Analiza filma

[Djika junior]

Ja sam pisala. Mislim da se vidi i po tekstu da je pisao amater, a ne neko stručniji.

 

[Borac za prava zivotinja]

AMERIČKI PSIHO

 

[Djika junior]

Beastly


Režija: Danijel Barnz
Uloge: Aleks Petifer, Vanesa Hadgens, Meri Kejt Olsen


Pošto Holivud više ne zna koji rimejk da snimi, niti kojeg Mervelovog junaka da oživi, red je da se krene sa snimanjem modernizovanih bajki, pa smo tako, pored ,,Crvenkape“ dobili i savremenu bajku ,,Lepotica i zver“. Film je prvenstveno namenjen adolescentskoj publici, ponajviše zbog stavova glavnog glumca koji sebe predlaže za predsednika odeljenske zajednice jer ,,je lep i lepi ljudi treba da imaju takve funkcije“. Premda ni današnja omladina nije dalje dogurala. Meri Kejt i Vanesa Hadgens su pokazale soludnu glumu, i da za njih ima nade da se jednog dana nadju među kultnim glumicama, poznatim po velikim ulogama, a ne samo po tinejdžerskim komedijama.

SINOPIS

Kajl je veoma naočit momak, jako popularan među svojim vršnjacima u školi, ali njegov otac, bogat i uspešan voditelj koji ga je loše vaspitao, i koji ne obraća mnogo pažnju na njega niti imaju blizak odnos. Lindi je dobra devojčica, koja nema nimalo boljeg oca, šta više, Lindi je kći narkomana koji ima problema sa lokalnim dilerima. Kendra je školska veštica ( malo su preterali sa njenim kostimima), kojoj će Kajl stati na žulj. Zato će popiti prokletstvo, postaće ružan i istetoviran kao ,,Politikin zabavnik“. Da bi se oslobodio ovog prokletstva, mora naći devojku koja će ga voleti takvog kakav je. Jedne večeri, srešće Lindi i neki njeni stavovi će ga oduševiti toliko da će poželeti da upravo ona bude ta koju će pokušati da osvoji. Kada je spasi od narko-dilera, uceniće njenog oca, koji će iz očaja morati da odvede svoju kći jedinicu kod ovog monstruma-neznanca.

LIKOVI

Kajl - je razmaženi buržuj, čiji je otac poznati spiker, poznat po svom šarmu, pa je i sinku dao takav primer. Na žalost loš. Ipak Kajl žudi za prisnijim odnosom sa ocem, i to je jedino dobro i nesebično u njemu. Kao i svaki tatin sin, tu ljubav pokušava da nadoknadi motorima i drugim materijalnim stvarima. Kajl se nije mnogo promenio ni posle prokletstva, pa pokušava da zavede Lindi više zbog svojih strahova da ne ostane ružan nego zbog nekih istinskih promena. Za razliku od druge dece bogataša, Kajl redovno vežba, da bi zadovoljio još više svoju narcisiodnost, voli poeziju, a i devojke padaju na to. Tek kada postane proklet shvatiće da nema prijatelja onoliko koliko se nadao da ima.
Linda – je skromna devojka sa skromnim zahtevima. Životna želja joj je da poseti Maču Piču. Pred njom je svetla budućnost, ali joj život redovno kvari otac narkoman. Život sa takvom osobom naterao je Lindi da odraste ranije. Ipak nju još uvek u vazduhu drži želja za posebnim muškarcem koji će biti romantičan prema njoj i voleti je.
Kendra – je pomalo preuveličan lik moderne veštice koja će prokleti Kajla, pošto ju je ismejao pred celom školom. Uvek mirna i hladnokrvna, a opet opasna, i pomalo misteriozna. Iako Meri Kejt Olsen nije loša glumica, imalo je i boljih kandidata za ovu ulogu.
Posebno mesto u filmu zauzimaju i sporedni likovi poput Zole, kućne pomoćnice i Kajlovog slepog učitelja, kojeg šalje Kajlov otac, kako bi ga podučavao a da ga pri tom ne vidi. S obzirom da je učitelj Vil slep a Zola imigrant odvojen od dece, njihova patnaj će ganuti Kajla, pa će mu pri tom Kendra obećati i da će njima pomoći ukoliko ostvari i svoj cilj, tako da se sada naš junak bori i za ljude koje ceni i koji ga zaista vole.

ZANIMLJIVOSTI

Za ulogu Kajla razmatrani su mnogi mladjani zavodnici, poput Zaka Efrona, a traženi lik je morao biti što sličniji osobinama Roberta Petisona. Čudno pošto glavni lik to nikako nije.

Film je izašao 2011, a trebao je biti u bioskopima još 2010. ali je premijera pomerena jer nisu žeželi da budu konkurenti ,,Čarliju Sent Klaudu“ u kojem je glavnu ulogu tumačio momak Vanese Hadgens.

Kada Kajl postane zver, umesto obrva ima utisnute reči "Embrace" i "Suck" .
(preuzeto sa IMDB.com)

Opšti utisak: toliko lepa bajka, a toliko loša adaptacija. Nije za starije od dvadeset godina. Ne očekujte previše.

 

[Borac za prava zivotinja]

UNDERGROUND – Kusturica

Prošlo je punih 16 godina otkako je film dobio Zlatnu Palmu i 17-18 otkako je gro scena snimano u mom nekadašnjem kraju. Možda je ovo potonje bilo ključno da jedan filmofil poput mene ne pogleda film i ranije, jer smo tokom 6 meseci snimanja mi, stanovnici Kosančićevog Venca, otrpeli blokadu ulice, skidanje krovnih antena, paljenje automobilskih guma pod prozorima, svakodnevnu torturu policije koja je izdavala naređenja kada možemo otvarati i zatvarati prozore itd.itd. I večeras sam napokon odlučila da odgledam taj genijalni film, to remek-delo kinematografije, taj Kusturičin legat Beogradu i Beograđanima (a i Evropi), iz kojeg mi je, sve do danas, bila poznata samo muzika uz koju smo zviždali i udarali u šerpe davne 1996.

I gle, nema željene emotivne reakcije – one koja je, verovatno, oborila s nogu kanski žiri. Ako ovaj film pripada žanru crne komedije – ja se nijednom nisam nasmejala. Ako je reč o simbolici – ima je previše, toliko da je zagušila osnovnu nit priče. Šta je podzemlje? Podrum? Metafora za ljude koji žive u izolaciji? Ljudi odsečeni od sveta? Komunizam? Ili je podzemlje, zapravo, ono gore, iznad površine, kvarljivije ... duše koje su pogodnije za prodaju?

Svesna da ovim komentarom urušavam opšteprihvaćenu tezu o "Podzemlju" kao genijalnom filmu, ja se unapred izvinjavam što se moja shvatanja ne podudaraju sa stavovima većine ... a može biti da je to zbog toga što sam samo laik, bez dovoljno znanja o merilima vrednosti u sedmoj umetnosti.

U "Podzemlju" sam primetila mnoštvo dobrih glumaca (od kojih neki nisu više među živima) ali u već viđenim situacijama: dert (toliko realističan da liči na slobodnu improvizaciju), pijančenje, padanje pod sto, tučnjava, atmosfera "ne zna se ko pije a ko plaća". Glavni trio čine beogradski desperados, kasnije jugoslovenski heroj, ali kockar i preljubnik, zatim njegov kum koji je, kako se kasnije ispostavlja, izdao kumstvo zarad profiterstva, i beogradska pozorišna glumica, nacistička k.urva iliti k.urva uopšteno.
Jedni žive gore, drugi žive dole. Ovi gore otvaraju domove kulture, napreduju u političkoj karijeri, rukuju se sa Titom; ovi dole žive u komuni i misle da rat još traje. Kada jednom svi zajedno budu na površini, neki će naučiti da plivaju, neki će zauvek nestati sa životne scene, dole (podzemlje) i gore (nadzemlje) će se spojiti urušavanjem, i onda sve počinje ispočetka, novim ratom ... da bi se, u grand finalu koji je, pretpostavljam, deo neke ukupne filozofije o življenju kao determinisanom haosu, ponovo sastali mrtvi i živi, otcepili i otplovili od surovozemaljskog. Apsurd ili simbolika: podzemlje kao novoustoličeni krug "božanstvene" crne komedije, podzemlje kao raj?

Trube, trube, trube ... Bregović, Bregović, Bregović ... Ovog puta, bez Cigana (s izuzetkom jednog minornog pojavljivanja). Lete štuke na početku, lete guske pri kraju filma.

Dakle: Beograd/Balkan je Podzemlje – pre rata, tokom rata, posle rata.
Vrlo mračan utisak o mirenju sa balkanskom sudbinom.

Teze i eventualne poruke:
- Prijateljstvo je samo reč.
- Kumstvo je sinonim za izdaju.
- Najljigaviji oportunisti pričaju o poštenju.
- Rat, zapravo, neprekidno traje.
- Izlaz iz podzemlja vodi u novo podzemlje.
- La vita non è bella ... na Balkanu.

Niko ne zna, niko ne zna šta to sija ... Ne znam ni ja.

p.s. Majmun je maestralno odigrao ulogu.
p.p.s. Samo je jedan Felini.

 

[AllEyesOnMe]

poruke su genijalne

 

[ceks.elf]

Molim vas, ako neko moze da mi proanalizira film ''Gradjanin Kejn''. Mora da ima neki fazon, ali nisam ga provalio...

 

[S1MCRO]