da li ste otvoreni u iskazivanju svog neslaganja i negodovanja
da li ćete nekom jasno staviti do znanja da vam se ne sviđa njegovo mišljenje, ponašanje isl
da li čete biti surovi kao što pomislite u sebi ili čete se u duhu lepog vaspitanja
suptilo osvrnuti i izraziti svoje neslaganje?
Generalno, smatram da ljudi koji poseduju kompas šta je prihvatljivo, šta nije...šta je u granicama normalnog ponašanja a šta naginje nekom pa onako, bolesničkom, da ne kažem bolesnom...nekako naprosto, uvek se vodim tom premisom, da ispred sebe imam ljude, slične sebi. Sa kojima se možeš dogovoriti, sa kojima se možeš, ako ništa drugo...složiti da se u nečemu sa istima ne slažeš.
Ako vidim i osetim, da naprosto to sve prelazi u domen, gde se neko ponaša nedolično i bezobzirno, nevaspitano, ostrašćeno i sa tonom gde ispoljava svoju silinu, surovost, bezličnost i vulgarnost, ne birajući meru, sadržinu i ton... sva komunikacija momentalno prestaje. Smatram da se sve stvari mogu reći na određeni način, birajući ton, mesto i način.
Sa budalama i nedokazanima, naprosto, nema rasprave i kvalitene diskusije, jer sa istima, kako god da okreneš, ima da se "ubrljaš". S toga, zdušno ih zaobilazim. Niti raspravljam, niti objašnjavam. Niti pojašnjavam. Niti sma željna da slušam njihova isprana i lažljiva mišljenja u brzaku spremjena, kao da sam ja neka mala , koja ce u sve da poveruje.
U duhu lepog vaspitanja...Govorim tiho i osim psa sa sobom. Čak i kada silno me je bolelo, ja sam bila odlučila...da ostanem iznad svega, ma kako to drugima zvučalo. I izgledalo.
)
) i tvoj preki stav je odbrana!
