Alhemija

[Nina]

U XVII i XVIII veku iz alhemije se razvila moderna hemija i farmakologija, zato se za nju kaze da je preteča nauke. Alhemiju su praktikovale drevne civilizacije: Mesopotamija, Egipat, Persija, Indija, Kina, stara Grčka, Rim i muslimanske civilizacije.U Evropi se razvijala sve do XIX veka.

Cilj alhemičara bio je da otkriju kamen mudrosti, što se opisivalo kao „Veliko delo“ (lat. Magnus opus). Smatrali su da Kamen mudrosti ima moć da bilo koji metal pretvori u zlato. Takodje su verovli da se od Kamena mudrosti može napraviti eliksir koji podmlađuje, odlaže smrt, po nekim izvorima čak čini besmrtnim.

Veliko delo („Magnus opus“), po mističnom verovanju se sastojalo iz 3 faze:

1.Nigredo (simbolizuje truljenje i sagorevanje nečistoća)
2.Albedo (beljenje koje simbolizuje produhovljenje i prosvetljenje)
3.Rubedo (crvenjenje koje simbolizuje sjedinjavanje čoveka sa Bogom, sjedinjavanje konačnog sa beskonačnim).

Najpoznatiji alhemičari su Nikolas Flamel, Paracelzus, Isak Njutn, Robert Bojl… Paracelzus je bio doktor, bavio se alhemijom da bi pronašao lekove, tako da se kod njega može videti začetak farmacije. Njutn se takođe bavio alhemijom, ta činjenica ostala je u senci njegovih doprinosa u fizici. Robert Bojl je omogućio prelaz alhemije u hemiju.

Uprkos zanosu kojim su radili alhemičari, istorija je pokazala da je njihova vizija do sada ostala neostvarena, mozda cak utopijska i Don Kihotovska. Ali, dragi moji al-hemičari, ne gubite nadu, uzmite epruvetu u ruke i neka ogled počne, Kamen mudrosti nije još uvek otkriven i mozda čeka baš na vas…

Šta će od lekova i metoda lečenje našeg doba opstati u budućnosti? Kako će se lečiti ljudi budućnosti? Da li će se za neke od savremenih metoda lečenja ispostaviti da su štetne po organizam i zdravlje ljudi? Verovatno će svaka sledeća generacija donositi novine, mahom pobijajući i nadograđujući prethodnu generaciju. Verovatno tome nema kraja dok je sveta i ljudi.
(Ana Cakić)

 

[☆Aždaha☆]

National Geographic Srbija

Vekovna potraga za besmrtnošću: Kratka istorija alhemije​

Da li su alhemičari verovali da su čarobnjaci i kakva je njihova veza sa modernim naukama?

Foto: Shutterstock


Savremena naučna istraživanja su zauzela današnji kurs tek pre 400 godina, pa period koji je tome prethodio često doživljamo kao doba u kome su se razni mistici bavili alhemijom i sličnim nepouzdanim disciplinama.

Šta je alhemija? Da li su alhemičari zaista verovali da su čarobnjaci i kakva je njhova veza sa modernim naukama? Alhemija je prvo bila veština pretvaranja metala u zlato i otkrivanja leka za besmrtnost. Uprkos tome što nijedan od ova dva cilja alhemije fizički nije moguće izvesti, uloga alhemije u istoriji nauke je izuzetno važna.
Mada nijedan alhemičar nije ostvario nemoguće ciljeve svoje veštine, tokom Srednjeg veka alhemija je postala vrlo raspostranjena u celoj Evropi. Saznanja do kojih su alhemičari usput dolazili u svojim istraživanjima bila su dragocena i omogućila su razvoj prvih savremenih nauka. Zato se kaže da je alhemija preteča nauke.

TRANSMUTACIJA​

Alhemičari su verovali u transmutaciju kao mogućnost pretvaranja metala u zlato. Kako bi postigli transmutaciju, alhemičari su mešali razne preparate i neprestano eksperimentisali, uzalud tražeći recept. Svi ti stalni pokušaji alhemičara nikad nisu doveli do transmutacije, ali su omogućili da se mnogo nauči o hemiji i materijalima. Kao uzgredni rezultat, u alhemijskim laboratorijama su otkriveni neki nepoznati elementi i jedinjenja. Jedno od najvećih otkrića iz prve polovine XIV veka bio je alkohol, kome su alhemičari dali naziv voda života (aqua vitae).

Kako je nastalo zlato​

: Do sada, astronomi su verovali da zlato na Zemlji, ali i čitavom univerzumu potiče od drevne supernove. Ipak, novi dokazi upućuju na daleko dramatičniji nastanak ovog plemenitog metala…​

ELIKSIR​

Eliksir života (elixir vitae) je supstanca koja je u stanju da beskrajno produži ljudski život. Smatralo se da će eliksir biti tečan kad bude otkriven, ali su neki alhemičari verovali da ga ima među kamenjem, pa se eliskir nazivao i kamen mudrosti. Alhemičari su ovoj materiji pridavali čudesne osobine i smatrali da bi eliksir ne samo produžio život već bi istovremeno mogao da transformiše i metale u zlato.
Najuporniji alhemičari verovali su da se eliksir može proizvesti kombinovanim proučavanjem astrologije, teologije, magije i raznovrsnim hemijskim ogledima. Zabeleženo je da oko 1350. godine izvesni Jovan od Rupescisa spravljao iste eliksire i za očuvanje zdravlja i za pretvaranje metala u zlato. Pojedini, obrazovaniji alhemičari shvatili su da je stvaranje eliksira života nemoguć zadatak. Oni su pravili razne, jednostavnije eliksire koji nisu služili protiv smrti, već samo za otklanjanje konkretnih bolesti. Vremenom su sve više umnožavo broj eliksira, čime je počela proizvodnja pravih lekova.

STARI VEK​

Precizni podaci o starosti i poreklu alhemije nisu poznati. Smatra se da je alhemija nastala pre 2800 godina u Kini kao potraga za besmrtnošću. U to vreme, drevnom Kinom proširilo se učenje o besmrtnosti, a traganje za njenim dostizanjem otpočeli su prvi, primitivni medicinari. Kineski taoisti su pomoću meditacije, dijeta i vežbi disanja razvili sistem tehnika za koje su pogrešno verovali da mogu ostvariti besmrtnost putem unutrašnje alhemije.
Ideja da se besmrtnost možda može dostići nekakvim čudesnim lekom pojavila se u IV veku pre nove ere. Alhemijska veština stigla je sa istoka u srednjevekovnu Evropu preko Arapa koji su u to doba vladali južnom Španijom, Afrikom i Bliskim istokom. Sam naziv veštine, alhemija, arapskog je porekla.

SREDNJI VEK​

Uprkos velikom razvoju alhemije, u nekim zemljama i gradovima, kraljevi, crkvene vlasti i inkvizicija su surovo progonili alhemičare optužujući ih da se bave magijom. Mnogi alhemičari su spaljeni na lomači pod optužbom da su vešci. Međutim, u većini drugih evropskih zemalja, alhemiju su finansirali bogati plemići. Na svakom dvoru postojao je jedan ili više alhemičara koji su u svojim laboratorijima tumačili sudbinu za svog gospodara i obećavali mu da će ga, pre ili kasnije, učiniti bogatim tako što će pretvoriti metal u zlato. Većina aristokrata je naivno verovala da će njihov alhemičar otkriti i lek protiv smrti.
Mnogi alhemičari su bili obični prevaranti. Neki su samo bili avanturisti i zanesenjaci koji su u želji za lakom zaradom svoje lažne recepte nosili od dvora do dvora. Ali, mnogi alhemičari su bili izuzetno dobro obrazovani. Bili su poznavaoci celog tadašnjeg znanja i odlično su razumeli metalurgiju, medicinu, astronomiju i filozofiju. Ove nauke su izučavali na nekom od tada slobodnih univerziteta u Pragu, Bazelu, Beču, Vitenbergu, Lajpcigu ili Parizu.

DOBA PARACELZUSA​

Najpoznatiji alhemičar svih vremena bio je Paracelzus (1493-1541), neobični istraživač koji je u svoje doba stekao ogromnu slavu u mnogim zemljama. Njegovo čudno ime Paracelzus je skraćenica od početnih slova njegovog pravog imena Philippus Aureolus Theophrastus Bombastus von Hohenheim. On se oštro suprotstavljao upotrebi do tada uobičajenih lekova nejasnog dejstva, lečenja bajanjem i magijom.
Paracelzus je uspostavio moderan pristup medicini. Sprovodio je prve terapije pomoću lekova dobijenih hemijskim putem. Tako je počela primena hemije u medicini i nastanak moderne apotekarske nauke, farmacije. Uz mnoge protivnike, njegov rad je imao i veliki broj sledbenika. Pored toga što je bio mistik, kao i svaki alhemičar, Paracelsus je iza sebe ostavio veći broj radova, traktata i kanona koji su kasnije poslužili da se utemelje moderna hemija, farmacija, medicina, geologija i metalurgija.

DVE ŠKOLE​

Posle Paracelzusa, alhemija se podelila na modernu, paracelsusku i zastarelu, anti-paracelsusku.
Prva je dovela do moderne hemije, dok drugi oblik alhemije sve dublje tone u misticizam i okultizam.
Alhemičari ove druge škole sve ređe izvode hemijske eksperimente i okreću se traganju kroz tajne rukopise i magiju. Godine 1598. Salomon Trismosin objavljuje knjigu "Sjaj Sunca" (Splendor Solis) u kojoj tvrdi da je recept za eliksir otkriven još u Starom veku i nalazi se u "kabalističkim i magičnim knjigama na staroegipatskom jeziku"’. U ovu tvrdnju počinju da veruju mnogi alhemičari druge škole, a brojni mistici i danas tumače drevne egipatske simbole, uzaludno se nadajući da će otkriti eliksir besmrtnosti ili pretvoriti metal u zlato.
Izvor: Elementarijum

 

[☆Aždaha☆]

 

[☆Aždaha☆]

Alhemijski simbol za zemlju.

Alhemijski simboli za zemlju, vetar, vatru i vodu bili su prilično konzistentni (za razliku od onih hemijskih elemenata). Ovi simboli su korišćeni za "elemente" u 18. veku, kada je alhemija ustupila put hemiji, a naučnici su više saznali o prirodi materije.

Zemlja je označena trouglom sa navojem sa horizontalnom trakom koja prolazi kroz njega.

Grčki filozof Platon takođe je povezao kvalitete suvog i hladnog sa simbolom Zemlje. Simbol se može koristiti za boje zelene ili braon boje.

 

[☆Aždaha☆]

Alhemijski simbol za vazduh

Alhemijski simbol za vazduh ili vetar je uspravan trougao sa horizontalnim šipkom. Platon je takođe povezao kvalitete vlažne i vruće simbolu vazduha. Simbol je povezan sa bojama plavim ili belim ili ponekad sivim.

 

[☆Aždaha☆]

Alhemijski simbol za vatru

Alhemijski simbol za vatru liči na plamen ili vatru. To je jednostavan trougao. Prema Platonu, simbol se takođe naziva vrućim i suvim. To je povezano sa bojama crvenom i narandžastom. Vatra se smatrala muškim.

 

[☆Aždaha☆]

Simbol za vodu je suprotan od požara. To je obrnuti trougao, koji takođe podseća na čašu ili čašu. Plato je povezao simbol sa kvalitetom mokrog i hladnog. Simbol je često nacrtan plavom bojom ili se može odnositi na tu boju. Voda se smatra ženskom ili ženskom.

Pored Zemlje, vazduha, vatre i vode, mnoge kulture su imale i peti element. Ovo se razlikovalo od jednog mesta do drugog, tako da nije postojao standardni simbol. Peti element može biti eter , metal, drvo ili nešto drugačije.

 

[Black_star]

Saturn i zlato imaju za sebe isti simbol ?

 

[Black_star]

Jel zna neko na sta se odnosi termin "Hemijsko vencanje" u alhemiji?

 

[☆Aždaha☆]

Saturn i zlato imaju za sebe isti simbol ?

Nemaju
Ovo je Saturn

A za zlato ima mnogo simbola
Nije retka pojava da za neki pojam ili element postoje više različitih glifova
Na onoj tabeli koju sam postavila je ređe upotrebljavan i samo liči na Saturna
Olovo koje je Saturnov metal, ima nekad sličan simbol
Najčešći za zlato je ovo

 

[☆Aždaha☆]

Jel zna neko na sta se odnosi termin "Hemijsko vencanje" u alhemiji?

Alhemijsko venčanje ili hemijska svadba je poslednji i najviši stupanj transformacije duše. Javlja se kao rezultat predanog traženja onoga što Ruland naziva „zvezdom u čoveku“, „imaginacijom“, ili „nadnebeskim telom“, a Paracelsus „kvintesencijom“. Zvezda za kojom treba posegnuti ne bi li se dovršilo delo je coniunctio oppositorum.
Kao i na početku procesa, ključna reč za dovršenje dela je smrt. Adeptovo putovanje se privodi kraju: na policama alhemijske laboratorije su ispražnjene posude; adept se bliži poslednjim redovima traktata; njegov hermetički diktum je tiši, a dijalog sa božanskim sve čistiji. Prema davnom iskustvu na koje ga vodiči podsećaju, u snu i ritualu, smrt znači sjedinjenje, a venčanje znači smrt. Tako san, smrt, ritual, telesno i duhovno sjedinjenje postaju uzajamno isprepletani, međuzavisni i na alhemijskim crtežima prikazani kao smrt kraljice i kralja. No ovo više nije mučno i sporo umiranje za ovaj svet, nego nasilna smrt. To je smrtonosni ubod nožem onog drugog, ili pak venčanje – umiranje da bi se postalo jedno. Iskustvo, na koje se ova slika oslanja, govori da je svako sjedinjenje zasnovano na okončanju, na smrti prethodnog stanja. Muškarac i žena se u braku odriču nezavisnosti, da bi posle smrti sjedinili tela sa zemljom, a dušu sa prvobitnom suštinom.

Vizuelne predstave dostizanja jedinstvenog središta uključuju i pretapanje Meseca u Sunce koji će ostvariti celovitost duše prepuštanjem duhu. Sunce se gasi za Mesec, a Mesec osvetljava za Sunce. Ove dve sile su na alhemijskim crtežima predstavljene i kao dve zmije koje se uvijaju uz vertikalnu osovinu krsta, dok se u visini horizontalne osovine ne sklupčaju u središtu, i tako postanu jedno. To važi za još dve polarne sile duše – za sumpor i živu. Tokom transformacije elemenata, živa za sebe vezuje sumpor a sumpor živu. Simbolika je nedvosmislena: dve sile moraju umreti kao neprijatelji i ljubavnici, ne bi li postali jedno. To važi za sve suprotnosti: za toplo i hladno, suvo i vlažno, za čvrsto i tečno stanje, svesno i nesvesno. Upravo u tom trenutku gde će se sjediniti svesno i nesvesno, duh se spaja sa materijom i omogućava poslednje, najviše sjedinjenje suprotnosti. Predstava svetog venčanja se odnosi na povezivanje polarizovanih sila u čoveku. Zato venčanje kralja i kraljice ogovara predaji intuitivnom uvidu nasuprot jednostranoj racionalnoj spoznaji. Ono je davanje sebe prvobitnoj i stvarnoj hemafroditskoj prirodi – spoju Hermesa i Afrodite koji štite naizgled suprotstavljene aspekte ličnosti – intelekt i čulnost. Samo ovo sjedinjenje, veruju alhemičari, čoveku može vratiti osećanje zadovoljstva.

Tek ovo ponovno povezivanje tela i duha omogućava nalaženje oslonca u filozofskom kamenu i obezbeđivanje duhovne čvrstine. Zato alhemičari kažu „Možeš doseći nešto veće jer su ti otvorena vrata“. To veće se ne traži izvan adepta, ono je zvezda koju nosi u sebi, a prepoznaje kroz alhemijski ili proces osvešćivanja unutrašnjih suprotnosti. Tako je i na metalurškim nivoima. Metal ne može doseći plemenitost ukoliko u njega ne uđe duh. Svako jedinstvo i dovršenost postignuti su integracijom suprotnosti. Još jednom postaje jasno da je kamen kao i zlato - delo. Delo je dovršeni, jedinstveni, integrisani čovek kakvim ga alhemija vidi.

Na dubinsko analitičkom nivou ovaj proces se dovodi u vezu kako sa intergracijom svesti, tako sa susretom Anime i Animusa. U ovom kontekstu jedinstvo suprotnosti svedeno je na susret sa „slikom duše“, ili komplementarnim - polnim delom psihe. On je drugi stupanj procesa individuacije kojem prethodi prihvatanje dvostrukosti lica duše. Tek ono, za posledicu ima nalaženje stvarnog središta razapetog između dva sveta i njihovih sila koje se nejasno naslućuju i snažno emotivno doživljavaju. Praktični rezultat bi u tom smislu mogao biti susret dve komplementarne psihe koliko što vodi do pomirenja sa svetom spoljašnjih suprotnosti.

Savremene interpretacije alhemije i škole mišljenja i dalje nalaze polazišta za svoj rad, u pokušajima da odgonetnu konačne rezultate ovog procesa.

 

[Black_star]

Dobro, al ne mora valjda da riknu svi.. Salim se, skapirao sam.

 

[☆Aždaha☆]

Dobro, al ne mora valjda da riknu svi.. Salim se, skapirao sam.

Bila je ovde jedna forumašica, @Zlatna Iris koja se baš razume u Alhemiju
Iris, ako svratiš, lepo bi bilo da nešto napišeś

 

[☆Aždaha☆]

Evo ilustracija za alhemijsko venčanje

 

[Black_star]

moze i uz djusku.

 

[Schrodinger]

Alhemičari su verovali u transmutaciju kao mogućnost pretvaranja metala u zlato. Kako bi postigli transmutaciju, alhemičari su mešali razne preparate i neprestano eksperimentisali, uzalud tražeći recept. Svi ti stalni pokušaji alhemičara nikad nisu doveli do transmutacije, ali su omogućili da se mnogo nauči o hemiji i materijalima.

Nije uzalud, bilo ih je vise koji su se obogatili uspesno pretvorivsi zivu u zlato, pa i olovo. Obzirom da dominiraju price o zivi gotovo sigurno su tacne, jer su ziva i zlato susedi u periodnom sistemu, sto sluzbena nauka tog vremena nije znala.

Mistifikacija je delom nastala iz zelje da se ta cinjenica prikrije od javnosti.

Mada nijedan alhemičar nije ostvario nemoguće ciljeve svoje veštine,

Ti ciljevi se rutinski ostvaruju u prirodi radioaktivnim raspadom, ostvareni su vestacki u fizici XX veka, kakva glupost od teksta. Na primer Raderford je bombardovao azot alfa cesticama i dobio kiseonik, to je bila prva sluzbena transmutacija.