комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/alternativna-istorija-sta-bi-bilo-da-nije-bilo-12-marta-i-ubistva-zorana-djindjica/
Alternativna istorija: Šta bi bilo da nije bilo 12. marta i ubistva Zorana Đinđića
Teško da bi neko u Srbiji rekao da se posle 12. marta i ubistva predsednika Vlade Zorana Đinđića zemlja nije promenila.
Nauka pred istoričare ostavlja mogućnost ispitivanja alternativne istorije – traženja odgovora na pitanja kako bi se odvijala stvarnost da nekih događaja nije bilo, ili da im je ishod drugačiji.
„Da nije bilo atentata, Đinđić bi na vlasti dočekao 2004. godinu, završio bi neke od reformi, ali teško da bi postigao bolji rezultat od Borisa Tadića – i taj rezultat bi ga doveo u poziciju da mora da pregovara.
Teško da bi on vodio Srbiju u budućnosti“, kaže za BBC na srpskom istoričar Čedomir Antić.
Antić je sa kolegom istoričarem, Predragom Markovićem, jedan od protagonista alternativnih istorijskih scenarija u srpskoj nauci.
„Đinđić je kao Kenedi u Americi ili knez Mihailo u našoj istoriji – jedna šansa posle koje se ne zna šta bi bilo kasnije.
On bi se suočio sa svim problemima koji su pratili i druge posle njega – pitanje je kako bi se on borio sa njima“, kaže Predrag Marković.
Pored istorijske nauke, i Antić i Marković su danas politički angažovani.
Marković je zamenik predsednika Socijalističke partije Srbije, a Antić član Političkog saveta Narodne stranke Vuka Jeremića.
Gde bi danas bila Srbija
Antić smatra da se Srbija danas nalazi veoma daleko od Đinđićevih zamisli.
„On je bio uveren da Srbija može da napravi korak napred.
Nije razumeo da nijedna zemlja nije uspela da napravi veliki korak, a da nije našla snagu u prošlosti – posebno u podeljenom društvu, poput srpskog.“
Njegov kolega Marković, s druge strane, smatra da je prvo potrebno definisati Đinđićevu viziju Srbije.
„Šta je tačno njegova vizija?
On je imao više vizija i ne znamo koja bi prevagnula i sa kojom bi se nametnuo političkom životu.“
Najviše je različitih interpretacija politike Zorana Đinđića prema pitanju Kosova – i danas otvorenoj dilemi koja stoji na putu Srbije ka Evropskoj uniji.
„Vlade koje su došle posle Đinđića nastavile su sve njegove politike, osim prema Kosovu.
Postavlja se pitanje da li bi i Đinđić izdržao sprovođenje kosovske politike do kraja.
Verovatno ne bi – on nije bio doktrinar, fanatik, smejao se takvima“, naglašava pragmatičnu crtu ubijenog premijera Čedomir Antić.
Kako bi izgledao politički sistem Srbije
Šesnaest godina posle ubistva Đinđića, njegova Demokratska stranka nalazi se u opoziciji, sa malo uticaja na političke procese.
Iako je DS, među važnim funkcijama, osvojila najpre mesto gradonačelnika Beograda 1997. godine i to upravo dolaskom Đinđića na mesto prvog čoveka prestonice, ova stranka na poslednjim izborima nije prešla ni izborni cenzus za ulaz u gradski parlament.
„Verovatno bi naša politička scena bila drugačija, bolja, a promene bile logičnije – demokratski blok bi bio stabilniji.
DS je postao populistička stranka posle njega“, smatra Čedomir Antić.
On dodaje da bi sudbina nekadašnjeg stožera najpre opozicije, pa vlasti, svakako bila drugačija – ali ne mnogo.
„Teško da bi on doveo stranku do velikog procenta glasova.
Ali to je i dobro – ako imate 100 poslanika u Srbiji, to znači da ste populista.“
Za razliku od nekih bližih ili daljih Đinđićevih saradnika koji tvrde da znaju na čijoj bi strani on bio danas, Marković kaže da su tu stvari teško predvidive.
„Politički sistem u Srbiji se zavrteo kao ringišpil, i to nekoliko puta.
Uopšte ne možemo da znamo gde bi on bio, ubijen je u trenutku kad je bio spreman veliki zaokret i teško je reći kako bi se stvari razvijale.“
Za Antića dileme nema – Đinđić ne bi bio na strani vladajućih naprednjaka.
„Ne verujem da bi Đinđić sebe doveo u situaciju u kojoj su Čedomir Jovanović ili Nenad Čanak – oni su u toj situaciji jer imaju neke druge dugove prema vlasti.
Siguran sam da bi on bio u nekoj velikoj opozicionoj koaliciji, nekom Savezu za Srbiju.“
- - - - - - - - - -
NO COMMENT!
Alternativna istorija: Šta bi bilo da nije bilo 12. marta i ubistva Zorana Đinđića
Teško da bi neko u Srbiji rekao da se posle 12. marta i ubistva predsednika Vlade Zorana Đinđića zemlja nije promenila.
Nauka pred istoričare ostavlja mogućnost ispitivanja alternativne istorije – traženja odgovora na pitanja kako bi se odvijala stvarnost da nekih događaja nije bilo, ili da im je ishod drugačiji.
„Da nije bilo atentata, Đinđić bi na vlasti dočekao 2004. godinu, završio bi neke od reformi, ali teško da bi postigao bolji rezultat od Borisa Tadića – i taj rezultat bi ga doveo u poziciju da mora da pregovara.
Teško da bi on vodio Srbiju u budućnosti“, kaže za BBC na srpskom istoričar Čedomir Antić.
Antić je sa kolegom istoričarem, Predragom Markovićem, jedan od protagonista alternativnih istorijskih scenarija u srpskoj nauci.
„Đinđić je kao Kenedi u Americi ili knez Mihailo u našoj istoriji – jedna šansa posle koje se ne zna šta bi bilo kasnije.
On bi se suočio sa svim problemima koji su pratili i druge posle njega – pitanje je kako bi se on borio sa njima“, kaže Predrag Marković.
Pored istorijske nauke, i Antić i Marković su danas politički angažovani.
Marković je zamenik predsednika Socijalističke partije Srbije, a Antić član Političkog saveta Narodne stranke Vuka Jeremića.
Gde bi danas bila Srbija
Antić smatra da se Srbija danas nalazi veoma daleko od Đinđićevih zamisli.
„On je bio uveren da Srbija može da napravi korak napred.
Nije razumeo da nijedna zemlja nije uspela da napravi veliki korak, a da nije našla snagu u prošlosti – posebno u podeljenom društvu, poput srpskog.“
Njegov kolega Marković, s druge strane, smatra da je prvo potrebno definisati Đinđićevu viziju Srbije.
„Šta je tačno njegova vizija?
On je imao više vizija i ne znamo koja bi prevagnula i sa kojom bi se nametnuo političkom životu.“
Najviše je različitih interpretacija politike Zorana Đinđića prema pitanju Kosova – i danas otvorenoj dilemi koja stoji na putu Srbije ka Evropskoj uniji.
„Vlade koje su došle posle Đinđića nastavile su sve njegove politike, osim prema Kosovu.
Postavlja se pitanje da li bi i Đinđić izdržao sprovođenje kosovske politike do kraja.
Verovatno ne bi – on nije bio doktrinar, fanatik, smejao se takvima“, naglašava pragmatičnu crtu ubijenog premijera Čedomir Antić.
Kako bi izgledao politički sistem Srbije
Šesnaest godina posle ubistva Đinđića, njegova Demokratska stranka nalazi se u opoziciji, sa malo uticaja na političke procese.
Iako je DS, među važnim funkcijama, osvojila najpre mesto gradonačelnika Beograda 1997. godine i to upravo dolaskom Đinđića na mesto prvog čoveka prestonice, ova stranka na poslednjim izborima nije prešla ni izborni cenzus za ulaz u gradski parlament.
„Verovatno bi naša politička scena bila drugačija, bolja, a promene bile logičnije – demokratski blok bi bio stabilniji.
DS je postao populistička stranka posle njega“, smatra Čedomir Antić.
On dodaje da bi sudbina nekadašnjeg stožera najpre opozicije, pa vlasti, svakako bila drugačija – ali ne mnogo.
„Teško da bi on doveo stranku do velikog procenta glasova.
Ali to je i dobro – ako imate 100 poslanika u Srbiji, to znači da ste populista.“
Za razliku od nekih bližih ili daljih Đinđićevih saradnika koji tvrde da znaju na čijoj bi strani on bio danas, Marković kaže da su tu stvari teško predvidive.
„Politički sistem u Srbiji se zavrteo kao ringišpil, i to nekoliko puta.
Uopšte ne možemo da znamo gde bi on bio, ubijen je u trenutku kad je bio spreman veliki zaokret i teško je reći kako bi se stvari razvijale.“
Za Antića dileme nema – Đinđić ne bi bio na strani vladajućih naprednjaka.
„Ne verujem da bi Đinđić sebe doveo u situaciju u kojoj su Čedomir Jovanović ili Nenad Čanak – oni su u toj situaciji jer imaju neke druge dugove prema vlasti.
Siguran sam da bi on bio u nekoj velikoj opozicionoj koaliciji, nekom Savezu za Srbiju.“
- - - - - - - - - -
NO COMMENT!
Poslednja izmena od moderatora:
