Sve su učestalije alergijske reakcije na nematerijalne alergene. Nije reč o peludi ili o hrani; nije reč o hemijskim supstancama od kojih se telo bezrazložno brani: reč je o idejama, mislima i apstraktnim sistemima koje je čovek izgradio nigde drugo nego u svojoj glavi. Po prvi put u istoriji čovek se našao u situaciji da ga može ubiti njegova misao, bila to pomisao na krokodila, predodžba o sistemu PDV-a ili Leibnitzova monada na proputovanju kroz mozak.
Uzmimo primer Borisa. F., s mestom prebivališta u jugozapadnoj Srbiji. Počeo je kao običan alergičar, neugledni peludaš. No, pre šest godina imao je napad kihanja usred zime, a ispred Palate pravde gde je upravo posvršavao neke formalnosti iz oblasti porodičnog prava. Već sledećeg dana dogodilo se isto dok je u novinama čitao članak o čoveku kojem je nakon 10 godina suđenja isplaćena odšteta za ozledu na radu. Zakihao je i tokom TV dnevnika, čim se na ekranu pojavila ruska Pravda, te je posumnjao u ono što danas već znamo sa sigurnošću: Boris F. alergičan je na pravdu. (Nije, naravno, mogao znati da “pravda” na ruskome zapravo i ne znači pravda nego “istina”.) Svoje sumnje saopštio je alergološkom specijalisti koji je, srećom, bio upoznat s najnovijim stremljenjima u svojoj struci, odnosno, čitao je o prvim koracima apstraktne alergologije. Srećom, kažem, jer je odmah mogao reći svome pacijentu kako leka za alergiju na apstraktno nema.
Što reći za Mariju L., istoričarku iz K., kojoj se staroegipatska legenda o skarabeju koji kotrlja Sunce nebeskim svodom (a zapravo o govnaru koji valja kuglicu izmeta) toliko svidela da je jedva primetila kako nakon svakog iščitavanja rečene priče dobiva jak crveni osip na prsima, vratu i rukama? Savetovati joj nešto tipa “nemojte misliti na skarabeja” u slučaju ove bolesti jedino je moguće, ali zbog specifičnih svojstava ljudskog uma taj je savet nemoguće poslušati .
A tek nesretna Biljana P., na privremenom radu u Š., koja se čim pomisli na nešto svoje ruši usled napada gušenja. I što je još gore, napad stiže jednako ubojito kada pomisli na apstraktan pojam vlasništva / svojine, kao i kada pomisli na neki predmet koji joj pripada. Ta je nesretna žena osuđena život provoditi u tuđini - bez ičega svoga kraj sebe - i moliti se za ostvarenje anarhističkog ideala o društvu bez ličnog vlasništva.
Najgori slučaj alergije na apstraktno na području Srbije bez sumnje je onaj Milutina G.. Milutin je, naime, alergičan na život. Alergičan je na ideju o životu kao i na život sam. Simptomi se javljaju čim postane svestan života - kako u sebi tako i van sebe. A njegova je alergijska reakcija strašna: ostaje na mestu mrtav. Telo se u stanju kliničke smrti, istina, brzo oporavlja od strašnoga šoka; Milutin se budi, ali čim se uspije sabrati, kobna reakcija usledi opet. Reč je o pacijentu koji je više mrtav nego živ. No, sve dok je živ nema mu ozdravljenja.
Nadajmo se da će ovaj kratki pregled doprineti pronalaženju leka za ovaj strašni oblik alergije.