Alhamijado: srpska književnost na arabici

[Mrkalj]

Aljamiado (španski: [alxaˈmjaðo]; arapski: عجمية‎ trans. ʿajamiyah) ili Aljamía tekstovi su rukopisi koji koriste arapsko pismo za prevođenje sa romanskih jezika, kao što su: mozarapaski, berberski, španski ili ladino.

Istaknutiji pisci:

• Muhamed Hevaji Uskufi,
• Abdul-Vehab Ilhamija,
• Umihana Čuvidina.
• Hasan Kafi Pruščak (1544—1615. ili 1616)
• Mustafa Ejubović - Šejh Jujo (1651—1707)
• Muhamed Musić - Allamek (1595?—1636)
• Ali-Dede Bošnjak (umro 1598)
• Ahmed-paša Hercegović (umro 1518)
• Derviš Jakub-paša Bošnjak (umro 1501. ili 1502)
• Arif Hikmet-beg Rizvanbegović (1839—1903)
• Zijai Mostarac (umro 1584), autor poeme »Zgode Šejha Abdurezaka«.
• Derviš-paša Bajezidagić (umro 1603), autor gazela i pjesnik na turskom i perzijskom jeziku.
• Nerkesi Sarajlija, (1584—1635)
• Ahmed Čelebija (umro 1625)
• Husein Bošnjak - Kodža Muerih (umro 1644/45) napisao je historiju Osmanskog Carstva.
• Husein Lamekani
• Aga-Dede, (Dobor kod Modriče) (umro u prvoj pol. XVII vijeka.)
• Ali-paša Varvar (umro 1648), rođen u selu Varvaru kod Prozora,
• Abdulah Bošnjak (umro 1644), teoretičar tasavufa, i komentator Ibn Arabijevog djela »Fusus al-hikam«
• Hasan Kaimija (umro 1691)
• Ali-Fehmi Džabić, (1853—1918),
• Mula Mustafa Bašeskija (Sarajevo, 1731. ili 1732—1809), autor jedne pjesme i poznatog »Ljetopisa« na turskom jeziku. Bilježio je i narodne pjesme.
• Mehmed-Razi Velihodžić (Sarajevo, oko 1722—1786) napisao je didaktičku pjesmu »Čujte, djeco svikoli«
• Softa Fejzo, autor svjetovne ljubavne pjesme »Ašiklijski Elif-ba«
• Abdurahman Siri (Fojnica, 1785—1847); napisao tri ilahije
• Hasan Kadija, pisac dviju poslanica.
• Arif Sarajlija (Sarajevo, oko 1861—1916), napisao je »Mevlud« — spjev o rođenju Muhameda i »Savjete«
• Omer Humo (umro 1890), prosvjetitelj i zagovornik uvođenja narodnog jezika u vjerske škole, autor »Ilmihala« — prve štampane knjige arabicom u BiH (Sarajevo 1875)
• Salih Gašević (Nikšić, ? —Bijelo Polje, 1898) napisao »Mevlud«, jedan od alhamijado tekstova koji je štampan u najviše primjeraka
• Sulejman Tabaković, (Novi Pazar), autor pjesme »Dobar zeman prokasa«
• Ibrahim Seljubac (Seljublje kod Tuzle), pisac »Bosanske elifnice« (udžbenika za početne vjerske škole)
• Jusufbeg Čengić (Miljevina kod Foče), pisac popularnog spjeva »Avdija«
• Muhamed Ruždi Dizdarević (Trebinje, 1823 — Trebinje, 1905) autor više spjevova iz Muhamedovog života
• Alija Sadiković (Atmačići kod Bijeljine, 1872 — Janja, 1936), profesor medrese; pisao didaktičke pjesame: »Očin savjet«, »Očino pismo«, te nedovršenu gramatiku arapskog jezika.
• Salih Sidki Hadžihusejnović Muvekit (umro 1888), autor »Povijesti Bosne«
• Muhamed Enveri Kadić (1855—1931)
• Seid Zenunović.[SUP][1][/SUP]

- - - - - - - - - -

Primer Uskufije:

Zaista se u 17. i 18. veku pojavljuju bosanski muslimani kao književnici, ali svoj jezik ne nazivaju hrvatskim, već srpskim. Pesnik i književnik Muhamed Hevaji Uskjufi, ostavio je početkom 17. veka iza sebe, između ostaloga, i ciklus pobožnih pesama zaista pisanih arapskim pismom, ali srpskim, a ne hrvatskim jezikom, jer pisac tim pesmama daje sam naslov „Ilahije na srpskom jeziku" i „Poziv na vjeru na srpskom jeziku" („Ilahi be zebani srb" i „Beran daveti iman be zebani srb") (Povelje Matije Ninoslava strana 69).

Ovo je veoma interesantno:

Drugi primer:

Ilahije
c.
Što god radiš, pravo radi, druže, Pa da tebe derviši ne ruže, Kuran — ahmed lijepo nam kaže, Alah, Alah, što će bit od Vlaha!
Nu Bošnjaka starijeh guzata, Gdje ne žale groša ni dukata, Otvaraju širomice vrata, Alah, Alah, što će bit od Vlaha!
Der izvadi Aliju iz grada, Pa pogledaj od dušmana jada, Badihava je čudna indata, Alah, Alah, što će bit od Vlaha!
No M'iloša ja čudna hajoša, Od Moskova puno prima groša, Al se plaši od turskijeh duša, Alah, Alah, što će bit od Vlaha!
Anadolca ja čudna levente, Baš ko da je došo iz Dervente. Rumenlije vojske plemenite, Alah, Alah, što će bit od Viaha!
Arnaut je puškom i jajR-aroni, A Arapin sabljom i mizdrakom, Sve napuni vojskom svakojakom. Alah, Alah, što će bit od Vlaha!
Podaj Krmu od svaklen indata, Pa da vidiš od Moskova jada, Više dobru neka se nada, Alah, Alah, što će bit od Vlahai
Nevjera je vazda od Moskova. Cuvaj dobro carskijeh gradova, Nu ridžala čudnijeh vukova, Alah, Alah, što će bit od Vlaha!
Original im Codex turc.-slav. 5 des Instituts fiir Balkanforschunc:.



Vjetar puše, jabuke miruše, Cudne muke od Srbove duše, 35 Ako dogje Turčin iz KladuŠe, Alah, Alah, što će bit od Vlaha!
Cuvaj Niemca sa četiri strane Od Zemuna, gdje Vlasi jarane, Dervent — Broda i poniže Save, 40 Alah, Alah, štu će bit od Vlaha!
Ilhamija vazda je naprjeda, A kod šaha bude zapovjeda, Biće Racu golema bijeda, Alah, Alah, što će bit od Vlaha!
Nur in Transkription veroffentlicht von M. Beg Kapetanović, Istočno Blago II 219 ff.