Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.555
Александар Фатић: „Ступидификација” школства
Филозофија је исто што и образовање. Њено укидање је нарушавање људског достојанства деце и грађана и део је очигледне политике претварања народа у стадо
Вест да је актуелним програмима предвиђено укидање наставе филозофије у средњим школама, осим у гимназијама, и претварање филозофије у предмет “Логика и етика”, говори о две битне чињенице.
Прва чињеница је да актуелне власти уопште не хају за образовање деце, јер од античких времена, филозофија је основа хуманистичког образовања, област у којој се уче принципи мишљења, аргументације, али и вредности.
Кроз филозофију деца се васпитавају у пристојне људе, исто као што се претварају у културна, софистицирана људска бића.
Укидање филозофије је бестијализација образовања, које се своди на технику, на “обуку”.
И пса је могуће обучити да трчи и лаје, али га није могуће образовати.
Човек се образује, а не “тренира”, и управо зато је укидање филозофије, као краљице образовања, истовремено и укидање образовања.
Друга чињеница је да људи који доносе овакве одлуке не познају материју о којој одлучују, јер би иначе знали да су логика и етика две врло различите области филозофије и да се не могу предавати у склопу једног предмета. Дакле, и у овој области одлуке доносе дилетанти.
Занимљиво је посматрати и друге елементе страха од филозофије и бежања од образовања које власти показују.
Биће занимљиво видети како ће се одлучивати о актуелном конкурсу на пројекте Идеје, Фонда за науку, у коме огромна већина пројеката одлази на технику, а врло мали, готово занемарљив број, на аутентично хуманистичко образовање и истраживање.
Реч је о својеврсној кратковидости: одлуке се доносе на основу бројева, па пошто постоји велики број техничких научника, онда гомила пројеката одлази на пројекте о мазивима и роторима, а готово ни један на пројекте о вредностима, култури, последицама ковид пандемије на нашу аутономију, на личне слободе. Оваквом расподелом пројеката власти шаљу јасну поруку шта мисле о интелектуалцима.
Образовање у Србији је већ доживело клиничку смрт: катастрофални утицај срозавања стандарда у раду факултета на општи ниво образовања довео је до тога да и државни факултети студенте третирају као “муштерије” које треба задовољити, а не као младе људе које ваља селектовати, образовати и васпитати. Последица тога је да данас имамо прави галиматијас лажних или фингираних диплома, доктората, наставних звања која се на универзитетима додељују шаком и капом, огромну инфлацију свега и свачега штампаног на шареним папирима и са печатима високошколских и других установа.
Такви кадрови се онда инфилтрирају у највиша тела која одлучују о докторатима и изборима у наставна звања других, и тако долазимо у неповратно стање, у терминалну фазу уништавања образовања.
Укидање филозофије као критичког гласа, као и гушење и нефинансирање пројеката који се баве филозофским питањима и темама у вези са актуелном глобалном ситуацијом, део су очигледно смишљене политике “ступидификације” нације.
“Ступидификација” је термин који ветеринари у Енглеској користе за анестетике којима омамљују животиње пре интервенција (“stupidify the cow”). То је термин који прецизно описује шта се дешава са образовањем у Србији, али и са општим статусом становништва које се манипулише аферама, намештеним хистеријама у медијима, хајкама и линчевима на противнике простачког режима, док му се истовремено укида једно од основних права: право на образовање.
Филозофија је исто што и образовање. Њено укидање је нарушавање људског достојанства деце и грађана и део је очигледне политике претварања народа у стадо.
https://stanjestvari.com/2021/06/15/stupidifikacija-skolstva/
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Svakim danom, idemo sve gore i gore.
Nedavno sam otvorio temu o Aleji zaslužnih građana, inspirisanu sahranom Jovana I. Deretića.
Šta je sledeće? Šta će ostati od obrazovanja? Od čoveka kao društvenog bića i njegovog deteta kao budućeg prosvećenog građanina Republike Srbije?
Ono čega smo svedoci jeste jednog potpunog, u duhovnom i intelektualnom smislu, nacionalnog posrnuća. Ili možda preciznije rečeno, postmodernističke metastaze nacije, dok se jeftinim populizmom i senzacionalizmom (čega je primer, nažalost, i Fatićev izbor naslovne fotografije za svoj člana) za šire mase obmanjujemo šta se događa ispod površine i iza zavese na velikoj pozornici društven svakodnevnice.
