Sledi par tekstova mojeg oca.
Iz Crne Utrobe
Oshtar raonik
Seche mi utrobu
Crnu zemlju
Baca u stranu
Uzdah bola
Svetlost trazi
Sedi gavrani
Chupaju krila
Bich fijuknu
I sve mi se smrachi.
Stabljika na Vetru
Zagrljeni u jednu stabljiku
Ishli smo poljem
Miris opojnog stiska
Vetar je razneo zorom.
Noc Zaraze
Noc kada su ugasili
Zarazenu svetlost
Shto nam na ruke i odecu pada
Slavimo kao izgubljeni svatovi
Mladu noshenu na rukama
Ta noc zaraze osvojila je ischupana stabla
Sekire liche na odbegle vukove.
Sneg
Gde je moglo da se skrije
Toliko snega
U tvojoj kosi
Chak ni vetar nije mogao
Da zamrsi tvoje misli
Dugo sam chekao
Prolece.
Chinije su pune
Blage rechi shto rastu u poljima
Nizu poslednji vez
Chinije su pune
Za pridoshlog gosta
Ujutro
Kad noci dovedu dan
Plug se iz shtale
Kolima na njivi odaziva
Ovo je poslednja pricha o jeseni
Uz vetar
Shto se kapom igra.
Sa Lomache
Opet si u meni zapalila vatru
Naredjujesh
Koji deo da gori
Plamenom lomache
Crvenish svoje lice
Da bih mogao
Ugarkom
Da ga obelezim.
Ispod Povrshine
Dok prsti u oblacima
Sanjaju ptice
cvece u ruci uzalud mirishe
Brodim zatochenom rekom
Na chamcu ispod povrshine
Ribe grizu nashe zaveslaje
Hteli smo dalje ali tonemo sve vishe.
Izleteshe Ptice
Gorka i beskrajna
Beshe mi noc
Kada iz tvojih nedara
Izleteshe ptice
Razmahuju krilima
Meni strane
Veliku mi pustosh ostavishe.
Prazne Zvizdaljke
napukle zidine lepim blatom
Da mi vetrovi ne pobegnu u polje
Pusticu ih u prazne zvizdaljke
Da noc napojim muzikom
Ugasicu svetloshcu zapaljene tmine
Da kovach na miru okuje zidine.
Uzarene Chashe
Mnogima smo gledali u prozor
Kroz zatvorene ochi
Chekajuci biljku
Da semenom krochi
Pili su uzarene chashe
Od ostatka noci razbijali glave
Mi trezni slavismo jutro
U nekoj pecini od juche.
107.
Ja sam sluchajno ispushteno seme
Ptice neke shto leti negde,
Seme lezi zaorano u mermeru,
Chekajuci koren da zemlji krv sishe.
63.
Bilo bi dobro kad bi posle mene
Pala kisha,
Oprala moje tragove
Sprala me od svih prljavshtina
I chist da podjem na nov put.
A kisha pala nije.
U ischekivanju belih kapi
Iz oblaka se prozimu gromovi
No svetlo sa nebesa
Ne pade u ochi moje
I kisha pored mene lije.
Mozda na putu novome
Kisha ce da me opere
Mozda i pronadjem zeljenog sebe
Ako krenem na puteve daleke.
Ali necu da krenem sada
Jer u mojoj ruci tvoje nema.
Iz Crne Utrobe
Oshtar raonik
Seche mi utrobu
Crnu zemlju
Baca u stranu
Uzdah bola
Svetlost trazi
Sedi gavrani
Chupaju krila
Bich fijuknu
I sve mi se smrachi.
Stabljika na Vetru
Zagrljeni u jednu stabljiku
Ishli smo poljem
Miris opojnog stiska
Vetar je razneo zorom.
Noc Zaraze
Noc kada su ugasili
Zarazenu svetlost
Shto nam na ruke i odecu pada
Slavimo kao izgubljeni svatovi
Mladu noshenu na rukama
Ta noc zaraze osvojila je ischupana stabla
Sekire liche na odbegle vukove.
Sneg
Gde je moglo da se skrije
Toliko snega
U tvojoj kosi
Chak ni vetar nije mogao
Da zamrsi tvoje misli
Dugo sam chekao
Prolece.
Chinije su pune
Blage rechi shto rastu u poljima
Nizu poslednji vez
Chinije su pune
Za pridoshlog gosta
Ujutro
Kad noci dovedu dan
Plug se iz shtale
Kolima na njivi odaziva
Ovo je poslednja pricha o jeseni
Uz vetar
Shto se kapom igra.
Sa Lomache
Opet si u meni zapalila vatru
Naredjujesh
Koji deo da gori
Plamenom lomache
Crvenish svoje lice
Da bih mogao
Ugarkom
Da ga obelezim.
Ispod Povrshine
Dok prsti u oblacima
Sanjaju ptice
cvece u ruci uzalud mirishe
Brodim zatochenom rekom
Na chamcu ispod povrshine
Ribe grizu nashe zaveslaje
Hteli smo dalje ali tonemo sve vishe.
Izleteshe Ptice
Gorka i beskrajna
Beshe mi noc
Kada iz tvojih nedara
Izleteshe ptice
Razmahuju krilima
Meni strane
Veliku mi pustosh ostavishe.
Prazne Zvizdaljke
napukle zidine lepim blatom
Da mi vetrovi ne pobegnu u polje
Pusticu ih u prazne zvizdaljke
Da noc napojim muzikom
Ugasicu svetloshcu zapaljene tmine
Da kovach na miru okuje zidine.
Uzarene Chashe
Mnogima smo gledali u prozor
Kroz zatvorene ochi
Chekajuci biljku
Da semenom krochi
Pili su uzarene chashe
Od ostatka noci razbijali glave
Mi trezni slavismo jutro
U nekoj pecini od juche.
107.
Ja sam sluchajno ispushteno seme
Ptice neke shto leti negde,
Seme lezi zaorano u mermeru,
Chekajuci koren da zemlji krv sishe.
63.
Bilo bi dobro kad bi posle mene
Pala kisha,
Oprala moje tragove
Sprala me od svih prljavshtina
I chist da podjem na nov put.
A kisha pala nije.
U ischekivanju belih kapi
Iz oblaka se prozimu gromovi
No svetlo sa nebesa
Ne pade u ochi moje
I kisha pored mene lije.
Mozda na putu novome
Kisha ce da me opere
Mozda i pronadjem zeljenog sebe
Ako krenem na puteve daleke.
Ali necu da krenem sada
Jer u mojoj ruci tvoje nema.
