- Poruka
- 388.310
Alfons Marija Muha ( 1860 — 1939) bio je češki slikar i dizajner. Muha je verovatno najznačajniji umetnik pokreta Art Nuvo (Art Nouveau).
Kraj 19. veka karakteriše pojavu secesija u Austriji, koja je sa oduševljenjem dočekana od strane svih vrsta umetnika - od slikara do vajara i arhitekata - kao i onih koji su posvećeni dekorativnoj umetnosti. Muha je autor stotina plakata, među kojima se najviše ističu oni napravljeni za glumicu Saru Bernar.
Pariz, Božić 1894., a u štampariju Alfonsa Muhe je upravo ušetala figura obučena u belo. On ju je odmah prepoznao. Bila je to velika glumica Sara Bernar, neraspoložena jer joj se nisu svideli promotivni posteri za Gismondu, njenu najnoviju predstavu, i tražila je umetnika da napravi još neke po njenom ukusu.
Muha je za glumicu dizajnirao inovativan i potpuno revolucionaran poster za koji se nadao da će divi biti primamljiv. I, zaista, bio je. Кada ga je videla, Saru je obuzelo oduševljenje. Plakat joj se toliko dopao da je Muhu angažovala na vremenski period od šest godina. Na ovaj način, on je od anonimnog postao traženi umetnik.
Već 1. januara 1895. taj plakat je bio cenjeni kolekcionarski predmet koji je svako želeo da ima u svom domu. Stil češkog umetnika nije bio nimalo nalik stilu drugog poznatog umetnika plakata Tuluz-Lotreka, i zbog toga postaju prava opsesija Parižana.
Njegov rad se nije zaustvaio samo na portretisanju glumice, on je nastavio da predstavlja različite žene sa velikom ženstvenošću, raspuštene kose, veoma kitnjaste odeće i vijugavih pokreta usred prirode. Istoričari umetnosti danas veruju da je on na ovaj način, probio barijere između komercijalne i visoke umetnosti.
Vrlo brzo će ga različite kompanije unajmljivati za dizajniranje postera, poput prestižnog brenda šampanjca Moet-Chandon, Nestle čokolada, ili piva Bieres de la Meuse.
Кrajem 19. veka popularnost Alfonsa Muhe bila je neosporna. Ubrzo su se pojavili imitatori njegove umetnosti, a Austrougarska imperija je zbog toga poželela da on ukrasi bosansko-hercegovački paviljon za Univerzalnu izložbu u Parizu. Češki umetnik je otputovao na Balkan spreman da pronađe inspiraciju da to izvede, ali sve ovo je rezultiralo nelagodom zbog rada za carstvo koje je potčinilo slovenske narode.
To ga je navelo da preispita svoja uverenja, a godinama kasnije, kao rezultat tog iskustva, nastaje ambiciozan projekat: stvaranje Slovenskog epa - serije od dvadeset monumentalnih slika u kojima umetnik "hvata" ključne događaje iz istorije Slovena. Trenutno su ove slike izložene u Nacionalnoj galeriji u Pragu.
Godine 1909, na vrhuncu svoje karijere, Muha je odlučio da se preseli u Prag gde ostaje do kraja života. Muhu je uhapsio Gestapo, zatvorio i mučio, iako je na kraju pušten. Ali nekoliko dana kasnije, 14. jula 1939. godine, veliki genije umire od upale pluća.
link
