Pipi Langstrumpf
Buduća legenda
- Poruka
- 31.793
ALEKSANDAR
(autor anonimna forumashica)
Stigli su u hotel posle duge vožnje, koja je u njoj izazvala mučninu. Sačekala je u holu, dok je on rezervisao sobu. „A kafa?“ pitala je, kada joj je prišao, držeći ključ u ruci. Nasmešio se i pomilovao je po kosi: „Posle. Sad sam suviše nestrpljiv.“
Samo jedanput, pomislila je, i videću da je mašta jedno, a stvarnost drugo.
Gore, u skromnoj sobi, seli su na krevet. Aleksandar je uključio lampu na noćnom stočiću, koja je kroz tamno-crveni abažur bacala prigušeno svetlo. Stavio je ruku na njeno koleno. Želela je da je on prvo poljubi, baš kao nekad.
„Skini se“, kazao je.
„Ne, ne…“
„Želim da te vidim.“
„Samo ako ugasiš svetlo.“
„Tada te neću videti.“
Durila se poput devojčice: „Ne mogu… Stid me je…“
„Zašto bismo se sramili jedno drugog? Molim te. Ta, odrasli smo ljudi…“
Počela je da plače, ni sama ne znajući zbog čega.
„Čuj, ne želim ništa na silu. Neću da te primoravam…“ Obrisao joj je suze i ovlaš poljubio u obraz, kao da teši dete. Nagnuvši se preko nje, ugasio je lampu. Sedeli su u potpunom mraku, ćutke, i Sonja je osetila razočaranje, kao onda, kada, nakon uzbudljivog filma, utrnu svetla u bioskopu. Činilo se da će Aleksandar svakog časa ustati i izaći, ostavivši je da sedi sama u hotelskoj sobi.
Otići će, otići će … , protutnjalo joj je kroz glavu, … i onda ću ga opet izgubiti. Sve ću upropastiti, i nikada neću saznati kako bi nam bilo. Osetila je da je krutost i stidljivost napuštaju i spadaju s nje poput teškog kaputa koji je predugo nosila. Ponovo je bila devojka, odjednom svesna neponovljivosti tog trenutka.
Ustala je sa kreveta i počela da se svlači. Zamislila je muziku i kretala se u njenom ritmu. Love Is In The Air, Love Is In The Air… Prvo se oslobodila haljine, natopljene znojem; zatim i prslučeta, u kome su njene grudi drhturile poput meduza – a sada se, teške, u tami ljuljale pri svakom Sonjinom pokretu. Aleksandar je i dalje sedeo, i netremice je posmatrao. „Divna si“, promuklo je rekao. Njegove reči odjeknule su Sonjinim mozgom, čineći da se, uz svetlost meseca, oseća kao ukras noći. Stavivši nogu na stolicu, polako je skidala čarape sa haltera; na kraju je smakla gaćice i, izazivački gola, stajala pred njim, kao da je to nešto najprirodnije na svetu. Ovo je tako jednostavno, uvek je bilo, a ja to nisam znala, palo joj je na pamet. Nije razmišljala o strijama, o pomorandžinoj kori na svojim butinama ili nečemu drugom, što se ticalo njenog tela.
Prišao joj je i pogladio je po trbuhu. S teškom mukom se odvojila od njega. „A sada ti“, rekla je.
Aleksandru se žurilo; sa sebe je hitro zbacio sako i raskopčao košulju, i munjevitom brzinom skinuo pantalone. Oborio je na krevet. Svu pažnju usredsredio je na njene dojke, naizmenično ih gnječeći i ljubeći. Ona je poturila svoja usta pod njegova i, tek kada je osetila kako Aleksandrov jezik šeta po njihovoj unutrašnjosti, osetila se spremnom. „Sad“, stenjala je, „sad…“
Odjednom je sišao sa nje. „Ne mogu“, rekao je žalosnim glasom. „Izvini, ne mogu…“
Znači, tako će se završiti naš susret, pomislila je razočarano. Samo striptizom i valjuškanjem po krevetu, kao da smo napaljeni klinci koji se ne usuđuju da idu dalje.
Ležala je – naga i raščupana – a on pored nje. Oboje su neko vreme ćutali. Zatim je ustala i otišla u kupatilo. Pod neonskim svetlom, u ogledalu je videla još uvek pripitu ženu, kojoj se karmin razmazao po zubima. Možda mu se nisam dovoljno svidela, pomislila je, dok je, nagnuta ispod mlaza vode, sa lica spirala ostatke šminke, a možda je i bolje što se ovako okončalo…
Aleksandar je iznenada ušao u kupatilo, zgrabio je oko pasa i svojim telom pritisnuo njeno uz hladne ivice lavaboa. „Ostani tako“, rekao je i, pre nego što je stigla da se usprotivi, grubo i jako se zario u nju. „Nemoj“, skoro je zajecala, „ne želim na taj način“… Ali, on je nije slušao. Pred Sonjinim očima nisu bljeskale varnice, niti je njeno telo protresla eksplozija, koju je toliko očekivala. U ogledalu je mogla videti kako mu se lice grči u ružnu grimasu. Trajalo je kratko, i nije joj priuštilo ništa, osim osećanja bola i prljavštine.
__________________
(autor anonimna forumashica)
Stigli su u hotel posle duge vožnje, koja je u njoj izazvala mučninu. Sačekala je u holu, dok je on rezervisao sobu. „A kafa?“ pitala je, kada joj je prišao, držeći ključ u ruci. Nasmešio se i pomilovao je po kosi: „Posle. Sad sam suviše nestrpljiv.“
Samo jedanput, pomislila je, i videću da je mašta jedno, a stvarnost drugo.
Gore, u skromnoj sobi, seli su na krevet. Aleksandar je uključio lampu na noćnom stočiću, koja je kroz tamno-crveni abažur bacala prigušeno svetlo. Stavio je ruku na njeno koleno. Želela je da je on prvo poljubi, baš kao nekad.
„Skini se“, kazao je.
„Ne, ne…“
„Želim da te vidim.“
„Samo ako ugasiš svetlo.“
„Tada te neću videti.“
Durila se poput devojčice: „Ne mogu… Stid me je…“
„Zašto bismo se sramili jedno drugog? Molim te. Ta, odrasli smo ljudi…“
Počela je da plače, ni sama ne znajući zbog čega.
„Čuj, ne želim ništa na silu. Neću da te primoravam…“ Obrisao joj je suze i ovlaš poljubio u obraz, kao da teši dete. Nagnuvši se preko nje, ugasio je lampu. Sedeli su u potpunom mraku, ćutke, i Sonja je osetila razočaranje, kao onda, kada, nakon uzbudljivog filma, utrnu svetla u bioskopu. Činilo se da će Aleksandar svakog časa ustati i izaći, ostavivši je da sedi sama u hotelskoj sobi.
Otići će, otići će … , protutnjalo joj je kroz glavu, … i onda ću ga opet izgubiti. Sve ću upropastiti, i nikada neću saznati kako bi nam bilo. Osetila je da je krutost i stidljivost napuštaju i spadaju s nje poput teškog kaputa koji je predugo nosila. Ponovo je bila devojka, odjednom svesna neponovljivosti tog trenutka.
Ustala je sa kreveta i počela da se svlači. Zamislila je muziku i kretala se u njenom ritmu. Love Is In The Air, Love Is In The Air… Prvo se oslobodila haljine, natopljene znojem; zatim i prslučeta, u kome su njene grudi drhturile poput meduza – a sada se, teške, u tami ljuljale pri svakom Sonjinom pokretu. Aleksandar je i dalje sedeo, i netremice je posmatrao. „Divna si“, promuklo je rekao. Njegove reči odjeknule su Sonjinim mozgom, čineći da se, uz svetlost meseca, oseća kao ukras noći. Stavivši nogu na stolicu, polako je skidala čarape sa haltera; na kraju je smakla gaćice i, izazivački gola, stajala pred njim, kao da je to nešto najprirodnije na svetu. Ovo je tako jednostavno, uvek je bilo, a ja to nisam znala, palo joj je na pamet. Nije razmišljala o strijama, o pomorandžinoj kori na svojim butinama ili nečemu drugom, što se ticalo njenog tela.
Prišao joj je i pogladio je po trbuhu. S teškom mukom se odvojila od njega. „A sada ti“, rekla je.
Aleksandru se žurilo; sa sebe je hitro zbacio sako i raskopčao košulju, i munjevitom brzinom skinuo pantalone. Oborio je na krevet. Svu pažnju usredsredio je na njene dojke, naizmenično ih gnječeći i ljubeći. Ona je poturila svoja usta pod njegova i, tek kada je osetila kako Aleksandrov jezik šeta po njihovoj unutrašnjosti, osetila se spremnom. „Sad“, stenjala je, „sad…“
Odjednom je sišao sa nje. „Ne mogu“, rekao je žalosnim glasom. „Izvini, ne mogu…“
Znači, tako će se završiti naš susret, pomislila je razočarano. Samo striptizom i valjuškanjem po krevetu, kao da smo napaljeni klinci koji se ne usuđuju da idu dalje.
Ležala je – naga i raščupana – a on pored nje. Oboje su neko vreme ćutali. Zatim je ustala i otišla u kupatilo. Pod neonskim svetlom, u ogledalu je videla još uvek pripitu ženu, kojoj se karmin razmazao po zubima. Možda mu se nisam dovoljno svidela, pomislila je, dok je, nagnuta ispod mlaza vode, sa lica spirala ostatke šminke, a možda je i bolje što se ovako okončalo…
Aleksandar je iznenada ušao u kupatilo, zgrabio je oko pasa i svojim telom pritisnuo njeno uz hladne ivice lavaboa. „Ostani tako“, rekao je i, pre nego što je stigla da se usprotivi, grubo i jako se zario u nju. „Nemoj“, skoro je zajecala, „ne želim na taj način“… Ali, on je nije slušao. Pred Sonjinim očima nisu bljeskale varnice, niti je njeno telo protresla eksplozija, koju je toliko očekivala. U ogledalu je mogla videti kako mu se lice grči u ružnu grimasu. Trajalo je kratko, i nije joj priuštilo ništa, osim osećanja bola i prljavštine.
__________________
