Александар Васиљевич Колчак

Kao prvo - ako još jednom pomeneš tu vikipediu prekinuću svaku raspravu sa tobom.
Venkovljevu knjigu kupio sam poslije one rasprave sa tobom (koštala je polovna na ulici 220 r), hoćeš da ti kažem odakle mi i drugi citati?

Evo šta npr. piše kod Venkova na str. 140.

"Живо встаёт перед глазами ужасная бытовая картина, но обыкновенная картина войны, – это когда у приказной избы, у станичного дома Заплавской станицы, казачки своими руками, не допуская своих мужей, расправляются с пленными, доставленными с позиции, терзают и разрывают их живьём на части. Сопротивление этому и противодействие со стороны власти были бы совершенно излишними и даже вредными."

Što reče jedan komentator analogno ovome bi bilo da su žene radnika Putilovskog zavoda trpale pod prese vojnike i oficire Kornivlovljeve armije .., ali kao i ja ni on se ne sjeća da se tako nešto dogodilo.

A autor uopšte ne simpatizira boljševike - uzmi, pročitaj i uvjeri se, ako meni ne vjeruješ.
Овде, не разумем шта је спорно....изјава дана у току Леденог похода, а ако знаш под којим се условима одвијао поход, онда би знао и зашто је то и тако рекао Корнилов. А уосталом касније и сами Колчак дао наредбу о односу према бољшевицима. У те године бољшевик је био легитимни војни циљ, исто онако као белогардејац својим ратним опонентима.
Pa dobro u redu, nije ništa sporno, s tim da bi tada trebalo uzeti u obzir i u kakvim uslovima se odvijala revolucionarna promjena i pravedno oslobađanje radničkih i seljačkih masa iz kandži klasne eksploatacije.
Знао сам да ћеш ухватити Розанова (икона белог терора, како они кажу), наравно бољшевици уписују у невине људе и партизански покрет који је у то време такође био легитимни циљ, како белим тако и црвеним армијама.
А шта са оним што је Колчак сменио Розанова, делимично због неоспориве суровости, делимично што је често прекардашивао с пићем. (Али ово не пише у Википедији и у памфлете на нету са све нумерираним страница књига).
A da ga nije "najdjelimičnije" smjenio zbog pokušaja irkutskog prevrata - tada se vjerovatno sjetio da mu može prišiti i to i da je general ponekad znao biti i surov, a ponekad i pijan .., a Boga mi ponekada i oboje u isto vrijeme.
Него ми дај цифре терора, има то на па и на Википедији, па да упоредимо. .
Znači cifre nisu bitne iako su veće na strani "crvenog terora" - dobro!
Суштина овде није у сувопарним бројкама терора (овде мислим и на једног и другог) него што упорно избегаваш учешће система у терору и терор као принцип рада. Чији је он модел фунционисања био, и слој народа који је био изложен терору код једних и код других.
Grubo vulgarizujući moglo bi se reći da je sinonim za revoluciju teror - zato ja i nisam komunista, jednostavno ja ne volim revoluciju.

Kada je kako ti to kažeš teror postao dio sistema?
5.9.'18. kada je Sovjet narodnih komesra donio čuveno "Постановление о красном терроре".
Je l' bilo prije toga crvenog terora?
Naravno da je bilo.
Je l' to što do tada nije bio dio sistema mjenja nešto u njegovoj nakaznoj suštini?
Ne mjenja brate ništa.

A je l' to što zvanično "bijeli teror" "nije bio dio sistema" mjenja nešto u njegovoj nakaznoj suštini ?
Ja mislim da ne!

"Bijeli teror" je zbog tog svog neinstitucionalnog karaktera možda i gori. Jer ako nešto zvanično nije prihvaćeno, a u praksi se svakodnevno pojavljuje, onda to mnogo govori o onome ko upražnjava tu praksu.

S druge stane pitanje je da li je ta ocjena o "neinstitucialnosti", o njegovom "incidentnom karakteru" uopšte tačna. Nađi npr. članak V. Cvetkova "Bijeli teror prestup ili kazna?, on npr. ne misli tako.

A ko je zapravo počeo teror?

Ko je 28.10.1917. streljao, nakon što su se predali, vojnike Kremaljskog garnizona?
A ko je dva-tri dana kasnije pustio na časnu oficirsku riječ Krasnova&co. nakon što su oni neuspješno u Petrogradu pokušali uraditi nešto slično kao što se desilo u Moskvi ?

Nego da ja ne dužim, ja ne negiram "crveni teror" - bio je i bio je strašan. A ti se С.Р.Н. sjeti se zašto smo ovo počeli, rekao si:
О Колчаку наркосу, енглеску пудлицу и шпијуна, колчаковштина и бели терор и остале конструкције, онда када видим ''Жуковљеву фасциклу''.
 
Poslednja izmena:
Uz duzno postovanje drugu Krautu (kako ga ja zovem :)) ipak cu da primetim da je simpatizer boljsevika. Stice se osecaj kao da ne zeli da prihvati promenu klisea koji su nametani narodu 70 godina.
Ja recimo znam da danas mnogi rusi mnogo realnije gledaju na proslost i vreme SSSR-a. Mnogi su razumeli da su im dugi niz godina ispirali mozak sa humanoscu boljsevizma. Doduse, kod starijih ljudi postoji nostalgija za tim vremenima socijalne sigurnosti i zivota sa mnogo manje stresa ali ce i oni (ukoliko nisu zadrti komunisti) vrlo kriticki da pricaju o teroru komunista. Svi oni sada imaju na uvidu fakte ko, sta i kako je radio u toj "revoluciji".
Iste stvari kao i kod nas.... ubijali su i cetnici i partizani. Imali su i jedni i drugi dobre i lose karateristike. Ali eto, sudbina je htela da partizani pobede i isti su sve svoje zlocine gurali pod tepih dok su zlocine suparnika preuvelicavali XY puta. Svedoci smo da i do dana danasnjeg postoje kod nas ljudi koji zive u nekoj tamo '46.
Iako su moji preci vecinski bili u partizanima, ja imam dovoljno snage da sagledam postupke i jednih i drugih. Da ne pricam o tome koliko su partizani posle rata ubili casnih postenih i nicem krivih pripadnika JVUO samo zbog toga sto im je sudbina odredila da nose uniformu bez petokrake. A u nas je sve radjeno po uzoru na SSSR.
 
Kao prvo - ako još jednom pomeneš tu vikipediu prekinuću svaku raspravu sa tobom.
Брате, што ти тако кратак фитиљ. Напоменуо сам Википедију, а више фокусиарјући се на целокупни пост (тачније твоје цитате) које су ин тото пренешени са оних летака које се користе како би се обистинио бели терор.

Venkovljevu knjigu kupio sam poslije one rasprave sa tobom (koštala je polovna na ulici 220 r), hoćeš da ti kažem odakle mi i drugi citati?

Evo šta npr. piše kod Venkova na str. 140.

"Живо встаёт перед глазами ужасная бытовая картина, но обыкновенная картина войны, – это когда у приказной избы, у станичного дома Заплавской станицы, казачки своими руками, не допуская своих мужей, расправляются с пленными, доставленными с позиции, терзают и разрывают их живьём на части. Сопротивление этому и противодействие со стороны власти были бы совершенно излишними и даже вредными."

Što reče jedan komentator analogno ovome bi bilo da su žene radnika Putilovskog zavoda trpale pod prese vojnike i oficire Kornivlovljeve armije .., ali kao i ja ni on se ne sjeća da se tako nešto dogodilo.

A autor uopšte ne simpatizira boljševike - uzmi, pročitaj i uvjeri se, ako meni ne vjeruješ.
Верујем, ти за информацију око Ванковљеве књиге, зашто не бих. А у то доба ако би ставили официре под пресе сматрало би се за напад на државу, а то са собом повлачи и законом устројене консеквенце.

Pa dobro u redu, nije ništa sporno, s tim da bi tada trebalo uzeti u obzir i u kakvim uslovima se odvijala revolucionarna promjena i pravedno oslobađanje radničkih i seljačkih masa iz kandži klasne eksploatacije.

Old school

A da ga nije "najdjelimičnije" smjenio zbog pokušaja irkutskog prevrata - tada se vjerovatno sjetio da mu može prišiti i to i da je general ponekad znao biti i surov, a ponekad i pijan .., a Boga mi ponekada i oboje u isto vrijeme.

Znači cifre nisu bitne iako su veće na strani "crvenog terora" - dobro!

Grubo vulgarizujući moglo bi se reći da je sinonim za revoluciju teror - zato ja i nisam komunista, jednostavno ja ne volim revoluciju.

Kada je kako ti to kažeš teror postao dio sistema?
5.9.'18. kada je Sovjet narodnih komesra donio čuveno "Постановление о красном терроре".
Je l' bilo prije toga crvenog terora?
Naravno da je bilo.
Je l' to što do tada nije bio dio sistema mjenja nešto u njegovoj nakaznoj suštini?
Ne mjenja brate ništa.

A je l' to što zvanično "bijeli teror" "nije bio dio sistema" mjenja nešto u njegovoj nakaznoj suštini ?
Ja mislim da ne!

"Bijeli teror" je zbog tog svog neinstitucionalnog karaktera možda i gori. Jer ako nešto zvanično nije prihvaćeno, a u praksi se svakodnevno pojavljuje, onda to mnogo govori o onome ko upražnjava tu praksu.

S druge stane pitanje je da li je ta ocjena o "neinstitucialnosti", o njegovom "incidentnom karakteru" uopšte tačna. Nađi npr. članak V. Cvetkova "Bijeli teror prestup ili kazna?, on npr. ne misli tako.
Цифре црвеног терора неколикоструко дуплирају цифре терора белих. Знам, ја то како не бих, али овде није поента у саме голе цифре терора, зато у овој расправи то не узимам као неки аргуменат. Лично сматрам да у зависност разлога - мотива и начина на који би се неки људски живот жртвовао и једна жртва може представљати терор.
Ако се концентрирамо на жртве белог терора, онда нам је историјски моменат код којег се десио тај терор ГР. Знам да број жртава просто компарирајући и само за времена ГР опет далеко виши код црвених него код белих, али је поента што се тај терор користио и за мобилизацију снага за рат. Једноставно код црвених терор вамо, терор онамо, ''Живео црвени терор'' на заставама, расказачивање које је прошло под велом терора, мобилизација и убеђивање сељака за исправне борбе за идеју, опет под велом терора, а исти сељаци које види за дивно чудо на почетку су више давали подршку белој армији.

''Каутски нас оптужује да уносимо Грађански рат у село (А МИ ТО СМАТРАМО ЗА СВОЈУ ЗАСЛУГУ) . Ленин, Октобар 1918г.

''Узимајте заложнике и код родбине (sic ухапшеног), стрељати сваког ко се противи и без суда и истраге'' .

«Товарищи! Восстание пяти волостей кулачья должно повести к беспощадному подавлению. Этого требует интерес всей революции, ибо теперь взят «последний решительный бой» с кулачьем. Образец надо дать.

1) Повесить (непременно повесить, дабы народ видел) не меньше 100 заведомых кулаков, богатеев, кровопийц.

2) Опубликовать их имена.

3) Отнять у них весь хлеб.

4) Назначить заложников – согласно вчерашней телеграмме.

Сделать так, чтобы на сотни верст кругом народ видел, трепетал, знал, кричал: душат и задушат кровопийц кулаков.

Телеграфируйте получение и исполнение.

Ваш Ленин.

Найдите людей потверже»3.

A ko je zapravo počeo teror?

Ko je 28.10.1917. streljao, nakon što su se predali, vojnike Kremaljskog garnizona?
A ko je dva-tri dana kasnije pustio na časnu oficirsku riječ Krasnova&co. nakon što su oni neuspješno u Petrogradu pokušali uraditi nešto slično kao što se desilo u Moskvi ?

25-26. 12. 1917г. на Божић је основана Добровољачка армија, прото-предак потоње Беле гарде, војне формације од које аналогно би се изнедрио и бели терор.

Nego da ja ne dužim, ja ne negiram "crveni teror" - bio je i bio je strašan. A ti se С.Р.Н. sjeti se zašto smo ovo počeli, rekao si:[/QUOTE]
 
A je l' to što zvanično "bijeli teror" "nije bio dio sistema" mjenja nešto u njegovoj nakaznoj suštini ?
Ja mislim da ne!
У суштини да, ништа не мења, резултат је исти
"Bijeli teror" je zbog tog svog neinstitucionalnog karaktera možda i gori. Jer ako nešto zvanično nije prihvaćeno, a u praksi se svakodnevno pojavljuje, onda to mnogo govori o onome ko upražnjava tu praksu.
Па не баш
S druge stane pitanje je da li je ta ocjena o "neinstitucialnosti", o njegovom "incidentnom karakteru" uopšte tačna. Nađi npr. članak V. Cvetkova "Bijeli teror prestup ili kazna?, on npr. ne misli tako.

Касно сам се вратио синоћ, али на твоју препоруку прочитао сам чланак Цветкова, има човек објективан приступ, а успут сам наишао на још један од истог аутора. У овај акценат поставља на саму суштину проблема.

http://rusk.ru/st.php?idar=421905
 
Uz duzno postovanje drugu Krautu (kako ga ja zovem :)) ipak cu da primetim da je simpatizer boljsevika. Stice se osecaj kao da ne zeli da prihvati promenu klisea koji su nametani narodu 70 godina.
Ja recimo znam da danas mnogi rusi mnogo realnije gledaju na proslost i vreme SSSR-a. Mnogi su razumeli da su im dugi niz godina ispirali mozak sa humanoscu boljsevizma. Doduse, kod starijih ljudi postoji nostalgija za tim vremenima socijalne sigurnosti i zivota sa mnogo manje stresa ali ce i oni (ukoliko nisu zadrti komunisti) vrlo kriticki da pricaju o teroru komunista. Svi oni sada imaju na uvidu fakte ko, sta i kako je radio u toj "revoluciji".
Iste stvari kao i kod nas.... ubijali su i cetnici i partizani. Imali su i jedni i drugi dobre i lose karateristike. Ali eto, sudbina je htela da partizani pobede i isti su sve svoje zlocine gurali pod tepih dok su zlocine suparnika preuvelicavali XY puta. Svedoci smo da i do dana danasnjeg postoje kod nas ljudi koji zive u nekoj tamo '46.
Iako su moji preci vecinski bili u partizanima, ja imam dovoljno snage da sagledam postupke i jednih i drugih. Da ne pricam o tome koliko su partizani posle rata ubili casnih postenih i nicem krivih pripadnika JVUO samo zbog toga sto im je sudbina odredila da nose uniformu bez petokrake. A u nas je sve radjeno po uzoru na SSSR.

Потпуно тачно
 
@Kor

Ma znam ja da šta god da ja napišem ti ćeš ostati pri tom mišljenju ... međutim ja to nisam ... stvarno nisam.
Boljševizam je iskrivljeni marksizam, on je ruska percepcija marksizma - on je ruski pročitan Marks.

Kod Marksa nema jake države, kod Lenjina ima, kod Marksa nema partije kao avangarde, kod Lenjina je ima, kod Marksa nema saveza radništva i seljaštva, kod Lenjina on je nosilac revolucije, kod Lenjina je diktatura proleterijata suština postrevolucionarnog perida, a kod Marksa to nije ...

Ja bih Kor u onoj situaciji bio menjševik ... i kao takvog streljali bi me i boljševici i Kolčak.

Ono što je meni zasmetalo na temi je to što se protiv jedne idealizacije, bori drugom idealizacijom.
Pričate o Kolčaku kao da se radi o Isusu Hristu, jedina greška mu je što nije dobro odredio pravce glavnog udara .., odnosno što, drugim riječima, nije pobjedio.

E ebga Kor - što ne ide, ne ide!
 
Ma ne.... posto pratim tvoje postove vec neko vreme, stice se dojam da si simpatizer levih ideja. Uvek nekako zastupas stavove onako kako bi ih zastupao CKKPSS tamo negde 1957 godine :)

Ja licno ga ne idealizujem niti idealizujem bilo koga. Ne volim idealne ljude posto oni ne postoje. Idealizuje ga ova ekipa koja propagira SDK (kao sto idealizuju i ROA i njene vodje). Ja sam u sustini daleko od SDK posto po mentalitetu nisam od onih koji su za saradnju sa nepriajteljom ali ako se dublje razmisli, videce se da ni SDK nije bio izricito negativan po narod Srbije. Neko je morao da saradjuje i sa tim nemcima posto su vremena bila takva. Ima dosta mesta i detalja gde su oni bili u pravu.
Evo, ovih dana izlazi serija tekstova o jos zivom americkom oficiru Dzordzu Vujnovicu koji govori o spasavanju americkih pilota iz Pracana. Covek lepo govori da su englezi u vise navrata pokusavali da sruse tu operaciju kako bi diskreditovali cetnike (iako je tamo bilo i njihovih pilota). Do dana danasnjeg se od pojedinaca propagira ideja da su cetnici bili nemacki kolaboracionisti. Da je tako, logicno bi bilo da pokupe te pilote i predaju ih nemcima. Iako su cetnici po potrebi saradjivali kako sa nemcima tako i sa talijanima oni su ipak bili deo antifasisticke koalicije. Ovo sve govoim da bi se po Bog zna koji put potvdilo pravilo relativnosti istorije. Kamo srece da su 1941 KPJ i JVUO postigli sporazum o zajednickoj borbi protiv okupatora.
 
Брате, што ти тако кратак фитиљ. Напоменуо сам Википедију, а више фокусиарјући се на целокупни пост (тачније твоје цитате) које су ин тото пренешени са оних летака које се користе како би се обистинио бели терор.
Nemam pojma ni o kakvim pamfletima, a nemaju oni šta da obistine - bjeli teror je istorijski fakt.
Верујем, ти за информацију око Ванковљеве књиге, зашто не бих. А у то доба ако би ставили официре под пресе сматрало би се за напад на државу, а то са собом повлачи и законом устројене консеквенце.
Zeznuo sam se mislio sam na oficire i vojnike Judeničeve armije.
:lol:
To je ba bila ironija.
Uvijek se mogu proglasiti specijalni uslovi i onda su sva sraanja dozvoljena.
Цифре црвеног терора неколикоструко дуплирају цифре терора белих. Знам, ја то како не бих, али овде није поента у саме голе цифре терора, зато у овој расправи то не узимам као неки аргуменат. Лично сматрам да у зависност разлога - мотива и начина на који би се неки људски живот жртвовао и једна жртва може представљати терор.
A po čemu to motivi bjelih stavljaju njih u neku olakšavajuću poziciju?
Ако се концентрирамо на жртве белог терора, онда нам је историјски моменат код којег се десио тај терор ГР. Знам да број жртава просто компарирајући и само за времена ГР опет далеко виши код црвених него код белих, али је поента што се тај терор користио и за мобилизацију снага за рат.
Ovo ne razumijem najbolje - ko je koristio teror za mobilizaciju?
Једноставно код црвених терор вамо, терор онамо, ''Живео црвени терор'' на заставама, расказачивање које је прошло под велом терора, мобилизација и убеђивање сељака за исправне борбе за идеју, опет под велом терора, (...)
Evo pročitaj ovo

"Вместе с тем следует отметить, что репрессии большевиков имели определенные отличия от белого террора. Во-первых, это были регламентированные репрессии, а следовательно, решая политические и экономические задачи, террор в меньшей степени дезорганизовал тыл, чем аналогичные акции белых.
Во-вторых, они сопровождались и иными "профилактическими мерами", менее жесткого характера - регистрация офицеров, продуманная система штрафов. Наконец, не существовало разрыва между словом и делом, когда скрываемые репрессии против большевиков оказывали дезорганизующее влияние именно в силу их отрицания.
"
Ю. Н. Ципкин. Антибольшевистиские режимы на Дальнем Востоке России в период гражданской войны (1917-1922 гг.). - Хабаровск, 2003. - str. 171.
а исти сељаци које види за дивно чудо на почетку су више давали подршку белој армији.
A šta je uticalo na seljake da promjene poziciju - crveni ili bijeli teror?
''Каутски нас оптужује да уносимо Грађански рат у село (А МИ ТО СМАТРАМО ЗА СВОЈУ ЗАСЛУГУ) . Ленин, Октобар 1918г.

''Узимајте заложнике и код родбине (sic ухапшеног), стрељати сваког ко се противи и без суда и истраге'' .

«Товарищи! Восстание пяти волостей кулачья должно повести к беспощадному подавлению. Этого требует интерес всей революции, ибо теперь взят «последний решительный бой» с кулачьем. Образец надо дать.

1) Повесить (непременно повесить, дабы народ видел) не меньше 100 заведомых кулаков, богатеев, кровопийц.

2) Опубликовать их имена.

3) Отнять у них весь хлеб.

4) Назначить заложников – согласно вчерашней телеграмме.

Сделать так, чтобы на сотни верст кругом народ видел, трепетал, знал, кричал: душат и задушат кровопийц кулаков.

Телеграфируйте получение и исполнение.

Ваш Ленин.

Найдите людей потверже»3.
E sad ja nisam baš siguran šta si mislio sa svim ovim gore?

Ali pošto se često pojavljuju taoci evo vidi npr. ovo -

Вот строки из инструкции карательной команды 12-го Уральского артдивизиона:
«… По получению сведений о бежавшем, карательная команда отправляется на родину и, в случае поимки бежавшего, немедленно расстреливает его.
В случае же не обнаружения бежавшего команда уничтожает имущество, скот и т.д. При этом необходимо убивать кого-нибудь из близких бежавшего, лучше всего – мать…»

http://www.pkzsk.info/?p=140
25-26. 12. 1917г. на Божић је основана Добровољачка армија, прото-предак потоње Беле гарде, војне формације од које аналогно би се изнедрио и бели терор.
:lol:
A ko je onda ono uradio?
Da nije drekavac?

Kako ćemo taj teror označiti - kojom bojom?
 
У суштини да, ништа не мења, резултат је исти

Па не баш
Dobro sad ... ne mogu ni ja dokazati da je tako, ali ne možeš ni ti suprotno.
Касно сам се вратио синоћ, али на твоју препоруку прочитао сам чланак Цветкова, има човек објективан приступ, а успут сам наишао на још један од истог аутора. У овај акценат поставља на саму суштину проблема.

http://rusk.ru/st.php?idar=421905
Čim budem mogao pročitaću ga.
 
Nemam pojma ni o kakvim pamfletima, a nemaju oni šta da obistine - bjeli teror je istorijski fakt.
Ја мислим да се у својим постовима раније не одричем постојања белог терора. Али ти избегаваш суштину оба терора. А памфлет са редним бројевима ставки, постоји на нету баш онако како си га објавио.
1, 2, 3,.....па следи 6 тачка итд....али ок нема везе.

Zeznuo sam se mislio sam na oficire i vojnike Judeničeve armije.

:lol:
To je ba bila ironija.
Uvijek se mogu proglasiti specijalni uslovi i onda su sva sraanja dozvoljena.

A po čemu to motivi bjelih stavljaju njih u neku olakšavajuću poziciju?

Ovo ne razumijem najbolje - ko je koristio teror za mobilizaciju?

Црвени и то подоста, један од разлога за пораз беле армије је присилна мобилизација
Evo pročitaj ovo

"Вместе с тем следует отметить, что репрессии большевиков имели определенные отличия от белого террора. Во-первых, это были регламентированные репрессии, а следовательно, решая политические и экономические задачи, террор в меньшей степени дезорганизовал тыл, чем аналогичные акции белых.
Во-вторых, они сопровождались и иными "профилактическими мерами", менее жесткого характера - регистрация офицеров, продуманная система штрафов. Наконец, не существовало разрыва между словом и делом, когда скрываемые репрессии против большевиков оказывали дезорганизующее влияние именно в силу их отрицания.
"
Ю. Н. Ципкин. Антибольшевистиские режимы на Дальнем Востоке России в период гражданской войны (1917-1922 гг.). - Хабаровск, 2003. - str. 171.

A šta je uticalo na seljake da promjene poziciju - crveni ili bijeli teror?

Ово благо речено, нема везе с везом. Разлози зашто су сељаци више почели симпатизирати црвене су пар километара далеко од оног што наводиш.

E sad ja nisam baš siguran šta si mislio sa svim ovim gore?

Шта мислиш
Ali pošto se često pojavljuju taoci evo vidi npr. ovo -

Вот строки из инструкции карательной команды 12-го Уральского артдивизиона:
«… По получению сведений о бежавшем, карательная команда отправляется на родину и, в случае поимки бежавшего, немедленно расстреливает его.
В случае же не обнаружения бежавшего команда уничтожает имущество, скот и т.д. При этом необходимо убивать кого-нибудь из близких бежавшего, лучше всего – мать…»

http://www.pkzsk.info/?p=140

:lol:
A ko je onda ono uradio?
Da nije drekavac?

Kako ćemo taj teror označiti - kojom bojom?

Не, није дрекавац, можда је овај
nzkf3m.jpg


Па којом бојом? Да није можда белом?
 
«Србија – то је једна од најлепших и нахрабријих страница историје човечанства. Србија – то је потпуно јунаштво». (Речи Врховног Главара Адмирала Колчака на банкету у Чељабинску фебруара 1919. године)

Велико се одражава у малом. Јуначка и славна Србија, која је сада постала велика држава, нашла је свој одраз у омањој војној честици под називом Добровољачки пук Срба, Хрвата и Словенаца «Мајор Благотић». Витешки дух, обавезујући на пружање помоћи ближњем у тренутку опасности, није напустио Србе које је судбина одвела у далек и непредусретљив Сибир. Срби су с несебичним самопожртвовањем себе принели на жртву братској Русији, не молећи за то ни награду, ни посебну захвалност. Јунаштво и Србима својствена храброст испољени су у боју код Чељабинска.

Срспки пук, носећи име славног јунака мајора Благотића, који је заузео Казањ и од бољшевика за Сверуску Владу спасао златну залиху од око 800 милиона рубаља, показао се достојан имена свог бескрајно храброг команданта и његове несебичне љубави према Русији, за коју је положио живот код Казања. Сада, када је пук претрпео ненадокнадиве жртве, када је крвљу и животима својих официра и војника погинулих код Чељабинска овековечио своја братска осећања према братској Русији, поштено је признати шта је пук са старешинским кадром на челу спрам могућности обавио, стављајући никако неважан камен у темељ препорода Русије. После трагичне погибије мајора Благотића код Казања и пошто је Народна Армија напустила Казањ, српска војна јединица је под командом поручника Чедомира Протића, који је вешто извео поверену му јединицу из бољшевичког обруча код Симбирска, смештена у граду Чељабинску. Ту се на иницијативу српског представника г. Миланковића почео организовати добровољачки пук Срба, Хрвата и Словенаца, добивши име покојног мајора Благотића. У раду на организовању пука учествовао је осим г. Миланковића и први његов командант, капетан 1. класе Маринковић. Потом је бригу о пуку преузео капетан 1. класе Павковић, који је после Маринковићевог одласка преузео дужност команданта пука и све досад је врши. Пук се од првих корака свог постојања показао као толико здрава војна јединица надахнута идејом о помоћи обнављању братске Русије, да је тадашња врховна команда Западне армије наложила пуку бригу о заштити реда и мира у Чељабинску, изузетно важном граду као бази Армије. После одласка чешких јединица на Далеки Исток, српском пуку «Мајор Благотић» наложен је задатак чувања железничке пруге од Чељабинска до фронта Западне армије, и српски војници тог пука могли су се срести у Тројицку, Златоусту, Мијасу и на станицама дуж пруге, како чувају пругу и обезбеђују ред и мир у наведеним градовима и местима. Адмирал Колчак је у тренутку преузимања врховне власти први поздравио Српски пук «Мајор Благотић» у Чељабинску. И можда до многих жалосних догађаја у Чељабинску у то доба није дошло само зато што је Српски пук «Мајор Благотић» категорички стао на страну јаке власти једног лица у Русији, видећи у томе једини пут који Русију може довести до спасења. А у то доба су Чељабинску претили грозни догађаји, за које ће будући историчар незаобилазно рећи да би, да су се одиграли, бацили несрећну Русију у бездан још већих искушења. Када су наше јединице заузеле Уфу, делови пука су пребачени ради заштите тог града, преузевши на себе задатак борбе са бољшевицима који су се провукли на Уралске планине и у фабрике. Колико је та борба била успешна види се већ из тога да су се бољшевици посебним прогласима обратили војницима пука. Осим тог спољног рада, старешински кадар пука на челу са командантом Павковићем имао је у тешкој руској стварности нимало лаку бригу да одржава строгу војну дисциплину у пуку и улива му бескрајну љубав према Русији. Старешински кадар је радио под паролом да «без велике, јединствене и моћне Русије не може постојати велика Србија» притом је та парола сугерисана војницима пука у свакој погодној прилици. Пук је издавао српски лист «Југословенско уједињење» чији је садржај од првог до последњег броја био препун љубави и оданости Русији и потребе да Срби пруже сву могућу помоћ за препород и обнову некадашње моћи и величине мајке словенства – Русије. Сваки корак страних држава који понижава међународни положај Русије с огорчењем је констатован у листу, а «Принчевска острва» (Кизиладалар, острвље у североисточном делу Мраморног мора) која су остала у чемерној и горкој успомени окарактерисана су као увреда за читав словенски свет. Резултати тог рада испољили су се у тренутку повлачења бољшевика према Чељабинску.

Све позадинске установе и војне јединице су изведене из града, и у њему је остао само српски пук «Мајор Благотић» да обезбеди ред и мир у граду све док је то могуће. Пук је представљао позадинску војну јединицу, није се спремао да крене на фронт, али је командант армије генерал Сахаров 23. јула изјавио да му је неопходно да се Срби пребаце на фронт. И пук је, и даље чувајући град, у ноћи између 23. и 24. јула у јачини једног батаљона кренуо на фронт. С незнатним бројним стањем, свега нешто преко 1.200 бораца, официри и војници пука су изјавили да ако су Русији у том тренутку потребне жртве и доказ оданости, Српски пук је спреман да их пружи. Јунаштво и истрајност које су Срби испољили на свом делу фронта, приморали су бољшевике да на српски батаљон баце надмоћне снаге, и Срби су, изгубивши током борбе скоро све официре и до 200 војника батаљона, били приморани на повлачење. У борби се нарочито истакао командир чете поручник Љубомир Пиља, јунак заузимања Казања, бивши ађутант мајора Благотића. Поручник Пиља је трипут ишао у јуриш прса у прса, потискујући надирућег непријатеља на растојање од скоро две врсте. Командант батаљона капетан Шимунић је, када су бољшевици почели да нарочито жестоко нападају, узвикнуо: «Срби, не срамотите своје шајкаче! Напред!» и похрлио у бој, али је и њега погодио метак непријатеља руског народа. У том боју су осим наведених официра смрћу славних јунака погинули командир чете потпоручник Гаврић, заповедник митраљеске посаде Хас, водни официр Шрамцер, а ађутанту батаљона поручнику Поповићу су прострељене груди. Док се батаљон борио на фронту, други батаљон који је остао да чува град био је принуђен да гуши устанак који је букнуо у граду, при чему су погинула двојица официра, потпоручници Кларић и Финк, као и до 50 војника.

Дакле, пук је овековечио своју љубав и оданост према Русији погибијом својих официра и војника. Витешки дух српског народа испољио се у потпуности у омањој војној честици. Речи Врховног Главара о Србији нашле су потврду не само на пољима славне малене земље, већ и у непрегледним степама далеког Суровог Сибира.

Витештво обавезује на жртве, и витези савремене историје – Срби, оличени у пуку «Мајор Благотић», те су жртве дали у ненадокнадивом облику.

Јуначка смрт је највиши облик жртве, и Срби су је принели у име љубави према братској Русији. У великом текућем тренутку обнове мајке словенства – Русије, Срби су сопственом крвљу пошкропили њен темељ. И та света крв ће бити невидљив беочуг, најбољи цемент који довека повезује Србију и Русију.

Јуриј Јелењев (Руска Армија (Омск). – 1919. 8. августа – бр. 169).
 
Poslednja izmena:
E pa da nastavimo!
(izvinjavam se ali ovih nekoliko proteklih dana stvarno nisam imao vremaena)

С.Р.Н. - Ја мислим да се у својим постовима раније не одричем постојања белог терора.
Boga mi koliko se ja sječam ova naša diskusija je počela zato što si ti bjeli teror povezao sa terminom „konstrukcija“ .., šta se promjenilo poslije ne znam, ali tako je počelo.
Али ти избегаваш суштину оба терора.
Šta?
Je l' misliš na ono da je jedan bio svrsishodan .., a drugi da se opet desio zato što su oni koji su ga provodili jednostavno voljeli teror?

Evo nekoliko ilustrativnih primjera svrsishodnosti:

"Мне приходилось несколько раз добираться до Ростова в Таганрог и обратно в пассажирских вагонах, а не в правительственном, где была избранная публика. Однажды на таком перегоне я попал в компанию молодых офицеров, возвращавшихся с фронта на побывку в Ростов. Это были те самые офицеры, которые взяли Орёл.
То, чего я наслушался за два с половиной часа, пока мы ехали, превосходит по своей фантастичности и красочности всё, что мне пришлось когда-либо, до или после этого, читать.
Самым естественным образом говорились вещи, от которых волосы шевелились на голове. Один рассказывал о маньяках-офицерах, специализировавшихся на убийствах комиссаров и «жидов», людях, которые не пропускали ни одного расстрела и мчались часто за несколько десятков верст, чтобы присутствовать и участвовать в казнях.
ровожадность была болезнью многих, но у некоторых она принимала извращённые формы юдофобства. Например, про одного офицера я узнал следующее: отличаясь большой физической силой, он специализировался на том, что, когда ему попадался комиссар или еврей, он ударом кулака проламливал ему темя, и тот падал мёртвым
" (str. 257)

!Любопытно и то, что эти же молодые люди, хладнокровно рассказывавшие обо всех этих зверствах и описывавшие баснословные грабежи, пылали фанатической ненавистью к большевикам, не замечая того, что они сами были «большевиками» не в меньшей мере, чем патентованные большевики". (str. 259)

Если бы Добровольческая армия победила, то расправа с еврейством и большевиками заняла бы не недели, а месяцы и, может быть, годы. Как и всё в России, политические страсти не знают границ, и ни одна внешняя война не велась, мне кажется, с таким азартом, фанатизмом и разнузданностью всех стихий кровожадности, жесто“ (str. 259)
Г. Н. Михайловский. Записки. Кн. 2: Окт. 1917 г. – ноябрь 1920 г. М. 1993.


Ili što je jedan bio sistem, a drugi ekces?

Evo šta kaže boljševicima „nadasve naklonjen“ Melgunov:

"Сибирская деспотия» носила иной характер. И при ней были эксцессы. Пожалуй, слишком много. Повторяющиеся эксцессы становятся, конечно, системой. Но сам диктатор, более чем кто-либо, морально страдал."
С. П. Мельгунов. Трагедия адмирала Колчака. Кн. 2. Ч. 3. – М., 2004. – str. 34.

Kako ono reče – diktator je moralno stradao.:lol:


I još malo o svrsishodnosti:

"Полковник Еленский, начальник контрразведки Пятигорска, так характеризовал своих сотрудников:
'избиение и истязание арестованных часто без всякого повода; крайне некорректное отношение к арестованным женщинам

В. П. Федюк. Белое движение на юге России: 1917-1920 гг. Ярославль, 1995. - str. 350.

Je l’ možeš naći neki dokument kod bjelih koji bi bio sličan ovome:
Приказ по Южной группе Восточного фронта
1 мая 1919 г.
№ 39/1, г. Самара
29 апреля с. г. в расположении Туркестанской армии имел место следующий недопустимый и печальный случай.
Взятый в плен офицер армии Колчака, могущий дать ценные сведения о противнике, после весьма поверхностного опроса был заколот в штабе одной из стрелковых бригад.

Этот случай является не только нарушением неоднократных указаний Реввоенсовета Республики не чинить диких расправ на местах с пленными, но приносит неисчерпаемый вред всему делу освобождения трудовой России от белогвардейских банд, тем более что имел место в штабе бригады, где, казалось бы, должны соблюдать интересы Республики.

Многие офицеры армии Колчака, по имеющимся сведениям, насильно мобилизованные, сочувствуют Советской власти и выражают желание перейти на нашу сторону, но случаи, подобные описанному, заставляют их не только не сдаваться, но делаться непримиримыми врагами рабоче-крестьянского правительства и сопротивляться до последней возможности. Вместо желаемого разложения банд противника, спаянных исключительно строгостью наказаний и тупой дисциплиной палочного режима, появляется крайняя непримиримость, упорство и сплоченность. Гуманное отношение к пленным со стороны доблестной Красной армии лишний раз докажет, что насилие и беззаконие не там, где под красным знаменем идёт трудовой народ на смерть за идеалы социализма, а там – на той стороне, где предводители и вдохновители насилия кричат об истинной свободе народа и расстреливают наших комиссаров, командиров и красноармейцев. Милостивое отношение даже к врагам Республики лишь внесёт в ряды колчаковских банд разложение и заставит офицеров, в массах своих явно сочувствующих задачам рабочее-крестьянской власти Советов, массами переходить на сторону Красной Армии.
Соблюдая интересы Республики, приказываю в армиях вверенной мне группы прекратить расправы на местах с пленными офицерами и солдатами противника и строжайшую ответственность за исполнение сего приказа возлагаю на командный состав и военных комиссаров.
Приказ прочесть во всех ротах, батареях, эскадронах, сотнях и командах.
Командующий Южгруппой Фрунзе
Пом. Командующего и член РВС Новицкий
Начальник штаба Лазаревич»


М. В. Фрунзе. Неизвестное и забытое: Публицистика, мемуары, документы, письма. – М., 1991. str. 166-167. (ЦГАСА. Ф. 3514. Оп. 1. Д. 45.)
А памфлет са редним бројевима ставки, постоји на нету баш онако како си га објавио.
1, 2, 3,.....па следи 6 тачка итд....али ок нема везе.
E brate stvarno si naporan ;) više sa tim. Tako je naveden u onoj knjizi o Krasnovu, a evo ga npr. i ovde isto u takvom obliku.
http://scepsis.ru/library/id_423.html

I nije pamflet – kakav pamflet!
Црвени и то подоста, један од разлога за пораз беле армије је присилна мобилизација

Ово благо речено, нема везе с везом. Разлози зашто су сељаци више почели симпатизирати црвене су пар километара далеко од оног што наводиш.
Evo šta npr. kaže Gins blizak saradnik Kolčaka:

"Забывая, что война ведется на русской земле и с русскими людьми, военачальники, пользуясь своими исключительными правами, подвергали население непосильным тяготам.
Я ездил на Урал, проезжал плодородные и богатые районы Шадринского и Камышловского уездов... Но вот отступавшие войска докатились до этих районов.
Что сталось с населением, почему стало оно большевистски настроенным? Почему не защищалось всеми силами против нашествия красных?
Вспомним приказы Главнокомандующего о поголовной мобилизации всех мужчин, представим себе картину отступления, когда в одном Шадринском уезде было отобрано у крестьян до 5000 лошадей и повозок - и мы поймем, что никто не "обольшевичился", но все крестьяне проклинали власть, которая причинила им столько бедствий. "Пусть лучше будут большевики
"
И. С. Ратьковский. Красный террор и деятельность ВЧК в 1918 году. - СПб.: Издательство Санкт-Петербургского университета, 2006. - str.107.
Не, није дрекавац, можда је овај
Па којом бојом? Да није можда белом?
E ebga sada si baš neozbiljan.
 
Извини и ја сам нешто кратак са временом, ево нашао мало слободног, па да бацим који ред.


Па види, термин ''бели терор'' је јасно произашао као колоквијални израз како би нешто стало на другу страну таса, а прва страна ваге је већ попуњена....нећу да се понављам опет, знаш моје становиште. Али ако посматрамо из угла жртава, онда и би и једна једина жртва могла представљати терор. Ево шта се добија кад се укуца нпр. ''Бели терор у годинама Грађанског рата'', јесте као термин он постоји, а Бога ми разрађује га пуно историчара, психолога, публициста и осталих друштвених радника.....

http://yandex.ru/yandsearch?text=белый+террор+в+годы+гражданской+войны&lr=111
http://nova.rambler.ru/search?btnG=Найти!&query=белый+террор+в+годы+гражданской+войны
http://www.google.ru/search?hl=mk&s...оды+гражданской+войны&btnG=Google+пребарување
Али ако и мало залазимо у методе, разлоге, групе (узрасне и друштвене) које су обухваћене терором, онда ми нешто ту опасно запиње....

Хајде да мало пластифицирам ствар, па да поставим део терора црвених као неки мејнстрим тог доба, и да ли је могуће наћи њихов пандан код белог терора.
1. Расказачивање (Козака, без суда убијених између 800.000 и 1 милион или око 35-40% укупног броја)
2. Кримски случај раних 20 тих година
3. Насилна мобилизација људства
4. Репресиране породице официрства који су се двоумили да ли да приступе црвенима. Треба ли рећи да су се за већину репресованих, касније обистиниле најмрачније прогнозе.
5. Регулирање класног друштва стрељањем.

Занимљива паралела:

....Каково бы ни было точное количество жертв красного террора осенью 1918 года (а мы можем пользоваться лишь сведениями прессы, которые позволяют считать, что их было никак не меньше 10–15 тысяч), этот террор решительным образом закрепил большевистскую практику рассматривать всякое несогласие, реальное или потенциальное, с точки зрения беспощадной классовой войны, у которой, как утверждал тот же М. Лацис, «законы свои». Стоило только рабочим начать забастовку, как весь завод тотчас же объявлялся местными властями «в состоянии мятежа». Так было в начале ноября 1918 года на большом оружейном заводе в Мотовилихе близ Перми, когда рабочие выступили против большевистского принципа снабжения «в зависимости от социального происхождения» и против превышения власти местными органами ЧК Никаких переговоров с забастовщиками: увольнение всех рабочих, арест зачинщиков, поиски «контрреволюционеров-меньшевиков», подозреваемых в организации забастовки22. Такая практика была обычной в течение всего лета 1918 года. Однако в ноябре того же года в Мотовилихе местная ЧК, вдохновляемая призывами из центра, пошла дальше: более 100 забастовщиков были расстреляны без всякого суда.


Сама по себе эта цифра – от 10 000 до 15 000 казненных за два месяца – говорит о резком изменении масштаба репрессий по сравнению с царским режимом. Напомним, что за время с 1825 по 1917 год число смертных приговоров, вынесенных судами дореволюционной России (включая военные суды) по так называемым «политическим преступлениям» достигло за 92 года цифры 6360, при максимуме в 1 310 приговоренных к смерти в 1906 году, в первый год реакции после революции 1905 года. За два месяца ВЧК казнила в два или три раза больше людей, чем приговорила к смертной казни царская Россия за 92 года, при этом надо учитывать, что в царской России все эти приговоры были вынесены после законной судебной процедуры, и значительная часть из них не была приведена в исполнение, но заменена каторжными работами.....
Црна књига комунизма

....Ведь ты нам все равно не поможешь. Тебя сейчас же угонят в
концентрационный лагерь на испытание, а оттуда два выхода: или на тот свет,
если ты не сочувствуешь коммунизму, или на фронт, то есть в Красную
армию. Дома из приезжающих никого не оставляют. Сиди лучше и жди, Бог даст,
кончится же скоро такая мука.....
Красный террор в годы Гражданской войны» под ред. Ю. Фельштинского и Г. Чернявского
......
Као што можеш видети, ја не постављам контра аргументе о специфичности и танчине терора који су спроводили црвени. То не радим из пар разлога, једно то ми је толико тривијална тема, опште позната, сувишна и отрцана, да бих ја сада овде разглабао о болесним радњама и њих елаборирао као коментаре и слике, а свако ко је заинтересован за ту тему може да до њих лако стигне и нађе. Други разлог је из чисто васпитно образовних, пре свега етичких разлога пошто на форуму постоје људи који су испод 18, а те перверзије нису добре за младе мозгове, поготово не у данашње време. И трећи разлог је личне природе, наиме кад прочитам све те гадости , ухвати ме неки чудан микс стида и неверице на шта следи неминовна интроспекција, порекла ради.

Ради предугачког текста, пар пута ме вратио, па ме мрзи да расчлањујем поруку.....

Како кажеш да је Добр. Армија победила било би фрке....а да је Корнилов успео у својој намери још 1917г. не би било ни Грађанског, класична хипотеза са сигурно бољим исходом по Русију.


Кажеш пребијанје ухапшених, и некоректно понашање према женама!?
Довољно је потражити материјале о Саенка глава Харковске ЧК, и мислим да ће ти бити далеко јасније.

Истоветне документе, (о благочестивости Фрунзеа) тешко. Али то није зато што то такви не постоје (иначе ја их немам), можда бих се потрудио да потражим, али слутим да је то јалов посао, ради тога, као што знаш обрада Грађанског рата је за сваког историчара паклено тежак посао због дефицита документације (пуно белих командира преферирали су усмене исказе) и због тога што је велики део писаније однет иза гране или уништен од стране црвених.
А што се тиче овог документа, дај ба Краутер. Иначе у мојој краткој форумашкој историји овај део твог поста измамио је смајли и то пар њих, по први пут (не користим их пошто мислим да не могу доловити тренутно расположење) али је ово брате Ел класико :super::super:

Па брате није Грађански рат вашарска балерина. За 5000 коња, људи су постали бољшевици

Једно фино образложење
....Но между большевистским террором и «черными страницами» деникинцев были огромные различия. Белой армии была присуща жестокость, свойственная войне. Если эта жестокость и порой кровавые исступления круто не пресекались начальниками, офицерами, генералами, штатскими политиками, то, во всяком случае, носили они характер инцидентов. Об этом свидетельствуют весьма ограниченная информация о зверствах белых против гражданского населения — крестьян, рабочих, мелких ремесленников, встречающаяся в большевистской прессе, но, как правило, не подтверждаемая достоверными источниками....
Сергеј В. Волков

И после цитираног Мељгунова (са твоје стране) ми и даље причамо?
 

Back
Top