Aleksandar Lekso Saicic

LastGentleman

LastGentleman

Primećen član
Poruka
911
Aleksandar je bio vojnik sa ovih prostora rodjen u Vasojevicima,jos u mladosti je pokazivao izvanrednu gipkost i vestinu u macevanju.
Godinu dana pre pocetka rusko-japanskog rata Kralj Nikola ga je poslao u Rusiju..
Nakon godinu dana sluzbe u Ruskoj carskoj vojsci izbija rat,Pre pocetka prve bitke
Po japanskom obicaju je da se dva ratnika upuste u dvoboj,nakon sto je istupio samuraj konjanik (nizi po cinu ali svakako jedan od najboljih macevala tog doba)
Niko iz Ruske vojske se nije usudio da ukrsti mac sa njim,samo je Hrabri LEkso Istupio pred samuraja
u toku dugog dvoboja samuraj je posekao svojom katanom Aleksandra po celu I spremao se za zavrsni udar ali Lekso munjevitom brzinom (samo njemu svojstvenom ) mahne svojom britkom sabljom i odsece samuraju glavu , nakon ove pobede moral Ruske vojske se povecao...i dobio je cestitke na dobijenom dvoboju dobio je od admirala ruske flote i admirala japanske flote Togoa ruska vlada mu je odredila 40 napoleona u zlatu godisnje do kraja zivota a u Mandzuriji je unapredjjen u cin kapetana i do kraja rata je komandovao konjickim eskaderonom
Umro je u Cetinju 7 aprila 1911 Umro od posledica skoka sa drugog sprata carskog dvora.
 
Личи на још један од многобројних црногорских митова.Чуо сам верзију да се самурај пре борбе,по традицијама и по кодексу,поклонио противнику,што је Лексо искористио и посек'о га.
 
Што је аман скакао кроз прозор двора?

И то с другог спрата, гарант је то била једина зграда у Црној Гори која је имала два спрата.
 
Rusima je knjiga doletjela.
Od japanskog admirala Toga,
Koji piše al’ ne moli boga.
Sa knjigom se megdandžija traži,
Pa ti odmah svoj armiji kaži.
Roženstvenko knjigu objavljuje,
Na knjigu se junak osmjehuje.
Pa on čeka ko će da se javi,
I da vidi ko je junak pravi.
On mislio da se Kozak javi,
Admiral se puno iznenadi.
On pred sobom vidi srpskog zmaja,
Od Berana junačkoga kraja,
Hrabrog Leksa, kome nema ravna.


Priđe Lekso, zdravi Admirala
I ovako njemu progovara:
Gospodine, silan Admirale,
Ja sam Srbin, rodom na Balkanu,
Vaš sam vojnik, onda Lekso planu,
Ja ću stati hrabro na megdanu.
Na megdan ću Japancu da pođem,
Sa megdana zdravo ću da dođem.
Ako Bog da i sreća od Boga,
I mojega mača svijetloga,
Japancu ću ja odsjeći glavu,
Pa je poslat stolnom Petrogradu,
A na ruke slavnom ruskom caru,
Slavnom caru, Nikoli Romanu.

„Zbogom”, reče Admiralu,
Pravo ode ka megdanu,
Gdje ga čeka megdandžija,
Od Japana ljuta zmija.

http://www.montenegrina.net/pages/p...osjekao_japanskog_samuraja_dj_batricevic.html

To je poslednji viteški dvoboj koji znamo.


Priča iz Zabavnika
http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/samuraјu-na-crtu
 
Na adresi
http://www.montenegrina.net/pages/p...osjekao_japanskog_samuraja_dj_batricevic.html
ima članak
Dr Đuro Batrićević:
Crnogorac Aleksandar Lekso Saičić posjekao 1905. u dvoboju japanskog samuraja



Od Turske do Madžurije

Među rijetkim slavodobitnicima u rusko-japanskom ratu pominje se ime Aleksandra-Leksa Saičića, rođenog u Vinickoj, kraj Berana, 5. avgusta 1873. godine na ognjištu dostojnoga potomka Vuka Brajotića - čuvenog komandanta Vasa Saičića.
Ovaj budući vitez i legenda rusko-japanskog rata, osnovnu školu i gimnaziju učio je na Cetinju, kao pitomac knjaza Nikole. Gimnaziju je nastavio u Dubrovniku, odakle je prešao u Beograd, gdje je stupio u „Pješadijsku podoficirsku školu”, da, „kao sin junaka i junačke porodice, bude što prije vojnik i junak pod oružjem”.
Po završetku podoficirske škole, Lekso se vratio u domovinu, gdje je postavljen za ađutanta vasojevićke brigade, u kojoj službi je ostao tri godine.
U želji da se, kao vojnik, dalje usavršava, odlazi u Carigrad, gdje stupa u redove turske vojske, kao poručnik carske garde, u kojoj službi je ostao tri godine.
Povodom Leksovog napuštanja carske garde i odlaska iz Carigrada, u „Glasu Crnogorca” od 16. aprila 1911. godine, piše:

„Prateći razvoj ondašnjih političkih prilika na Dalekom istoku, mladi Aleksandar, kao bujan i razborit vojnik naslućivao je: da bi tamo lako mogao i rat buknuti, te zato ostavi službu u Turskoj i prijeđe u Mandzuriju, kamo je stupio u ruskoj vojsci sa činom poručnika, u kojoj je službi na skoro zastao i onaj krvavi i čuveni rat svjetske istorije - rat između Rusije i Japana. U tome kolosalnome ratu, za pune tri godine, naš hrabri Aleksandar, ponosno je letio u prve redove neustrašivih boraca, smjelo prosipajući svoju i neprijateljsku krv, ne zaklanjajući svoja čelična prsa i junačko čelo pred masom od pola miliona bajoneta, pred gradom kuršuma i granata. On se je uvijek nagonio onamo, gdje muška prsa goli bajoneti probadaju, gdje bojni hitci viteška čela lome, gdje ljudska krv potocima vri.
Tako je naš viteški kapetan Saičić znao na dostojnoj visini čuvati sjaj i ugled crnogorskog oružja na strani.
U tim krvavim i dugim borbama, Aleksandar je bio tri puta ranjen: prvi put pod Jun-džu-anom, dobio je ranu po glavi od neprijateljske sablje, drugi put pod Pej-an-čanjom u Koreji, ranjen je neprijateljskim kuršumom u desnu stranu, i treći put pod Labatajem, blizu znamenitoga grada Mugdena u Mandžuriji. Ali ga ni jedna od tih rana, od kojih neke bijahu i teške, ne odvoji od bojnoga polja - kapetan Saičić ne podleže ranama i ne traži bolnicu, već se i dalje borio i krvario onako, "kako to čini pravi junak i junaković - kako to dolikuje Crnogorcu”.
...
 
Srebrena:
Rusima je knjiga doletjela.
Od japanskog admirala Toga,
Koji piše al’ ne moli boga.
Sa knjigom se megdandžija traži,
Pa ti odmah svoj armiji kaži.
Roženstvenko knjigu objavljuje,
Na knjigu se junak osmjehuje.
Pa on čeka ko će da se javi,
I da vidi ko je junak pravi.
On mislio da se Kozak javi,
Admiral se puno iznenadi.
On pred sobom vidi srpskog zmaja,
Od Berana junačkoga kraja,
Hrabrog Leksa, kome nema ravna.


Priđe Lekso, zdravi Admirala
I ovako njemu progovara:
Gospodine, silan Admirale,
Ja sam Srbin, rodom na Balkanu,
Vaš sam vojnik, onda Lekso planu,
Ja ću stati hrabro na megdanu.
Na megdan ću Japancu da pođem,
Sa megdana zdravo ću da dođem.
Ako Bog da i sreća od Boga,
I mojega mača svijetloga,
Japancu ću ja odsjeći glavu,
Pa je poslat stolnom Petrogradu,
A na ruke slavnom ruskom caru,
Slavnom caru, Nikoli Romanu.

„Zbogom”, reče Admiralu,
Pravo ode ka megdanu,
Gdje ga čeka megdandžija,
Od Japana ljuta zmija.

http://www.montenegrina.net/pages/p...osjekao_japanskog_samuraja_dj_batricevic.html

To je poslednji viteški dvoboj koji znamo.


Priča iz Zabavnika
http://politikin-zabavnik.rs/pz/tekstovi/samuraјu-na-crtu
Kliknite za proširenje...
Вјечна му слава јунаку прославио Црну Гору и Српство
 
DareS:
Личи на још један од многобројних црногорских митова.Чуо сам верзију да се самурај пре борбе,по традицијама и по кодексу,поклонио противнику,што је Лексо искористио и посек'о га.
Kliknite za proširenje...

I brze bolje udarili po guslama i spevali pesmu..
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top