Svaka žena je lepa; jedino nije lepa ona koja misli da nije lepa i ona koja misli da jeste lepa.
Tebi ne trebaju posteri po zidovima, tvoj idol je u ogledalu. Iza tvog lepog lica krije se zmija otrovnica.
No doubt!
Ti si rođena bez ljubavi, sa bolom koji peče.
Ti nemaš toplu reč noću da te smiri; sve ti je kao vir i ti nemaš s kim da se miriš.
Nekad pomisliš da su svi krivi; ti nisi tražila da živiš!
Bože! Pitaš se kako je hodati sâma stazom života kad znaš da je svaki korak stran,
gde su noći svetlost i mučan je trag dok se boriš da te ne pokrije mrak.
Sedela si u promaji, uvek sama sa cigarom, uplakana, tužna, sa suzom što lice topi, rođena bez ljubavi, ostavljena kao mnoge bebe, odrasla u mraku, osuđena da sreću sanja, zbunjena kao Alisa u svetu sranja... Ti si rođena bez ljubavi, sa bolom koji peče, sama sa sobom, ti i tvoji sni, i rane što su večne...
№1 celog života ostaje №1.
№2 je onaj što ga za prave nijesi diga, što ti je ućero, šćero, prećero, a onda pobjega, nije ti ga odnela roda, nema šta da ti doda, luzer ili lizer, treba vam isti frizer, sjaši pa uzjaši, uz moj pa se ne boj...
I, da, pusti muve neka rade svoj posao...
Tebi ne trebaju posteri po zidovima, tvoj idol je u ogledalu. Iza tvog lepog lica krije se zmija otrovnica.
No doubt!
Ti si rođena bez ljubavi, sa bolom koji peče.
Ti nemaš toplu reč noću da te smiri; sve ti je kao vir i ti nemaš s kim da se miriš.
Nekad pomisliš da su svi krivi; ti nisi tražila da živiš!
Bože! Pitaš se kako je hodati sâma stazom života kad znaš da je svaki korak stran,
gde su noći svetlost i mučan je trag dok se boriš da te ne pokrije mrak.
Sedela si u promaji, uvek sama sa cigarom, uplakana, tužna, sa suzom što lice topi, rođena bez ljubavi, ostavljena kao mnoge bebe, odrasla u mraku, osuđena da sreću sanja, zbunjena kao Alisa u svetu sranja... Ti si rođena bez ljubavi, sa bolom koji peče, sama sa sobom, ti i tvoji sni, i rane što su večne...
№1 celog života ostaje №1.
№2 je onaj što ga za prave nijesi diga, što ti je ućero, šćero, prećero, a onda pobjega, nije ti ga odnela roda, nema šta da ti doda, luzer ili lizer, treba vam isti frizer, sjaši pa uzjaši, uz moj pa se ne boj...
I, da, pusti muve neka rade svoj posao...