Имам нека скромна искуства са зависностима, био сам пушач у средњошколском периоду, тако да ми је донекле позната матрица размишљања зависника, и бојим се да поново не уђем у ту машину, а алкохол је много озбиљнији проблем од никотина... Највише ме плаши што заиста волим да попијем пиво-два, не напијам се, али стварно осећам велико задовољство кад их попијем, а последњих дана осећам психичку непријатност док не попијем пиво.
Подложан сам зависностима, сматрам себе за незрелу личност. Пио сам у средњошколском периоду, али то је било пијење док се не убијем, сваки викенд, и онда виленим ко ненормалан, и онда сам 2007 прекинуо ту зајебанццију и 4 године нисам лизнуо алкохол, 2011 почињем мало - једном у пар недеља и тако све до пре месец и по дана док нисам остао без посла и док нисам (опет) почео да студирам (ни сам не знам што сам уписао факултет), а хтео сам да радим и да студирам и то ми је била тактика с тим што ми је посао био много пречи од тог студирања, факс сам уписао из полу-зајебанције - нисам знао шта ћу са собом. И онда кад сам остао без посла то ми је срушило целу концепцију живота у овом периоду, и опет сам се повукао у себе, на факултету се осећам бедно што сам старији од свих (имам 25 год), не волим да идем на факултет, нити сам планирао да нешто много ја идем тамо, али пошто немам шта паметније да радим онда идем током дана, али ми је тамо много досадно, то ме још више убије, немам неко своје друштво на факлутету са ким могу да се зезам, ипак сам ја доста тамо старији од осталих, превише времена блејим кући што блејећи што учећи, треба ми посао, требају ми паре, и све те ствари ми набијају фрустрацију која ми се ублажи кад попијем пивкана. Ево сада док ово пишем, тако би дрмнуо једно пиво, не могу да вам опишем