Е, мој доцо Џекиле!
Видим, слабо ти се нешто народ лепи на тему па реко' дај да те мало разонодим и да се сви мало насмејемо.
Вероватно се и ти млатиш са тим даскама по залеђеним гудурама па нећу да ти кварим провод. Само се чувај. Требаће ти (читаве) ноге и за мало старије дане.
Елем, домороцима у овим Алпима, где ја већ деценијама живим, до пре сто година скијање било једини начин да зими сиђу у село ако неког заболи зуб или, недај Боже, слепо црево. Одељу две даске са првог дрвета па тутањ доле. Ко зна колико су рекорда у спусту оборили пре него што је спуст и измишљен. После дошли братски Британци па измислили "Алпско скијање". Окачиш се на жицу, попнеш горе па фрћ, фрћ, фрћ сиђеш доле па јово наново. И тако цео дан, К'о долапски коњ.
Не кажем да тамо горе није лепо. Најлепше је, у ствари, само бити горе. Плаво небо, кристални ваздух, сунце откида... Милина.
А што се зимских спортова тиче, имам неки чудан утисак, Србима (а мени у сваком случају) много више одговара ШАНКАЊЕ. И то на Копаонику. Може и на Дивчибарама. Нигде на овој планети не прија Ракичина-пуста-клековача као на Дивчибарама.
Правила за шанкање су врло једноставна.
Попнеш се на скијалиште.
Брже-боље нађеш неку биртију.
Седнеш за ШАНК (по коме је спорт и добио име)
Причврстиш сигурносне појасеве (због љуљања)
Шанкаш се до затварања жице.
'Ајде ЖИВЕЛИ.....
Eh nekad sam i ja to pratijo dok Je Tomba La bomba pravijo zurke po snegu
