- Poruka
- 13.385
Amerika energetski sustiže Rusiju
Zahvaljujući novoj tehnologiji dobijanja gasa iz škriljaca, SAD postaju vodeći svetski proizvođač nafte i gasa
Vašington – Ako već nije skinula Rusiju sa trona najvećeg proizvođača nafte i gasa, Amerika je na pouzdanom put da to učini, piše „Volstrit džornal”, potvrđujući time ono o čemu se ovde sve glasnije govori: da je u toku globalna energetska revolucija koja izaziva tektonske promene na svetskom tržištu.
Pozivajući se na Međunarodnu agenciju za energiju (IEA), američki poslovni dnevnik navodi da je u junu u SAD proizvedeno 22 miliona barela nafte i gasa (mereno u naftnom ekvivalentu). IEA nema međutim konkretan podatak za rusku produkciju, već samo njen ovogodišnji plan koji predviđa mesečni ekvivalent od 21,8 miliona barela.
Ako možda i nije prestigla Rusiju, Amerika je, proističe iz ovoga, sasvim izvesno sustiže, pre svega zahvaljujući nagloj ekspanziji proizvodnje prirodnog gasa, što joj je omogućila nova tehnologija njegovog dobijanja iz škriljaca koja je, od skupe i neracionalne, poslednjih godina postala veoma isplativa.
Zbog mnoštva izvora i njihove izdašnosti, američki gas je jeftin, pa su velike energetske kompanije već najavile projekte od oko 500 milijardi dolara za organizovanje njegovog izvoza (u utečnjenoj formi, tankerima), i na istok i na zapad. Velikim ekonomijama Azije (Kina, Japan i Južna Koreja), i Evropi, sa nesumnjivom namerom da tamo podrije sadašnji monopol ruskog „Gasproma”.
SAD uveliko smanjuju i svoju zavisnost od uvozne nafte – njeno ispumpavanje je u prošloj godini poraslo po najvećoj stopi u istoriji, što je medije podstaklo da u opticaj puste metaforu o „Saudijskoj Americi”.
Uvoz nafte ovde je u poslednjih pet godina smanjen za 32 odsto, što je smanjilo i američki trgovinski deficit, ali i stabilizovalo globalno tržište.
Amerika je prošle godine prvi put od 1982. proizvela više gasa od Rusije, dok je Rusija u prvoj polovini ove godine dnevno proizvodila za oko 900.000 barela više nafte. Eksperti, međutim, ukazuju da je ta razlika do pre samo nekoliko godina bila tri miliona barela.
Zaostajanje Rusije može da joj potencijalno proizvede velike političke probleme, s obzirom na to da se preko 40 odsto njenog budžeta puni prihodima od oporezivanja energenata.
„Volstrit džornal” navodi procenu Instituta za istraživanje energije pri Ruskoj akademiji nauka, koja predviđa da bi njen izvoz nafte i gasa posle 2015. mogao da opadne između 20 i 30 odsto, smanjujući time bruto nacionalni proizvod za oko 100 milijardi dolara.
Što se tiče nafte, prema IEA, trenutni poredak je sledeći: predvodnik je i dalje Saudijska Arabija sa 11,7 miliona barela dnevno, Rusija je druga sa 10,8, a Amerika treća sa 10,3.
Ruska procena je međutim da je gasni bum u Americi samo privremen i da će, zbog skupoće „frekinga”, tehnologije po kojoj se gas dobija iz škriljaca – brzo da umine. Amerikanci pak tvrde da su njihova nalazišta bogatija nego što je to u prvi mah izgledalo, da se stalno otvaraju nova, kao i da je zbog toga energetska mapa sveta promenjena zauvek, zbog čega je moć „petrodržava” među kojima je i Rusija, u trajnom opadanju.
U samoj Americi su u toku polemike šta raditi sa gasnim obiljem. Po jednima treba ga izvoziti, ali bez političke agende, po drugima treba povećati njegovu domaću potrošnju, jer zbog niskih cena njegova primena američkoj industriji donosi značajne konkurentske prednosti, što ne bi bio slučaj ako bi se izvozio: cene bi porasle.
Izvoznički lobi ukazuje da bi do 2020. izvoz tečni gasa (LNG) mogao da dostigne obim od 61,7 miliona tona godišnje, što bi SAD učinilo drugim LNG izvoznikom sveta, posle Katara.
Pominje se, međutim, da bi to moglo da dovede do stvaranja odbrambene energetske koalicije Rusije i Saudijske Arabije, koja bi se suprotstavila novoj energetsko-političkoj snazi SAD.
Tejn Gustafson, profesor Džordžtaun univerziteta i vodeći svetski stručnjak za rusku energiju, izneo je u prošli utorak na tribini Univerziteta „Džons Hopkins” da američko napredovanje u ovoj oblasti Rusiju zaista stavlja u energetsku defanzivu, smanjujući njen uticaj na ovom tržištu. Naveo je da je izvoz „Gasproma” u Evropu prošle godina opao za osam odsto i bio najniži u poslednjoj dekadi.
Prema „Svetskoj energetskoj prognozi” IEA, SAD su na putu da potpunu energetsku samodovoljnost dostignu do 2035.
-----------------------------------------
EU istražuje Gasprom
Brisel – Evropska unija saopštila je da priprema antimonopolsku istragu protiv ruskog Gasproma, i optužuje ga za narušavanje pravila konkurencije u zemljama centralne i istočne Evrope, javlja Tanjug-AFP. „U ovom trenutku pripremamo pisani izveštaj koji sadrži naše primedbe”, rekao je novinarima u Litvaniji evropski komesar za zaštitu konkurencije Hoakin Almunija.
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Amerika-energetski-sustize-Rusiju.lt.html
Zahvaljujući novoj tehnologiji dobijanja gasa iz škriljaca, SAD postaju vodeći svetski proizvođač nafte i gasa
Vašington – Ako već nije skinula Rusiju sa trona najvećeg proizvođača nafte i gasa, Amerika je na pouzdanom put da to učini, piše „Volstrit džornal”, potvrđujući time ono o čemu se ovde sve glasnije govori: da je u toku globalna energetska revolucija koja izaziva tektonske promene na svetskom tržištu.
Pozivajući se na Međunarodnu agenciju za energiju (IEA), američki poslovni dnevnik navodi da je u junu u SAD proizvedeno 22 miliona barela nafte i gasa (mereno u naftnom ekvivalentu). IEA nema međutim konkretan podatak za rusku produkciju, već samo njen ovogodišnji plan koji predviđa mesečni ekvivalent od 21,8 miliona barela.
Ako možda i nije prestigla Rusiju, Amerika je, proističe iz ovoga, sasvim izvesno sustiže, pre svega zahvaljujući nagloj ekspanziji proizvodnje prirodnog gasa, što joj je omogućila nova tehnologija njegovog dobijanja iz škriljaca koja je, od skupe i neracionalne, poslednjih godina postala veoma isplativa.
Zbog mnoštva izvora i njihove izdašnosti, američki gas je jeftin, pa su velike energetske kompanije već najavile projekte od oko 500 milijardi dolara za organizovanje njegovog izvoza (u utečnjenoj formi, tankerima), i na istok i na zapad. Velikim ekonomijama Azije (Kina, Japan i Južna Koreja), i Evropi, sa nesumnjivom namerom da tamo podrije sadašnji monopol ruskog „Gasproma”.
SAD uveliko smanjuju i svoju zavisnost od uvozne nafte – njeno ispumpavanje je u prošloj godini poraslo po najvećoj stopi u istoriji, što je medije podstaklo da u opticaj puste metaforu o „Saudijskoj Americi”.
Uvoz nafte ovde je u poslednjih pet godina smanjen za 32 odsto, što je smanjilo i američki trgovinski deficit, ali i stabilizovalo globalno tržište.
Amerika je prošle godine prvi put od 1982. proizvela više gasa od Rusije, dok je Rusija u prvoj polovini ove godine dnevno proizvodila za oko 900.000 barela više nafte. Eksperti, međutim, ukazuju da je ta razlika do pre samo nekoliko godina bila tri miliona barela.
Zaostajanje Rusije može da joj potencijalno proizvede velike političke probleme, s obzirom na to da se preko 40 odsto njenog budžeta puni prihodima od oporezivanja energenata.
„Volstrit džornal” navodi procenu Instituta za istraživanje energije pri Ruskoj akademiji nauka, koja predviđa da bi njen izvoz nafte i gasa posle 2015. mogao da opadne između 20 i 30 odsto, smanjujući time bruto nacionalni proizvod za oko 100 milijardi dolara.
Što se tiče nafte, prema IEA, trenutni poredak je sledeći: predvodnik je i dalje Saudijska Arabija sa 11,7 miliona barela dnevno, Rusija je druga sa 10,8, a Amerika treća sa 10,3.
Ruska procena je međutim da je gasni bum u Americi samo privremen i da će, zbog skupoće „frekinga”, tehnologije po kojoj se gas dobija iz škriljaca – brzo da umine. Amerikanci pak tvrde da su njihova nalazišta bogatija nego što je to u prvi mah izgledalo, da se stalno otvaraju nova, kao i da je zbog toga energetska mapa sveta promenjena zauvek, zbog čega je moć „petrodržava” među kojima je i Rusija, u trajnom opadanju.
U samoj Americi su u toku polemike šta raditi sa gasnim obiljem. Po jednima treba ga izvoziti, ali bez političke agende, po drugima treba povećati njegovu domaću potrošnju, jer zbog niskih cena njegova primena američkoj industriji donosi značajne konkurentske prednosti, što ne bi bio slučaj ako bi se izvozio: cene bi porasle.
Izvoznički lobi ukazuje da bi do 2020. izvoz tečni gasa (LNG) mogao da dostigne obim od 61,7 miliona tona godišnje, što bi SAD učinilo drugim LNG izvoznikom sveta, posle Katara.
Pominje se, međutim, da bi to moglo da dovede do stvaranja odbrambene energetske koalicije Rusije i Saudijske Arabije, koja bi se suprotstavila novoj energetsko-političkoj snazi SAD.
Tejn Gustafson, profesor Džordžtaun univerziteta i vodeći svetski stručnjak za rusku energiju, izneo je u prošli utorak na tribini Univerziteta „Džons Hopkins” da američko napredovanje u ovoj oblasti Rusiju zaista stavlja u energetsku defanzivu, smanjujući njen uticaj na ovom tržištu. Naveo je da je izvoz „Gasproma” u Evropu prošle godina opao za osam odsto i bio najniži u poslednjoj dekadi.
Prema „Svetskoj energetskoj prognozi” IEA, SAD su na putu da potpunu energetsku samodovoljnost dostignu do 2035.
-----------------------------------------
EU istražuje Gasprom
Brisel – Evropska unija saopštila je da priprema antimonopolsku istragu protiv ruskog Gasproma, i optužuje ga za narušavanje pravila konkurencije u zemljama centralne i istočne Evrope, javlja Tanjug-AFP. „U ovom trenutku pripremamo pisani izveštaj koji sadrži naše primedbe”, rekao je novinarima u Litvaniji evropski komesar za zaštitu konkurencije Hoakin Almunija.
http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Amerika-energetski-sustize-Rusiju.lt.html
Dakle ne za izvoz , nego za sopstvene potrebe , ako uopšte bude postojala do tada 
