Sumorni decembar, ja sama sedim kuci i bolesna sam..
Vazduh u Beogradu je te veceri posebno mirisao, na sneg, caroliju i magiju .. Kosava je naslucivala bajku i pricala je svojim krosnjama...
I mesec pun.. a oko njega u sirokom krugu oreol.. Kao opomena ili mozda tajni znak, kao predznak ili mozda losa sreca.. Bio je to jedan od onih intuitivnih perioda kojih se treba plasiti...
Kao i uvek kad sam neraspolozena krenuh da slazem svoje kutije sa cipelicama.. To mi uvek vraca osmeh na lice, prokleto zensko zaljubljeno u modu..
Pustih neku radio stanicu nasumicno, mrzim tisinu.. Lady in red.. Hm.. Red!! RED!!!
"Tacno, gde li su mi crvene Doroti cipelice koje sam donela iz Tunisa letos?!?"
Poceh ko pomahnitala da otvaram svoje savrseno nesredjene kutije i trazim ih.. Finally..
Evo su !! Boze, koliko ih volim.. Minijaturne kao moja stopala, zaobljene sa niskom slaganom petom, i savrsenom malom snalom u smaragdno zelenoj boji sa strane.. kao za neku malu devojcicu koju tata vodi kod Deda Mraza.. "Hm, mogla bih da ih obujem, ionako nisam nikad, a steta da stoje u kutiji"
Tik, tik...
Malo lupnuh o parket tek da ih cujem...
STA?!?
Kakva je ovo basta i kakvi su ovo ljudi?
Gde sam ovo ja?
Pogledavsi malo bolje oko sebe , shvatih da je moj stan daleko iza mene... Lebdim, osecam se lako.. U nekoj basti sam punoj prelepih zena , savrseno obucenih... Svaka je imala haljinu u jednoj boji, u istoj boji cipele i nakit.. Osecao se miris proleca .. Sneg, Beograd.. Miris snega.. Gde sam dodjavola?
Jedna u Paciotti belim sandaletama (eh!
) mi pridje i obrati mi se:
"Zdravo,draga!!! Dobro dosla u savremeni raj!!
Posto obozavas garderobu, modu i cipele ja i moje sestre muze smo odlucile da te nagradimo savrsenim danom po tvojoj zelji.. Sve sto zelish da radis, kupis, kog dizajnera zelish da nosis, sve ti je dozvoljeno u raju se ispunjavaju tvoje najvece zelje.. "
Da, ali ovaj, rekoh, znate moje najvece zelje nemaju veze sa garderobom , jedan Blizanac koji mi se svidja..
Gresis, mila.. Kada obujes Manolice, zaboravices Blizanca- tiho mi sapnu..
Shop till you drop!!! Kupovale smo ceo dan dok BUKVALNO vise nisam mogla da ponesem i dosla sam kuci .. Vratila se u Bg.. Prvo nisam mogla da verujem mislila da haluciniram, onda sam po milioniti put otvarala kese i smejala se.. Sva garderoba je bila tu.. Manolice, haljine, nakit, Svarovski kristali...
Uzeh tel da posaljem milom poruku.. Ali.. nema njegovog br.. MOLIM?!?
Nema njegovih poruka.. Sta?
BLIZANAC JE NESTAO?
Naravoucenije:
Izvini mili, sto ponekad nisam normalna, sto su mi nekad cipele vaznije od ljudi, sto sam ljubomorna i sto te gusim tom istom ljubomorom.. sto umesto u tvoj zagrljaj kad sam neraspolozena trcim u Dc..
Imam milion misli veceras, filozoskih, urbanih, savrsenih, onima u kojima mi je najpribliznija dogmatika kao rec za opisivanje i one u kojima je trp najbolji za opisivanje mog trenutnog mentalnog stanja.. Htedoh da nesto napisem za blog, ali to je jako konfuzno, kao i ja sama.. Ali iz svoje koze ne mogu, pa neka ga nek bude konfuzno.. Veceras sam suvise pod temperaturom da citam nesto ozbiljno , vec uzeh tako nesto lakse i evo opet ti pisem..
Ali opet ti nista ne rekoh preterano vazno.. Sem sto znam da ne postoje cipele koje zamenjuju tvoj glas koji me tera da smejem satima
Nebitno je sto drugi nece razumeti ovo, ne poznaju me, ti ces ako ti nekada dam link i ako ovo procitash shvatiti koliki si kompliment dobio.. u nadi da sledeci put kad imam napad necu ti pisati nego ces me smiravati poljupcima..
Volim te, mili..
Tvoja DramaQueen
Vazduh u Beogradu je te veceri posebno mirisao, na sneg, caroliju i magiju .. Kosava je naslucivala bajku i pricala je svojim krosnjama...
I mesec pun.. a oko njega u sirokom krugu oreol.. Kao opomena ili mozda tajni znak, kao predznak ili mozda losa sreca.. Bio je to jedan od onih intuitivnih perioda kojih se treba plasiti...
Kao i uvek kad sam neraspolozena krenuh da slazem svoje kutije sa cipelicama.. To mi uvek vraca osmeh na lice, prokleto zensko zaljubljeno u modu..
Pustih neku radio stanicu nasumicno, mrzim tisinu.. Lady in red.. Hm.. Red!! RED!!!
"Tacno, gde li su mi crvene Doroti cipelice koje sam donela iz Tunisa letos?!?"
Poceh ko pomahnitala da otvaram svoje savrseno nesredjene kutije i trazim ih.. Finally..
Evo su !! Boze, koliko ih volim.. Minijaturne kao moja stopala, zaobljene sa niskom slaganom petom, i savrsenom malom snalom u smaragdno zelenoj boji sa strane.. kao za neku malu devojcicu koju tata vodi kod Deda Mraza.. "Hm, mogla bih da ih obujem, ionako nisam nikad, a steta da stoje u kutiji"
Tik, tik...
Malo lupnuh o parket tek da ih cujem...
STA?!?
Kakva je ovo basta i kakvi su ovo ljudi?
Gde sam ovo ja?
Pogledavsi malo bolje oko sebe , shvatih da je moj stan daleko iza mene... Lebdim, osecam se lako.. U nekoj basti sam punoj prelepih zena , savrseno obucenih... Svaka je imala haljinu u jednoj boji, u istoj boji cipele i nakit.. Osecao se miris proleca .. Sneg, Beograd.. Miris snega.. Gde sam dodjavola?
Jedna u Paciotti belim sandaletama (eh!
) mi pridje i obrati mi se:"Zdravo,draga!!! Dobro dosla u savremeni raj!!
Posto obozavas garderobu, modu i cipele ja i moje sestre muze smo odlucile da te nagradimo savrsenim danom po tvojoj zelji.. Sve sto zelish da radis, kupis, kog dizajnera zelish da nosis, sve ti je dozvoljeno u raju se ispunjavaju tvoje najvece zelje.. "
Da, ali ovaj, rekoh, znate moje najvece zelje nemaju veze sa garderobom , jedan Blizanac koji mi se svidja..
Gresis, mila.. Kada obujes Manolice, zaboravices Blizanca- tiho mi sapnu..
Shop till you drop!!! Kupovale smo ceo dan dok BUKVALNO vise nisam mogla da ponesem i dosla sam kuci .. Vratila se u Bg.. Prvo nisam mogla da verujem mislila da haluciniram, onda sam po milioniti put otvarala kese i smejala se.. Sva garderoba je bila tu.. Manolice, haljine, nakit, Svarovski kristali...
Uzeh tel da posaljem milom poruku.. Ali.. nema njegovog br.. MOLIM?!?
Nema njegovih poruka.. Sta?
BLIZANAC JE NESTAO?
Naravoucenije:
Izvini mili, sto ponekad nisam normalna, sto su mi nekad cipele vaznije od ljudi, sto sam ljubomorna i sto te gusim tom istom ljubomorom.. sto umesto u tvoj zagrljaj kad sam neraspolozena trcim u Dc..
Imam milion misli veceras, filozoskih, urbanih, savrsenih, onima u kojima mi je najpribliznija dogmatika kao rec za opisivanje i one u kojima je trp najbolji za opisivanje mog trenutnog mentalnog stanja.. Htedoh da nesto napisem za blog, ali to je jako konfuzno, kao i ja sama.. Ali iz svoje koze ne mogu, pa neka ga nek bude konfuzno.. Veceras sam suvise pod temperaturom da citam nesto ozbiljno , vec uzeh tako nesto lakse i evo opet ti pisem..
Ali opet ti nista ne rekoh preterano vazno.. Sem sto znam da ne postoje cipele koje zamenjuju tvoj glas koji me tera da smejem satima
Nebitno je sto drugi nece razumeti ovo, ne poznaju me, ti ces ako ti nekada dam link i ako ovo procitash shvatiti koliki si kompliment dobio.. u nadi da sledeci put kad imam napad necu ti pisati nego ces me smiravati poljupcima..
Volim te, mili..
Tvoja DramaQueen
