Puškinov pesnički dar otkriva se još za vreme školovanja u pesničkom liceju, u kome on istupa sa pesmama kojima su se divili onda najveći pesnici Rusije. Kada je završio licej, Puškin nastavlja sa književnim radom i proslavljanjem slobodnjačkih težnji narodnih masa. Zato ga ruski car Aleksandar I šalje u progonstvo, verujući da će time da uguši njegovo revolucionarno raspoloženje. Oko šest godina pesnik živi pod stalnom prismotrom carevih doušnika. Ali on u to vreme intenzivno književno radi, pišući romantičarske poeme pod neposrednim uticajem slavnog engleskog pesnika Bajrona. Tada počinje sa radom na svom najpopularnijem delu - Evgeniju Onjeginu.
Njegova popularnost u narodu bila je izuzetno velika, i ruski car Nikola I oslobađa pesnika progonstva, ali njegov književni rad i dalje ostaje pod najstrožijom kontrolom. Rodoljubivi pesnik nikada se nije odrekao svojih ideala. Poznajući dobro život i težnje naroda, on je stalno ukazivao na nužnost uvođenja naprednih, modernih društvenih odnosa u spahijskoj Rusiji. Međutim, ni car ni plemićka klasa mu to nisu opraštali. Kada se oženio, car ga je pozvao na dvor davši mu posebno dvorsko zvanje, ali je pesnik osećao da njegovo mesto nije među dvorskom aristokratijom. I pored neumoljive careve cenzure, on radi i pesmama proslavlja oslobodilačke težnje narodnih masa. Stvorivši ogromno i slobdarsko pesničko delo, Puškin postaje jedan od najslavnijih ljudi Rusije. Ali, neprijatelji nisu mirovali. Oni su vešto organizovali jednu nečasnu spletku sa njegovom ženom, i pesnik, da bi odbranio svoju čast, izlazi na dvoboj. U dvoboju sa jednim francuskim emigrantom Puškin je bio teško ranjen. Dva dana kasnije zauvek je sklopio oči vatreni pobornik slobode i najveći pesnik Rusije - Aleksandar Sergejevič Puškin.
Njegova popularnost u narodu bila je izuzetno velika, i ruski car Nikola I oslobađa pesnika progonstva, ali njegov književni rad i dalje ostaje pod najstrožijom kontrolom. Rodoljubivi pesnik nikada se nije odrekao svojih ideala. Poznajući dobro život i težnje naroda, on je stalno ukazivao na nužnost uvođenja naprednih, modernih društvenih odnosa u spahijskoj Rusiji. Međutim, ni car ni plemićka klasa mu to nisu opraštali. Kada se oženio, car ga je pozvao na dvor davši mu posebno dvorsko zvanje, ali je pesnik osećao da njegovo mesto nije među dvorskom aristokratijom. I pored neumoljive careve cenzure, on radi i pesmama proslavlja oslobodilačke težnje narodnih masa. Stvorivši ogromno i slobdarsko pesničko delo, Puškin postaje jedan od najslavnijih ljudi Rusije. Ali, neprijatelji nisu mirovali. Oni su vešto organizovali jednu nečasnu spletku sa njegovom ženom, i pesnik, da bi odbranio svoju čast, izlazi na dvoboj. U dvoboju sa jednim francuskim emigrantom Puškin je bio teško ranjen. Dva dana kasnije zauvek je sklopio oči vatreni pobornik slobode i najveći pesnik Rusije - Aleksandar Sergejevič Puškin.
