorku prošlo je u prijatnoj atmosferi.
Izveštaj o ovom događaju verovatno nećete naći nigde osim ovde. A trebalo bi. Trebalo bi da bar nešto znate o Goranu Ognjanoviću (glavni animator), Aleksandru Đorđeviću (supervizor za vizuelne efekte), Urošu Perišiću (kreativni direktor), Urošu Otaševiću (specijalista za vizuelne efekte) i Jovanu Nedeljkoviću (dizajner i animator). Ovi mladi ljudi, radeći u belom svetu, reprezentuju Srbiju na isti sjajan način kao i naši košarkaši, vaterpolisti, atletičari, teniseri, muzičari, matematičari… Iako nam naši mediji nameću drugu i pogrešnu sliku – ovi Srbi, o kojima ništa ne znate, mnogo više rade za Srbiju nego naši političari, o kojima znate isuviše. Dva Uroša, Goran, Aleksandar i Jovan svojim profesionalnim i patriotskim aktivnostima stvaraju sliku bolje Srbije i stavljaju je na mapu sveta.
Zahvaljujući inicijativi Gorana Ognjanovića i ljubaznosti konzulke Mire Živković, organizovana je prezentacija radova pomenutih umetnika. Skromno, ali sa puno šarma i profesionalne odgovornosti ova mala grupa genijalaca nam je ispričala nekoliko zabavnih i poučnih anegdota iz sveta digitalnog dizajna i vizuelnih efekata. Uzgred vizuelni efekti (ili VFX) su sve one fantastične stvari što vidite u filmovima i TV programima, a čega inače nema na snimanju. Dakle, sve ono što nastane kasnije u kompjuteru. Kroz isečke iz projekata na kojima su radili, pokazali su nam da je većina onoga što nas danas opčinjava sa filmskih i televizijskih ekrana zapravo jedna velika (digitalna) šarena laža. Šarena laža koja se pravi s puno mašte, znanja, talenta, apsolutne posvećenosti i predanog rada. Svako ko se malo razume u domete CGI (iliti kompjuterski generisane slike) bio bi impresioniran činjenicom da radovi ovih naših momaka stoje rame uz rame sa najpoznatijim svetskim stručnjacima za ovu oblast.
Iz delića onoga što su nam pokazali iz svojih bogatih portfolija, mogli smo da vidimo da su ovi momci u farmerkama i nefirmiranim košuljama radili na filmovima „The Wolf of Wall Street“, „The Adjustment Bureau“, „Tower Heist“, „Men in Black“, „Noah“… da pomenem samo neke. Reklame za takve firme kao što su BMW, PEPSI, COCA COLA, SAMSUNG, GOLDMAN SACHS… opet da pomenem samo neke. Osim toga, radili su gomilu TV projekata, brendiranja raznih kompanija, itd.
I dok se naši političari, uz silne pare koje mi uplaćujemo u budžet, upinju da dovuku nekog investitora u Srbiju i o svakom i najmanjem uspehu kokodaču preko svojih medija, Goran Ognjanović i njegove kolege, koje žive i rade u Engleskoj, Kini i Srbiji su o svom trošku i bez pompe stvorile sajt www.vfxserbia.com na kojem promovišu umetnike i firme iz Srbije koje se bave vizuelnim efektima. Posetite taj sajt i videćete ne samo šta ti ljudi rade već ćete upoznati i neke od animatora koji rade značajne digitalne poslove u Srbiji. Konkurse za svaki novi posao koji se pojavi u Americi, ili bilo gde u svetu, umetnici iz dijaspore šalju u Srbiju, pomažu našim firmama pri pravljenju ponude i prezentacije i preporučuju naše umetnike/stručnjake ovdašnjim firmama. Puno se dolara na ovaj način slilo u Srbiju, a da vi ni o tome ništa ne znate.
Još jednom vas molim da zapamtite imena dva Uroša, Gorana, Aleksandra i Jovana, jer ćete možda u nekoj kratkoj vesti videti kako se neki od njih zahvaljuje na nekom značajnom međunarodnom priznanju. Ubeđen sam da bi i tada svako od njih s ponosom rekao da je iz Srbije i prećutao sve ono što je učinio za Srbiju. Ja ne znam kako vi to zovete, ali za mene je to patriotizam par excellence.
Da je znao, možda bi odvojio par stotina dolara iz budžeta za posluženje gostiju na prezentaciji vizuelni efekti i dizajn u srpskoj dijaspori. Ali, i uz čašu vina datom od srca – druženje sa mladim umetnicima iz Srbije koji žive i rade u Njujorku prošlo je u prijatnoj atmosferi.
Izveštaj o ovom događaju verovatno nećete naći nigde osim ovde. A trebalo bi. Trebalo bi da bar nešto znate o Goranu Ognjanoviću (glavni animator), Aleksandru Đorđeviću (supervizor za vizuelne efekte), Urošu Perišiću (kreativni direktor), Urošu Otaševiću (specijalista za vizuelne efekte) i Jovanu Nedeljkoviću (dizajner i animator). Ovi mladi ljudi, radeći u belom svetu, reprezentuju Srbiju na isti sjajan način kao i naši košarkaši, vaterpolisti, atletičari, teniseri, muzičari, matematičari… Iako nam naši mediji nameću drugu i pogrešnu sliku – ovi Srbi, o kojima ništa ne znate, mnogo više rade za Srbiju nego naši političari, o kojima znate isuviše. Dva Uroša, Goran, Aleksandar i Jovan svojim profesionalnim i patriotskim aktivnostima stvaraju sliku bolje Srbije i stavljaju je na mapu sveta.
Zahvaljujući inicijativi Gorana Ognjanovića i ljubaznosti konzulke Mire Živković, organizovana je prezentacija radova pomenutih umetnika. Skromno, ali sa puno šarma i profesionalne odgovornosti ova mala grupa genijalaca nam je ispričala nekoliko zabavnih i poučnih anegdota iz sveta digitalnog dizajna i vizuelnih efekata. Uzgred vizuelni efekti (ili VFX) su sve one fantastične stvari što vidite u filmovima i TV programima, a čega inače nema na snimanju. Dakle, sve ono što nastane kasnije u kompjuteru. Kroz isečke iz projekata na kojima su radili, pokazali su nam da je većina onoga što nas danas opčinjava sa filmskih i televizijskih ekrana zapravo jedna velika (digitalna) šarena laža. Šarena laža koja se pravi s puno mašte, znanja, talenta, apsolutne posvećenosti i predanog rada. Svako ko se malo razume u domete CGI (iliti kompjuterski generisane slike) bio bi impresioniran činjenicom da radovi ovih naših momaka stoje rame uz rame sa najpoznatijim svetskim stručnjacima za ovu oblast.
Iz delića onoga što su nam pokazali iz svojih bogatih portfolija, mogli smo da vidimo da su ovi momci u farmerkama i nefirmiranim košuljama radili na filmovima „The Wolf of Wall Street“, „The Adjustment Bureau“, „Tower Heist“, „Men in Black“, „Noah“… da pomenem samo neke. Reklame za takve firme kao što su BMW, PEPSI, COCA COLA, SAMSUNG, GOLDMAN SACHS… opet da pomenem samo neke. Osim toga, radili su gomilu TV projekata, brendiranja raznih kompanija, itd.
I dok se naši političari, uz silne pare koje mi uplaćujemo u budžet, upinju da dovuku nekog investitora u Srbiju i o svakom i najmanjem uspehu kokodaču preko svojih medija, Goran Ognjanović i njegove kolege, koje žive i rade u Engleskoj, Kini i Srbiji su o svom trošku i bez pompe stvorile sajt www.vfxserbia.com na kojem promovišu umetnike i firme iz Srbije koje se bave vizuelnim efektima. Posetite taj sajt i videćete ne samo šta ti ljudi rade već ćete upoznati i neke od animatora koji rade značajne digitalne poslove u Srbiji. Konkurse za svaki novi posao koji se pojavi u Americi, ili bilo gde u svetu, umetnici iz dijaspore šalju u Srbiju, pomažu našim firmama pri pravljenju ponude i prezentacije i preporučuju naše umetnike/stručnjake ovdašnjim firmama. Puno se dolara na ovaj način slilo u Srbiju, a da vi ni o tome ništa ne znate.
Još jednom vas molim da zapamtite imena dva Uroša, Gorana, Aleksandra i Jovana, jer ćete možda u nekoj kratkoj vesti videti kako se neki od njih zahvaljuje na nekom značajnom međunarodnom priznanju. Ubeđen sam da bi i tada svako od njih s ponosom rekao da je iz Srbije i prećutao sve ono što je učinio za Srbiju. Ja ne znam kako vi to zovete, ali za mene je to patriotizam par excellence.
Boner: Umetnost je sloboda i izazov
Joerg Boner (Jörg Boner) je od onih umetnika za koje nije važna sama forma i dizajn proizvoda, već i vizija kako se dolazi do finalnog produkta i kako se stvari mogu postaviti u novi koncept.Upravo to pokazuje izložba GOODNIGHT MOON, postavljena u holu Narodne biblioteke Srbije do 10. juna, organizovana u okviru 7. Beogradske nedelje dizajna, uz podršku Pro Helvetie i kompanije Milšped.
Sam autor izložbe, najveća nova zvezda dizajna iz Švajcarske, Joerg Boner, će biti lično prisutan da predstavi ovu duhovitu i pomalo romantičnu jukstapoziciju jedne usamljene bandere (UN by EWO) i lepe roza sofe (BAHIR by COR).Joerg Boner nam dolazi iz Ciriha gde radi kao frilenser u svom studiju od 2001. godine. Nakon studiranja proizvodnog i dizajna enterijera na Schule für Gestaltung u Bazelu, dobio je brojne nagrade za projekte za kompanije kao što su Veuve Clicquot, Nestle, Wogg, Fontana Arte, ClassiCon, Nils Holger Moormann. Kao dizajner, autor i predavač na Ecole Cantonale d’Art de Lausanne Bonerov pristup otelotvoruje mobilnost, kreativnost i otvorenost, koji ga, kombinovani, nesumnjivo čine jednim od najznačajnijih dizajnera danas. Kroz svoj rad Boner uspešno spaja dva suprotstavljena trenda u dizajnu: dizajn proizvoda i dizajn komunikacija.
Kako ste odlučili da prihvatite poziv Beogradske nedelje dizajna i šta očekujete od ovog festivala i od samog grada?
Već prilikom prvog kontakta sa organizatorima BND-a koji su me pozvali na festival, bilo mi je jasno da su u pitanju ljudi koji to rade veoma iskreno. On ne izgleda kao svaki drugi festival. Izgleda mi kao više od toga…videćemo. Radujem se Beogradskoj nedelji dizajna. Radujem se što ću biti u prilici da upoznam nove ljude, zanimljive ličnosti koje stvaraju lepa dela, i konačno, da se sretnem sa nekim prijateljima sa kojima se inače viđam jednom godišnje.
Šta publika može očekivati da čuje na Vašem predavanju?
Kreirati proizvode i govoriti o dizajnu su dve različite stvari. Predavanjem i slikama koje ću prikazati, pokušaću da ostanem što bliže najzanimljivijem delu procesa u dizajnu: kreiranju.
Kako ste se zainteresovali za umetnost?
Umetnost je oblast bliska dizajnu. Međutim, mnogi umetnici su u svom radu mnogo radikalniji od dizajnera. Ono što volim kod umetnosti i što me uvek fascinira je to što umetnik radi u uslovima koje je sam stvorio. On je na neki način potpuno slobodan. To je vrsta slobode koja je istovremeno i izazov.
Šta je bio Vaš prvi projekat? Kako Vam on sada izgleda?
Moj prvi projekat je polica “OLMA”. To je veoma skulpturalan predmet od fajberglasa i u njenom obliku se oseća duh kasnih devedesetih. Iskreno, mogu da kažem da sam na nju još uvek pomalo ponosan. U tom projektu se i danas vidi i oseća skulpturalnost.
Koja je prva nagrada koju ste osvojili?
U pitanju je švedska nacionalna nagrada za dizajn "Swiss Federal design Award 1998".
A Vaše omiljeno priznanje?
To je definitivno Granpri za dizajn 2011, najznačajnija švedska nagrada za dizajn, koju dodeljuje švedska vlada. Nagradu pod nazivom „Grand Prix Design“ je osnovala Federalna kancelarija za kulturu kako bi odala priznanje renomiranim dizajnerima ili firmama koje se bave dizajnom koje su doprinele razvoju švedskog dizajna u zemlji i u inostranstvu.
Koji je Vaš omiljeni projekat i zbog čega?
Rekao bih da je za mene omiljeni projekat uvek onaj koji je aktuelan, jer tada se uvek trudite da napravite nešto najbolje na svetu. Kasnije ćete shvatiti da to što ste napravili ipak nije bilo najbolje. Onda morate da pokušate opet. I tako uvek iznova…
Vaši omiljeni klijenti?
To su oni koji poseduju retku mešavinu strasti, ludila i ozbiljne profesionalne proizvodnje i prodaje. Trenutno, za mene su to EWO koji proizvodi uličnu rasvetu i COR koji proizvodi tapaciran nameštaj.
Na koji način stvarate?
Tako što pokušavam i učim na sopstvenim greškama.
Vaša inspiracija?
Inspiracija dolazi iz stvarnog života, zato što na kraju mora da se vrati u stvarni život. Ali mnogo inspiracije nalazim i u svojim klijentima. Zaista volim sa njima da diskutujem, da bih bolje razumeo ono što treba da proizvedemo. A na neki način, možda je glupo to reći, ali i sam proizvod je inspirativan. Radite nešto i u procesu stvaranja vidite šta može biti sledeći korak. Za mene inspiracija definitivno dolazi iz samog procesa rada.
Na kom projektu trenutno radite?
Trenutno radimo na dizajnu mašine za kafu, nove sofe i kolekcije rasvetnih tela.
Oni retki će imati priliku da Joerga Bonera čuju prvog dana kreativne konferencije pod nazivom Sloboda², pitali smo ga šta za njega predstavlja sloboda.
Sloboda je velika reč sa mnogo značenja. Ona koju osećam i na kojoj sam veoma zahvalan je sloboda da živim od posla u kojem me najviše podstiču zadovoljstvo i radoznalost.
Joerg Boner ceni skulpturalni aspekt dizajna. Razvio je način rada koji podrazumeva pravljenje modela od papira kao sastavni deo procesa dizajna. Radi sa crtežima i šablonima, ručno pravljenim trodimenzionalnim modelima, koji se zatim prepravljaju i doteruju u stalnom procesu ručnog rada, sve dok se precizan dizajn proizvoda ne dovrši. Ono čemu se teži kod svakog proizvoda je ravnoteža između forme i tehnologije.
Već prilikom prvog kontakta sa organizatorima BND-a koji su me pozvali na festival, bilo mi je jasno da su u pitanju ljudi koji to rade veoma iskreno. On ne izgleda kao svaki drugi festival. Izgleda mi kao više od toga…videćemo. Radujem se Beogradskoj nedelji dizajna. Radujem se što ću biti u prilici da upoznam nove ljude, zanimljive ličnosti koje stvaraju lepa dela, i konačno, da se sretnem sa nekim prijateljima sa kojima se inače viđam jednom godišnje.
Šta publika može očekivati da čuje na Vašem predavanju?
Kreirati proizvode i govoriti o dizajnu su dve različite stvari. Predavanjem i slikama koje ću prikazati, pokušaću da ostanem što bliže najzanimljivijem delu procesa u dizajnu: kreiranju.
Kako ste se zainteresovali za umetnost?
Umetnost je oblast bliska dizajnu. Međutim, mnogi umetnici su u svom radu mnogo radikalniji od dizajnera. Ono što volim kod umetnosti i što me uvek fascinira je to što umetnik radi u uslovima koje je sam stvorio. On je na neki način potpuno slobodan. To je vrsta slobode koja je istovremeno i izazov.
Šta je bio Vaš prvi projekat? Kako Vam on sada izgleda?
Moj prvi projekat je polica “OLMA”. To je veoma skulpturalan predmet od fajberglasa i u njenom obliku se oseća duh kasnih devedesetih. Iskreno, mogu da kažem da sam na nju još uvek pomalo ponosan. U tom projektu se i danas vidi i oseća skulpturalnost.
Koja je prva nagrada koju ste osvojili?
U pitanju je švedska nacionalna nagrada za dizajn "Swiss Federal design Award 1998".
A Vaše omiljeno priznanje?
To je definitivno Granpri za dizajn 2011, najznačajnija švedska nagrada za dizajn, koju dodeljuje švedska vlada. Nagradu pod nazivom „Grand Prix Design“ je osnovala Federalna kancelarija za kulturu kako bi odala priznanje renomiranim dizajnerima ili firmama koje se bave dizajnom koje su doprinele razvoju švedskog dizajna u zemlji i u inostranstvu.
Koji je Vaš omiljeni projekat i zbog čega?
Rekao bih da je za mene omiljeni projekat uvek onaj koji je aktuelan, jer tada se uvek trudite da napravite nešto najbolje na svetu. Kasnije ćete shvatiti da to što ste napravili ipak nije bilo najbolje. Onda morate da pokušate opet. I tako uvek iznova…
Vaši omiljeni klijenti?
To su oni koji poseduju retku mešavinu strasti, ludila i ozbiljne profesionalne proizvodnje i prodaje. Trenutno, za mene su to EWO koji proizvodi uličnu rasvetu i COR koji proizvodi tapaciran nameštaj.
Na koji način stvarate?
Tako što pokušavam i učim na sopstvenim greškama.
Vaša inspiracija?
Inspiracija dolazi iz stvarnog života, zato što na kraju mora da se vrati u stvarni život. Ali mnogo inspiracije nalazim i u svojim klijentima. Zaista volim sa njima da diskutujem, da bih bolje razumeo ono što treba da proizvedemo. A na neki način, možda je glupo to reći, ali i sam proizvod je inspirativan. Radite nešto i u procesu stvaranja vidite šta može biti sledeći korak. Za mene inspiracija definitivno dolazi iz samog procesa rada.
Na kom projektu trenutno radite?
Trenutno radimo na dizajnu mašine za kafu, nove sofe i kolekcije rasvetnih tela.
Oni retki će imati priliku da Joerga Bonera čuju prvog dana kreativne konferencije pod nazivom Sloboda², pitali smo ga šta za njega predstavlja sloboda.
Sloboda je velika reč sa mnogo značenja. Ona koju osećam i na kojoj sam veoma zahvalan je sloboda da živim od posla u kojem me najviše podstiču zadovoljstvo i radoznalost.
Joerg Boner ceni skulpturalni aspekt dizajna. Razvio je način rada koji podrazumeva pravljenje modela od papira kao sastavni deo procesa dizajna. Radi sa crtežima i šablonima, ručno pravljenim trodimenzionalnim modelima, koji se zatim prepravljaju i doteruju u stalnom procesu ručnog rada, sve dok se precizan dizajn proizvoda ne dovrši. Ono čemu se teži kod svakog proizvoda je ravnoteža između forme i tehnologije.
