АЛЕКСАНДАР ВУЛИН, МИНИСТАР ОДБРАНЕ СРБИЈЕ – ТЕСТАМЕНТ МИНИСТРА

Umri_muski:
Ja ne bih znao sta da napisem a da je ovoliko dugo o Vulinu , a da ne bude besmisleno...

Pa njegov vojni rok je toliko dug da cak ne mozes da izmislis ni vojnicke price...
Kliknite za proširenje...


vulin_1.jpg
 
JankoTheGreat:
Screenshot-2020-09-18-at-09.13.35-1024x580.jpg

АЛЕКСАНДАР ВУЛИН, МИНИСТАР ОДБРАНЕ СРБИЈЕ – ТЕСТАМЕНТ МИНИСТРА

Уредништво 18/09/2020 Интервју, БРОЈ 632 Оставите коментар





Задатак моје генерације политичара је да настави борбу за уједињење свих Срба у јединствену државну и политичку заједницу
У подужем разговору за „Печат“ – утисак је, искренијем и отворенијем него што би уопште смело да се очекује од једног политичара – актуелни министар одбране Александар Вулин, понекад на поприлично јеретички начин, говори о прошлости и будућности Срба и Србије, о Европској унији и разлозима због којих је гласао против одлуке о отказивању војних вежби с Белорусијом, о свом односу са Александром Вучићем и месту које (не)ће имати у новој Влади Србије…

Када год се у Србији формира влада, Александар Вулин буде нападан више него и један других њен члан. Судећи по учесталости последњих прозивања, влада само што није формирана. Хоћете ли бити члан нове владе, остајете ли министар одбране?

О томе разговарамо Александар Вучић и ја, свако има своје погледе и очекивања. Суштински, мој останак или одлазак из Владе Србије, из Министарства одбране па и политике, сасвим је неважан.
А оно што јесте важно је то што смо у Министарству одбране заорали дубоку бразду из које се без велике бруке не може изаћи. Политика се више не може променити, развој и јачање војске је незаустављиво. Јачање војске се одвија у више праваца, који не искључују један други.

Који министар би сада престао да се опрема у домаћој одбрамбеној индустрији и почео да је гаси? Који би министар престао да облачи војску у „Јумку“ и наручио униформе из Турске? Који би министар напустио програме модернизације наших оклопних јединица, РВ и ПВО? Који би министар 63. падобранску и 72. бригаду за специјалне намене, поново ражаловао и свео на ранг батаљона? Који министар би напустио војну неутралност? Који министар одбране би се усудио да изађе пред војску и каже да се стиди генерала Лазаревића и да сматра да је он ратни злочинац коме нема места ни на академији ни на паради, а да за Павковића нема места ни у нашој доктрини, ни у уџбеницима, ни у војном издаваштву? Који би министар укинуо обновљену средњу стручну војну школу и уместо официра школовао „менаџере у одбрани“, повећао број часова плеса у односу на часове борења и избацио војне предмете из војне гимназије? А такво је било стање пре него што смо променили план и програм наставе. Који би министар укинуо одлуку о стипендирању средњошколаца и студената завршних година, војсци као барут потребних инжењера и механичара? Који министар би престао да запошљава инжењере у Војно-техничком институту и лекаре на ВМА, масовније него што је било икада од оснивања – и института и академије?
Да видим министра који ће радити тако да се војним пилотима још једном дају различите, а увек мање плате од пилота у МУП-у и да престане да улаже у њихову опрему и обуку. И да ли мислите да би војска пристала да још једном преживи отпуштање или насилно пензионисање најбољих, да ћути док чека кога ће следећег да одведу у Хаг по оптужницама писаним у Фонду за хуманитарно право?

Војска је изнова открила себе и престала да се стиди борбе коју је водила. После векова упорних ратова за слободу, Војска Србије је постала једина армија на свету која није смела да се поноси својом борбом. Швајцарска армија је штампала више прича о Вилијему Телу и гађању јабуке него ми о Кошарама и Паштрику, немачки Бундесвер је уложио више напора да објасни улогу Вермахта и да га оправда за све што је чинио за време Другог светског рата, него што смо ми и покушали да испричамо нашу истину.

Да би човек доживео самоостварење он мора да има самопоуздање, а не може бити самопоуздања без самопоштовања. Тако је и са војском. Да би побеђивала, војска мора да верује у победу, и мора да зна да припада традицији победника. Да видим тог министра који ће избрисати део Стратегије националне одбране у коме се каже да је свако угрожавање Срба, где год они да живе, угрожавање безбедности Србије, и да је очување Републике Српске наш задатак а војна неутралност темељно опредељење које се неће мењати. Пре Вучића нико није смео да каже тако нешто, а он је то увео у обавезујуће документе.

И ви сте познати и по томе што свашта смете да кажете…

Никада од мене правог политичара. Политичари пред формирање владе обично заћуте и пазе да не изговоре било шта што би могло да скрене пажњу или изазове нападе на њих. Никада нисам умео да бирам време. А то што сам нешто рекао у невреме не значи да нисам био у праву. И наш разговор доживљавам као тестаментарни, као мој начин да на крају једног историјског тренутка кажем оно што мислим и како видим шта је испред нас. Можда је боље рећи да је ово исповест.

Где је исповест ту су и греси. Хоће ли вам бити опроштено, можете ли се откупити?

Верујем у искупљење од греха а не верујем у откуп грехова.

Када већ помињете индулгенцију (откуп грехова, дозвољен у Католичкој цркви), да ли вам је опроштен грех оспоравања светости блаженог Алојзија Степинца?

Ако на небу има места за викара усташке војске Алојзија Степинца, онда не може бити места за поклану јасеновачку децу.
Није баш умесно цитирати самог себе, али та реченица из мог говора на комеморацији у Јадовном, изнад јаме Шаранове, изазвала је буку и бес у Хрватској која и данас не престаје. Да бих дошао до места одржавања комеморације морао сам да прођем кроз шпалир усташа који су протествовали због обележавања српског, јеврејског и ромског страдања. У Хрватској, када је у питању НДХ, имају две школе; једна, која каже да су јаме српска пропаганда и измишљотина, и друга, која учи да јама јесте било али да нису биле довољно пуне, треће нема.

Када сам прошао кроз тај бранитељски, људски отпад, одлучио сам да говорим о Степинцу. После мог говора, министар културе Хрватске био је толико збуњен да ме је у свом обраћању више пута цитирао. Истина о Степинцу је у хрватским медијима изазвала толику дреку и галаму, да је Ватикан морао да оформи мешовиту комисију Католичке цркве и Српске православне цркве. На крају је „црква у Хрвата“ први пут остала без благослова Светог оца и није добила свеца.
Да сам тада ћутао и да нисам скренуо пажњу на зло које се спремало, Степинац би постао светац као што је постао и блажени. У Хрватској не воле када им Срби говоре истину, а посебно када то раде на њиховом тлу. Зато ми је и забрањен улазак у Хрватску, трајно, не привремено. Нису се они наљутили што сам хтео да дођем у Јасеновац, већ што сам намеравао да прекинем њихов стари обичај да Србин, који дође у Јасеновац, тамо и остане, наљутили су се не зато што сам хтео да дођем већ зато што нисам хтео да останем.

Шта је задатак ваше генерације политичара, где нас водите?

Србија је дуго лутала у мраку у који су је увели, и сасвим је изгубила свест о привлачној моћи којом располаже. У две Југославије Срби су заборавили зашто су посебни, са киме су се тукли и кога су све потукли, а посебно су сметнули са ума да је суштински разлог за формирање краљевине СХС на првом месту било уједињење свих Срба. А да су остали јужнословенски народи већ довољно награђени чињеницом да су без своје жртве и заслуге прешли у редове победника.
Нишка декларација којом су формулисани ратни циљеви Србије, донета 7. децембра 1914, говори о уједињењу све поробљене браће и наводи Србе, Хрвате и Словенце као народе за чије ослобођење ће се водити борба, док о Србима посебно говори само као народу који ће спремно поднети жртву за уједињење. „Уверена у решеност целога српскога народа да истраје у светој борби за одбрану свога огњишта и своје слободе, Влада Краљевине сматра као свој најглавнији и у овим судбоносним тренуцима једини задатак да обезбеди успешан свршетак овог великог војевања које је, у тренутку кад је започето, постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца.“

Срби су у две Југославије веровали да ослобађају „поробљену браћу“ а Хрвати и Словенци су се осећали истински слободним баш под Хазбурзима и под Хитлером. Како каже Туђман, „НДХ је израз повјесне тежње за државношћу хрватског народа“.

Задатак моје генерације политичара је да настави борбу за уједињење свих Срба у јединствену државну и политичку заједницу. То не мора нужно да значи промену граница, нити све мора да постане једна држава; то значи да Срби морају пронаћи институционални механизам свог повезивања и обједињавања. Британија је са својим бившим колонијама успоставила нераскидиве везе успостављањем Commonwealtha, зашто ми Срби не би почели да градимо наш Комон велт, наш српски свет?

После овога, шансе да наставите у влади су вам значајно опале.

Када би о влади одлучивали амбасадори, никад не бих био члан ни једне, а јесам већ шест година. Вучић показује сасвим неполитичну способност супротстављања притисцима, једноставно одбија да се на њега утиче на неформалан начин. Ретка особина по којој ће га између осталог и памтити.
Када сам постао директор Канцеларије за КиМ, један и сада веома важан функционер велике и моћне земље ми је рекао да сам, пошто нисам члан СНС а имам претврде српске ставове, потрошна роба коју ће пустити низ воду неколико месеци након што сам изабран. Један амбасадор те исте земље ми је дошао у канцеларију након што је добио снимак мог говора на београдском Правном факултету, и рекао да нећу постати министар јер не може министар у Влади Србије да каже „гадиш ми се Оана Лунгеску“ (портпаролка НАТО-а, која је циничним твитом оправдала све цивилне жртве НАТО агресије). Када смо почели да обележавамо годишњицу НАТО агресије на достојан начин, наследник овог амбасадора ми је рекао да нећу политички дочекати да обележим следећу.
Смењивали су ме и због политике према Републици Српској, због јавног одбијања да учествујем у антируској хистерији, због обележавања заједничких датума из српске историје, због Закона о раду и због иницијативе да се за здраве кориснике социјалне помоћи уведе радно ангажовање, због укидања финансирања мора невладиних организација које су независне само од Владе Србије, због улазака на Космет а да нисам питао за дозволу, због узнемиравања нежне хрватске јавности која не воли да се подсећа на континуитет усташтва, због питања зашто ЕУ нема јединствену политику у вези са питањем о мигрантској кризи и због начина на који смо заштитили Србију од њених последица, због питања зашто су беле мараме мајки Сребренице вредне суза а црне мараме мајки Братунца нису, због супротстављања Србије чланству у НАТО-у…
Много пута нису били у праву процењујући моје трајање, али „крчаг иде на воду док се не разбије“, и једном ће бити у праву да ми је задње.


http://www.pecat.co.rs/2020/09/aleksandar-vulin-ministar-odbrane-srbije-testament-ministra/
Kliknite za proširenje...
Hoce ako Bog da samo vi da odete sa vlasti.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

anajade
Pobunjeni univerzitet i Slobodni univerziteti Srbije traže smenu ministra prosvete
Odgovora
19
Pregleda
419
Обилић
Обилић
38imak
Ko je ubio ruskog ministra saobracaja?
Odgovora
3
Pregleda
189
GrdobanS
G
Берекин
Ruski nedeljnik blizak Ministarstvu odbrane oštro o Vučiću: „On laže građane, laže prijatelja Putina“
Odgovora
9
Pregleda
216
Берекин
Берекин

Back
Top