ekonomija onog momenta kada je legla u osnovu politike i porodila geopolitiku u savremenom smislu, tada je trebalo preci na korporativni model demokratije. ali takav model je bio neprihvatljiv u parcijalnoj, regionalnoj primeni, moralo se dakleporaditi na tome da ekonomski princip drustvene organizacije postane opste usvojen, ali da modeli njegovog ostvarenja budu neminovno 'pogresni'. to se poetapno ostvarilo i sa fazom komunizma, nacional-socijalizma, kao sto se sada zavrsava na savremenom evropskom socijalizmu koji puca po svim savovima. meni se cini da danas kada je ekonomija kao osnovni princip prvi put poljuljana, dakle ne neki konkretni model, vec se prvi put u nekim delovima sveta sumnja u ekonomsko pocelo drzave u celini, danas je vreme da ljudi prestanu da razmisljaju o modelu ostvarenja, vec pre svega o nekom novom principu drustvene organizacije. ili starom, sto je zapravo isto. a mozda je bas vreme i da pestanu da razmisljaju o bilo cemu slicnom, to bi bio jos sigurniji put u kraj ekonomske drzave. ali to je malo verovatno, sa tim se danas radjamo, pa verujem da malo ko uopste ima volje da razume da drzava nije iskljucivo posledica ekonomije i da se ne zasniva na modelu ekonomski definisane stratifikacije, vec je ista samo jedna od mnogih mogucih posledica pojma drzave.
alternativa savremenoj demokratiji je ideja zasnovana na odricanju ekonomije kao dominante u svim aspektima svakodnevnog zivota. ideja zasnovana na veri u bezakonje i bezuslovnost, na negovanju razumevanja ekonomije, zakona i uslova u kojima ona funkcionise, sa ciljem da se tim zakonima ovlada kako oni ne bi ovladali nama. sistematsko vaspitavanje coveka bezakonja koji ipak nikada i nigde u spoljasnjem zivotu taj zakon ne bi narusavao iako ga se isti ni malo ne tice. ne bi ga krsio samo zato sto bi to znacilo da ga on priznaje kao dominantu, jer priznavanje ide i kroz osporavanje. iznosenje drzave na nematerijalni, neekonomski teren - bratstvo.
samo... i to je vec bilo. a zivo je i danas.
