Luda Srpska Druzina
Veoma poznat
- Poruka
- 14.718
Fotografija prikazuje ilustraciju iz jedne od najpoznatijih knjiga o ljudskoj anatomiji, “De humani corporis fabrica” čiji je autor Holanđanin Andreas Vesalius (1514-1564).
Osim što je imala revolucionarni značaj za napredak anatomije i medicine, Vesaliusova knjiga zanimljiva je iz nekoliko drugih razloga. Naime, Vesalius (latinizovano od Andries van Wesel) je rođen u Briselu (u to vreme Holandiji), a čitava ugledna porodica iz koje je potekao obrazovala se u Italiji, na univerzitetima u Paviji i Padovi, kao i mnoge učene ličnosti renesanse.
Opčinjen anatomijom, Vesalius je sam secirao tela, za razliku od ondašnjih lekara koji su taj strašni posao samo posmatrali, prepuštajući ga berberinima i drugim veštim zanatlijama. Vesalius je, iskopavajući kosti i secirajući tela, pokušavao da ispravi zapetljano nasleđe anatomije koja je bila u povoju, i da ispravi neke od grešaka koje je su se vukle 1300 godina kroz istoriju, još od neprevaziđenog grčkiog lekara i anatoma Galena.
Ljudska anatomija, naime, vekovima je bila u mraku – Hipokrat i Galen ljudsku anatomiju i fiziologiju opisivali su samo rečima. Šta više, u Galenovo doba bila je zabranjena disekcija ljudi pa je on uglavnom proučavao makaki majmune koji su anatomski donekle slični čoveku. U 13. veku, oslanjajući se na Galenova saznanja, arapski lekar Ibn al-Nafis nacrtao je ljudsko srce i cirkulaciju – doduše vrlo grubo i netačno.
I kasnije anatomske ilustracije bile su jednako nerealistične i uglavnom su služile da pokažu gde se koji organ nalazio. Same za sebe nisu mnogo značile čitaocu, bile su simboličke i služile su kao dodatak uz tekst. No, pošto je krajem 15. veka Papa Sikst IV dozvolio da se tela kriminalaca koriste za proučavanje (pod uslovom da se nakon toga sahrane u skladu sa hrišćanskim običajima), interesovanje za ljudsku anatomiju, kao i saznanje o njoj, poraslo je toliko da su u 16. veku anatomske ilustracije postale vrlo realistične.
Leonardo da Vinči je – ne sluteći da će ikad biti objavljeni – u svojim sveskama pravio crteže ljudske anatomije koji se i danas jednako smatraju remek-delima, i to ne samo zato što ih je Leonardo nacrtao. U to vreme, već, anatomske ilustracije nisu samo pokazivale gde je koji organ već su detaljno, realistično i jasno predstavljale i pojedinačne mišiće, pa tako i srce – kao mišić.
Sa 29 godina Vesalius je izveo javnu disekciju tela čuvenog bazelskog kriminalca Jakoba Karera fon Gebvelera čiji se ostaci i danas mogu videti u Anatomskom muzeju u Bazelu.
Zahvaljujući tehnologijama 15. i 16. veka – štamparskoj presi, graviranju metala i rezbarenju drveta – Vesaliusova anatomija štampana je u mnoštvu primeraka. No, zanimljivo je i da je jedno od izdanja Vesaliusove “De humani corporis fabrica” koje se danas čuva na Braun univerzitetu u SAD koričeno u kožnom povoju napravljenom od ljudske kože. Jednostavna, elegantna knjiga od tamne kože sa zlatnim ramovima i ukrasima na uglovima, ne razlikuje se mnogo od bilo koje druge kožne knjige tog doba, ali je jedna od retkih danas sačuvanih, za čiji je povoj korišćen ljudski materijal.
ANATOMIJA JEDNE KNJIGE
Osim što je imala revolucionarni značaj za napredak anatomije i medicine, Vesaliusova knjiga zanimljiva je iz nekoliko drugih razloga. Naime, Vesalius (latinizovano od Andries van Wesel) je rođen u Briselu (u to vreme Holandiji), a čitava ugledna porodica iz koje je potekao obrazovala se u Italiji, na univerzitetima u Paviji i Padovi, kao i mnoge učene ličnosti renesanse.
Opčinjen anatomijom, Vesalius je sam secirao tela, za razliku od ondašnjih lekara koji su taj strašni posao samo posmatrali, prepuštajući ga berberinima i drugim veštim zanatlijama. Vesalius je, iskopavajući kosti i secirajući tela, pokušavao da ispravi zapetljano nasleđe anatomije koja je bila u povoju, i da ispravi neke od grešaka koje je su se vukle 1300 godina kroz istoriju, još od neprevaziđenog grčkiog lekara i anatoma Galena.
Ljudska anatomija, naime, vekovima je bila u mraku – Hipokrat i Galen ljudsku anatomiju i fiziologiju opisivali su samo rečima. Šta više, u Galenovo doba bila je zabranjena disekcija ljudi pa je on uglavnom proučavao makaki majmune koji su anatomski donekle slični čoveku. U 13. veku, oslanjajući se na Galenova saznanja, arapski lekar Ibn al-Nafis nacrtao je ljudsko srce i cirkulaciju – doduše vrlo grubo i netačno.
I kasnije anatomske ilustracije bile su jednako nerealistične i uglavnom su služile da pokažu gde se koji organ nalazio. Same za sebe nisu mnogo značile čitaocu, bile su simboličke i služile su kao dodatak uz tekst. No, pošto je krajem 15. veka Papa Sikst IV dozvolio da se tela kriminalaca koriste za proučavanje (pod uslovom da se nakon toga sahrane u skladu sa hrišćanskim običajima), interesovanje za ljudsku anatomiju, kao i saznanje o njoj, poraslo je toliko da su u 16. veku anatomske ilustracije postale vrlo realistične.
Leonardo da Vinči je – ne sluteći da će ikad biti objavljeni – u svojim sveskama pravio crteže ljudske anatomije koji se i danas jednako smatraju remek-delima, i to ne samo zato što ih je Leonardo nacrtao. U to vreme, već, anatomske ilustracije nisu samo pokazivale gde je koji organ već su detaljno, realistično i jasno predstavljale i pojedinačne mišiće, pa tako i srce – kao mišić.
Sa 29 godina Vesalius je izveo javnu disekciju tela čuvenog bazelskog kriminalca Jakoba Karera fon Gebvelera čiji se ostaci i danas mogu videti u Anatomskom muzeju u Bazelu.
Zahvaljujući tehnologijama 15. i 16. veka – štamparskoj presi, graviranju metala i rezbarenju drveta – Vesaliusova anatomija štampana je u mnoštvu primeraka. No, zanimljivo je i da je jedno od izdanja Vesaliusove “De humani corporis fabrica” koje se danas čuva na Braun univerzitetu u SAD koričeno u kožnom povoju napravljenom od ljudske kože. Jednostavna, elegantna knjiga od tamne kože sa zlatnim ramovima i ukrasima na uglovima, ne razlikuje se mnogo od bilo koje druge kožne knjige tog doba, ali je jedna od retkih danas sačuvanih, za čiji je povoj korišćen ljudski materijal.
ANATOMIJA JEDNE KNJIGE
